Osim povremenih trzavica između članova Srpske napredne stranke, ponajviše potpredsednice Vlade Zorane Mihajlović i ostalih ministara i funkcionera naprednjaka, nisu retke ni packe koje manji koalicioni partneri dobijaju od „velikog brata“ SNS, najveće stranke u vladi koja ih sve okuplja.
Znalo se i ranije da predsednik SNS, a samim tim i ostali članovi te stranke na pozicijama, svesno i namerno neće da izbace osuđenog ratnog zločinca Vojislava Šešelja iz Narodne skupštine, a njegovu saradnicu i potpredsednicu parlamenta Vjericu Radetu neće da smene sa te funkcije. Zato ne čudi što je predsednica parlamenta Maja Gojković odbila zahtev poslanika SDPS-a, čiji je predsednik Rasim LJajić, da sazove sednicu Administrativnog odbora da bi se Šešelju uskratio mandat. Takođe se i ranije moglo naslutiti da Šešelj naprednjacima služi za najprljavije poslove i obračun sa neistomišljenicima. Ali kada je Šešelj optužio ministra u Vladi Rasima LJajića da je kriminalac i kada SNS (ne)očekivano lenjo i nemušto reaguje, izjavom ministra policije da LJajić to nije, postavlja se pitanje da li je ovaj sukob SRS i SDPS realan ili ga je SRS veštački izazvao po nalogu naprednjaka, i koji je cilj toga što naprednjaci tolerišu napade na ministra u Vladi. Uz to, da li je ova koalicija došla do tačke u kojoj postoji specijalni tretman pojedinih manjih koalicionih partnera, na koje SNS javno i direktno ne sme da udari pa to prepušta radikalima, s obzirom na to da LJajić i njegovi poslanici do sada nisu imali tako otvoreno neslaganje sa potezima ostatka vladajuće većine.
Izvori Danasa bliski naprednjacima, koji nisu želeli javno da istupaju, nam kažu da je ovo u stvari „disciplinovanje“ LJajića u cilju smanjivanja njegovog uticaja u Sandžaku, jer nema formiranja vlasti u sandžačkim opštinama bez LJajićeve stranke. Oni navode da LJajić ima integritet u pojedinim krugovima međunarodne zajednice, te bi direktan naprednjački udar na njega bio loš potez, pa se zato koristi arsenal SRS.
Politički analitičari za naš list kažu da ne misle da postoji specijalni tretman manjih koalicionih partnera jer svi znaju gde im je mesto i kolika im je moć delovanja, odnosno šta (ne) mogu da rade.
– Svaki sukob je realan samo je pitanje intenziteta i obima i mogućih ishoda koji se sada mogu samo naslutiti. Drugo, nema specijalnog tretmana, nego je svaki koalicioni partner tretiran u skladu sa svojom političkom snagom koja je varijabilna i zato je utisak da se različito tretiraju koalicioni partneri. Svi imaju istu polaznu poziciju, ali im je budućnost neizvesna zbog stepena političke snage. Rasplet ipak nije još jasan, ali ne bilo iznenađenje da bude promena u predvidivoj budućnosti – kaže za Danas Dejan Vuk Stanković. Na pitanje da li misli da će promena biti rekonstrukcija vlade, on odgovara da je otvoreno pitanje da li će biti rekonstrukcije ili izbora.
Politički konsultant Demostata Boban Stojanović više veruje da su sukobi ovakve vrste veštački izazvani i da ih izaziva ih neko drugi, u ovom slučaju radikali.
– Nijedan manji akter u Vladi nije veto igrač i svi su zamenjivi i sa te strane znaju da moraju da rade po „SNS pravilima“ i ne smeju da se zameraju. Tako da su svi oni u istoj poziciji, igraj kako moraš ili izađi iz Vlade. Jeste prvi put da se „udara“ na SDPS, ali je sigurno da je u vezi sa izborom za savete nacionalnih manjina. I sama reakcija LJajića koji govori da je u koaliciji sve u redu nam pokazuje značaj manjih aktera u Vladi – navodi on. Kako zaključuje, SNS te „sukobe“ koristi kao teme za javnost, ovog puta i za izbore za savete.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.