Foto: BETAPHOTO/BRANISLAV BOŽIĆ/EVPored sukoba opozicije i vlasti, ovogodišnju izbornu kampanju obeležio je i sukob Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije. Donosimo kratak pregled istorije ovih stranaka i njihove saradnje.
Kratka istorija Socijalističke partije Srbije
Socijalistička partija Srbije osnovana je 16.-18. jula 1990. godine ujedinjenjem Saveza komunista Srbije i Socijalističkog saveza radnog naroda Srbije, a za predsednika partije izabran je Slobodan Milošević. SPS tada postaje i pravni naslednik Saveza komunista Srbije i do danas naglašava kontinuitet i povezanost sa različitim inkarnacijama komunističke partije Jugoslavije i Srbije.
Na prvim višestranačkim republičim izborima u Srbiji SPS osvaja većinu sa 194 narodna poslanika, dok je njen lider izabran i za predsednika Srbije ubedljivom pobedom od 65 odsto.
Period vladavine SPS-a i Miloševića obeležen je inflacijom, regionalnim ratovima, bombardovanjem SR Jugoslavije i okretanjem vlasti u Srbiji nacionaličkoj retorici, i dalje u okvirima Jugoslavije.
Na sledećim izborima 1993. godine SPS ne osvaja većinu na srpskim pralamentarnim izborima pa vladu sa tesnom većinom formira sa Novom demokratijom Dušana Mihajlovića , dok 1997. iako u koaliciji sa Jugoslovenskom levicom i Novom demokratijom osvaja većinu, partnerima iz Srpske radiklane stranke daje Ministarstvo informisanja Srbije na čije čelo dolazi Aleksandar Vučić.
Nakon optužbi za izbornu krađu i masovnih protesta 2000. godine, 5. oktobra Slobodan Milošević i SPS svrgnuti su sa vlasti i doživljavaju poraz na vanrednim izborima, a Milošević 2001. godine biva izručen Haškom tribunalu.
Iako socijalisti formalno nisu ušli u vladu, 2004. godine daju podršku manjinskoj Vladi Vojislava Koštunice. Nakon smrti Slobodana Miloševića 2006. godine Ivica Dačić dolazi na čelo stranke.
Nakon osvojenih 20 poslaničkih mesta na izborima 2008. godine, koalicija oko SPS-a pregovara najpre sa Demokratskom strankom Srbije, ali nakon neslaganja u pogledu evropskih integracija ulaze u vladu sa koalicijom oko Demokratske stranke.
Tada Dačić dobija mesto Ministra unutrašnjih poslova i prvog potpredsednika vlade, dok SPS dobija još tri ministarstva i mesto predsednika Narodne skupštine.
U ovom periodu, SPS se vraća na političku scenu i reformiše se donekle. U programu se nazivaju socijaldemokratskom strankom, koja se salaže sa privatizaciju privrede i socijalnu pravdu.
Nakon pobede Tomislava Nikolića na predsedničkim izborima 2012. godine, SPS započinje saradnju sa SNS-om i formira vladu sa Dačićem na njenom čelu. Na sledećim parlamentarnim izborima nastavlja se saradnja, ali Dačić dobija mesto ministra unutrašnjih poslova, dok sama stranka dobija dva ministarstva.
Od ovih izbora, SPS uživa sve manju podršku birača, ali ostaje u vlasti zajedno sa SNS-om.
Na sledećim izborima 2014. godine SNS dobija većinu na izborima, ali ipak poziva SPS u vladu, a njen lider dobija mesto ministra inostranih poslova na kom ostaje do izbora 2020. kada biva pomeren na mesto predsednika Narodne skupštine.
Na izborima 2022. godine, koalicija oko SPS-a podržava Aleksandra Vučića kao predsedničkog kandidata, dok na parlamentarnim izborima izlazi, kao i na više prethodnih, u koaliciji sa Zelenima Srbije i Jedinstvenom Srbijom.
Iako su izašli sa sloganom “Ivica Dačić – premijer” i posle dugo vremena zabeležili porast broja glasača, Ivica Dačić ostao je na čelu Ministarstva inostranih poslova, dok SPS dobja još tri ministarstva – Ministarstvo obrazovanja, sa Brankom Ružićem, koga će kasnije zameniti Slavica Đukić Dejanović, te resore bez portfelja koji vode Novica Tončev i Đorđe Milićević.
U međuvremenu je ministra privrede Radeta Bastu (JS), zamenio Slobodan Cvetković, takođe socijalista.
SPS je na kongresu 2006. na kome je Dačić preuzeo partiju usvojio rezoluciju o istorijskog ulozi Slobodana Miloševića u odbrani Kosova, a u okviru trenutne izborne kampanje, na svoju listu su stavili i unuka Slobodana Miloševića – Marka Miloševića.
Stranku su pratile i različite afere od kojih su najskorije “kofer” i afera sa članom Šarićeve kriminalne grupe, Mišom Bananom (Rodoljubom Radulovićem). U obe afere bio je uključen Ivica Dačić.
U aferi “kofer”, Dačić se pojavio kao svedok u slučaju primanja mita u kojem su učestvovali tadašnji viceguverner Narodne banke Srbije i Dačićev kum, dok je druga afera nastala objavljivanjem snimaka sastanka između Dačića i Miše Banane u periodu kada je Dačić bio na mestu Ministra unutrašnjih poslova.
Kratka istorija Srpske napredne stranke
Srpska napredna stranka formirana je 2008. godine i prvi put u tom svojstvu prvi put je nastupila na lokalnim izborima u beogradskoj opštini Voždovac 2009. godine, kada je i osvojila većinu.
Tomislav Nikolić, koji je 2008. godine bio na funkciji zamenika predsednika Srpske radikalne stranke (SRS), ulazi u direktan sukob sa predsednikom stranke Vojislavom Šešeljom, kada je najavio da će SRS u skupštini podržati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Srbije sa Evropskom unijom.
Nakon sukoba, Nikolić u septembru 2008. godine napušta SRS i mesto zamenika predsednika SRS-a i formira poslanički klub ”Napred Srbijo!” sa još 10 poslanika koji su zajedno sa njim napustili SRS. Ovaj događaj ispratila je afera blanko ostavki.
Samo nekoliko dana kasnije Nikolić najavljuje da planira od poslaničkog kluba da formira stranku, i to stranku takozvane ”nove desnice” koja će se zalagati i za pristupanje EU i za održavanje partnerstva sa Rusijom. Nakon nekoliko dana oklevanja, Nikoliću se pridružio i tadašnji generalni sekretar SRS-a Aleksandar Vučić.
Novooformljena Srpska napredna stranka je podelila biračko telo SRS, ali je svojom proevropskom politikom takođe privukla deo biračkog tela tadašnje aktelne vlasti i time postala stranka sa ogromnim koalicionim potencijalom i velikim političkim uticajem.
U oktobru 2012. godine SNS je već brojao više od 300.000 članova, a u decembru iste godine u SNS se utapa Narodna partija koju je predvodila bivša gradonačelnica Novog Sada Maja Gojković, i takođe bivša radikalka.
Tomislav Nikolić u predizbornoj kampanji 2012. godine najavljuje da ukoliko dobije predsedničke izbore će napustiti funkciju predsednika stranke. Ove izbore okarakterisali su poraz Tadića i DS, kao i preokret na političkoj sceni kada su Dačić i SPS ušli postizbornu koaliciju sa SNS-om i formirali vladu.
Nakon izbora 2012. godine prvi put je formirana koalicija Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije, a Aleksandar Vučić nakon izbora postaje predsednik SNS-a.
Premijer Srbije nakon ovih izbora postao je Ivica Dačić, a funkciju potpredsednika dobio je Aleksandar Vučić. Nakon izbora 2014. godine Vučić i Dačić zamenili su funkcije (u smislu da je Dačić postao prvi potpredsednik) te je Vučić postao premijer Srbije i na toj poziciji će ostati do izbora 2017. godine kada se kandiduje na predsedničkim izborima, dok se Tomislav Nikolić povlači iz aktivne politike.
Prethodno Aleksandar Vučić je 2016. godine ponovo izabran za predsednika stranke i dobio mandat za formiranje vlade. U ovom sazivu jednu od ministarskih pozicija dobila je tada nestranačka političarka Ana Brnabić čime je današnja aktuelna premijerka srbije počela svoju političku karijeru uz predsednika Vučića.
Na beogradskim izborima 2014.godine SNS dobija većinu glasva i novi gradonačelnik Beograda, umesto Dragana Đilasa, koji se u međuvremenu povukao, postaje Siniša Mali koji će na toj poziciji biti do 2018. godine, kada će ga na toj funkciji zameniti lekar Zoran Radojičić.
Srpska napredna stranka je u razmaku od pet godina od 2012. do 2017. godine duplira broj članova brojeći više od 600.000 članova u oktobru 2017. godine.
Na predsedničkim izborima 2017. godine Vučić pobeđuje protiv kandidata udružene proevropske opozicije Sašu Jankovića ubedljivo u prvom krugu, i 31. maja u prisustvu Nikolića, na poslednji dan isteka mandata ovog svog prethodnika, svečano polaže zakletvu i preuzima dužnost.
Tokom godina SNS je preuzeo sve poluge vlasti u zemlji što je kulminiralo 2020. godine tokom pandemije. Izbori koji su bili najavljeni za 2020. godinu bili zu odloženi zbog epidemiološke situacije i pandemije virusa COVID-19.
Najveći deo opozicije najavio je bojkot ovih izbora rekavši da izbori neće biti fer i pošteni što je prouzrokovalo da su parlamentarni status dobili samo stranke SNS i njenih koalicionih partnera. Ana Brnabić još jednom je dobila mandat za formiranje Vlade u oktobru 2020. godine, a njen kabinet činili su kadrovi SNS-a, SPS-a i SPAS-a Aleksandra Šapića.
Aleksandar Vučić je 2021. fodine najavio da će se stranka SPAS Aleksandra Šapića spojiti sa SNS-om što se i dogodilo, te je na sledećim opštim izborima 2022. Aleksandar Šapić bio kandidat na listi za gradonačelnika Beograda, funkcija na koju je nastupio nakon izbora.
Na izborima 2022, Vučić je ponovo izabran za predsednika republike, dok je SNS osvojio 120 mandata, a Ana Brnabić dobila još jedan mandat na čelu Vlade. Međutim, iako je pobeda bila ubedljiva, i neosporena od strane drugoplasiranog predsedničkog kandidata proevropske opozicije Zdravka Ponoša, Vučić je najavio da je to vlada koja će trajati dve godine, i da će mogući novi premijer biti Miloš Vučević. Takođe je nakon sastanka sa liderom proevropske opozicije Draganom Đilasom najavio i nove izbore u Beogradu.
Na izbornom kongresu u maju 2023. održanom u Kragujevcu, formalni lider SNS postao je Miloš Vučević.
Autori su polaznici Danasove škole novinarstva.
Projekat „Danasova škola novinarstva“ je sufinasiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
