„Šta desničar iz Srbije može da nauči od kineskog komuniste“: Sagovornici Danasa o sve intenzivnijoj saradnji SNS i KP Kine

Tokom poslednjeg boravka u Beogradu kineska delegacija sastala se sa predstavnicima države i rukovodstvom vladajuće Srpske napredne stranke.

Li Sijaosin, članica Centralnog komiteta Komunističke partije Kine i direktorka Državne komisije za reformu javnog sektora, posetile su sredinom oktobra Beograd, mesec dana nakon posete sekretara partije u provinciji Šandong Lin Vua. Članica Predsedništva SNS i potpredsednica Skupštine Srbije Marina Raguš, dočekala je kinesku delegaciju na aerodromu.

Nakon sastanka sa Raguš, Li Sijaokin je navela da se dve zemlje nakon poslednje posete kineskog predsednika Srbiji nalaze u novoj fazi razvoja bilaterlanih odnosa i da nastavljaju da se „nepokolebljivo“ međusobno podržavaju.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели СНС Србија (@sns_srbija)

Saradnja počela 2019. godine obukom naprednjaka u Kini

Čini se stoga da Srpska napredna stranka sa Komunističkom partijom Kine danas ima bolju saradnju nego sa bilo kojom evropskom narodnom partijom, odnosno sa partijama kojima SNS po „vokaciji“ pripada i koje su joj ideološki bliske. Sagovornici Danasa ocenjuju da naprednjake sa kineskim komunistima zapravo spaja „nepoznavanje razlike i granice između partije i države, kao i svojevrstan kult vođe“.

Da SNS ima namere da uči način vladanja od kineskih komunista bilo je jasno još 2019. godine kada je delegacija ove partije bila u studijskoj poseti Pekingu, Nančangu i Šangaju, ekonomskim i političkim centrima Kine. Delegaciju je tada predvodio Marko Đurić, kao potpredsednik Glavnog odbora stranke. Srpska napredna stranka je u vreme te posete saopštila da će delegacija SNS imati priliku da se upozna sa organizacionom strukturom i načinom delovanja KP Kine od centralnog do lokalnog nivoa.

Takođe je bilo navedeno da je šef delegacije Marko Đurić imao više važnih sastanaka u Centralnom komitetu KPK, na kojima je konkretizovan plan unapređenja saradnje dveju partija.

Odmah po povratku pojedini članovi delegacije su za pojedine medije ispričali da su u Kini učili kako se radi za građane, da će SNS formirati svoju političku akademiju i pristupiti kontaktima sa građanima, ali i merenju doprinosa članstva u razvoju zemlje.

I formirana je Akademija za obuku mladih lidera SNS, a Aleksandar Vučić je na stranačkom glavnom odboru obelodanio da je delegacija naprednjaka išla u Kinu da nauči mnogo toga.

„Išli su na obuku da vide kako to Komunistička partija Kine radi. Dočekali su ih kao braću i sestre“, objavio je Vučić.

Na onlajn samitu organizovanom 6. jula 2021. povodom 100 godina postojanja KP Kine, predsednik Srbije održao je govor iz sedišta svoje stranke uz prisustvo oko 300 stranačkih funkcionera.

„Vaše reči, poštovani predsedniče Si Đinping, o tome kako KP Kine ne može i ne sme imati izdvojene i partikularne interese u odnosu na interese Kine i njenog naroda, poslužiće mi kao inspiracija u radu i borbi za moju zemlju, a uveren sam da bi iz njih i mnogi drugi imali šta da nauče“, rekao je, između ostalog, Vučić.

Vukadinović: I KP Kine i SNS ne poznaju granicu između partije i države

Zvanični kontakti i veze naprednjaka sa kineskim komunistima, iako neočekivani na prvi, pa i drugi pogled, zapravo nisu iznenađenje. Naravno, ideološki gledano, SNS i KP Kine stoje na dijametralno suprotnim polovima, prvi su konzervativci, drugi, komunisti. Jedni, navodno, desničari, drugi levica. Šta ih onda povezuje?

„Povezuju ih najmanje dve stvari. A to je, pre svega, izraziti pragmatizam i ideološka „neopterećenost“, što posebno važi za Vučića i naprednjake, koji tesno sarađuju, ili su doskora sarađivali, i sa evropskim konzervativcima i sa ruskom Jedinstvenom Rusijom. A druga stvar koja naprednjake povezuje sa komunistima jeste neuvažavanje i nepoznavanje razlike i granice između partije i države, kao i svojevrstan kult vođe“, objašnjava politički analitičar Đorđe Vukadinović.

On smatra da je kult vođe u SNS-u znatno jači i izraženiji nego u savremenoj Kini, a diplomata Srećko Đukić primećuje da su KP Kine i SNS ideološki potpuno suprostavljene i da je u pitanju krajnja levica na jednoj i desnice na drugoj strani.

Đukić: Šta spaja nespojivo?

„Šta je to što ih međusobno povezuje i upućuje na „tesno“ ideološko povezivanje? Nije nepoznato da vodeća partija u monopartijskom dravnom sistemu sarađuje sa vodećom, ili jedinom, dominirajućom partijom, u drugom sistemu. Međutim, u slučaju Srbije i Kine i (jedno)partijskog sistema, to ipak prevazilazi uobičajene kriterije. Šta jedan naprednjacki desničar iz Srbije može da nauči od jednog kineskog komuniste (ne)dogmate? Sta spaja nespojivo“, pita se Đukić.

Prema njegovim rečima, interesantna je priroda takvih ideoloških razgovora i dogovora. Još je zanimljivje da KPK ne interesuje srpska politička levica, makar donekle bliža kineskim komunistima.

„To su ipak odnosi izmedju dve „državne partije“. U njihovo okrilje se „prelila“ međudržavna politika i partije uveliko ekspolatišu u svojim odnosima „čelično prijateljstvo“ kao jednu vrstu „večne družbe“, kao „čeličnu“ ideološku auru u vremenu izmeštenih ideologija, svemogucih ideoloških smesa, ako one sadrže lukrativnu supstancu izmedju Kine i Srbije“, primećuje Đukić.

Anđelković: Vučić na saradnju sa Pekingom gleda sa stanovišta ličnog profita

Dagomir Anđelković, politički analitičar, međutim, smatra da Vučić na saradnju sa Pekingom gleda isključivo sa stanovišta lično-partijskog profita.

„Bez ulaženja u to da li je sadašnji sistem dobar ili ne za Kinu, jer to je stvar njenih građana i tamošnje političke tradicije, u Evropi čiji je Srbija deo, danas važe drugačiji politički standardi. Umesto da o njima nešto uči od stranaka iz onih zemalja koje nisu imale demokratski diskontinuitet tokom značajnog dela 20. veka, SNS se opredelio da iskustvo vladanja usisava od Komunističke partije Kine. Vučić očito želi da bude mali postmoderni Josip Broz ili Mao Cedung, pa nastoji da unapredi sposobnosti svojih političkih sluga za koje smatra da vode ka produbljivanju njegove i sada abnormalne vlasti“, ističe Anđelković.

On napominje da Vučić, nažalost, na to traći mogućnosti za saradnju sa Kinom, iako postoje i mnogo pozitivniji aspekti od onih za koje se, kako kaže, „naš umišljeni samodržac opredelio“.

Sagovornici Danasa tvrde da je današnji svetski poredak podeljen na demokratije i autokratije. SAD i EU su predvodnici demokratskog bloka, dok su komunistička Kina i sada sve slabija Putinova Rusija, predvodnici autokratija.

Vuletić: Kina Vučiću sada menja nedostajuću Rusiju

„Nemam nikakve sumnje da bi Vučić lično i njegov režim želeli da Srbija bude što dalje od demokratskih zemalja i da pripada bloku diktatura. Sam Vučić se i lično tu najbolje oseća i on to ne krije. Jedini ograničavajući faktori su geografija i ekonomija. Srbija je mala zemlja u Evropi, ekonomski nestabilna i tržišno okrenuta prema EU i zbog toga Vučić ne može u potpunosti da se okrene Kini i Rusiji, već pokušava nevešto da balansira“ ističe Zoran Vuletić, predsednik GDF-a.

Prema njegovim rečima Vučiću Kina sada menja nedostajuću Rusiju u njegovim naopakim pokušajima ravnoteže sa Zapadom.

„Ta igra je providna i štetna za nas, jer nas udaljava od EU i podstiče najgore represivne mehanizme samog režima“, navodi Vuletić.

Upitan koji represevni mehanizmi su u pitanju, lider GDF kaže da Vučić prenosi u Srbiju brojne oblike terora i kontrole sopstvenog stanovništa, od kamera za prepoznavanje lica, do izmena krivičnog zakona, što je nešto što bi moralo da zabrine svakog slobodoumnog građanina, ali i svakog istinskog opozicionara. „A ne vidim da se opozicija posebno buni oko toga“, zaključuje Vuletić.

Sagovornici Danasa ipak smatraju da Srbija svojom aktuelnom ofanzivom prema Kini nije nikakav izuzetak nego se uklapa u jedan široki svetski trend hvatanja priključka na Kinu, od koje se očekuje da će joj uticaj u svetu rasti.

Božinović: Kina će biti srpski reper za mnoge poslove

Milovan Božinović, diplomata u penziji, smatra da u preovlađujućem slučaju, države koje svoju perspektivu vide u jačanju svojih kineskih veza, čak i kad im je geopolitička situacija različita, imaju, kao neku vrstu zajedničkog imenitelja, političke poretke izraženijih autoritarnih crta. Kao i pojedine druge političke deficite po ortodoksnim kriterijumima liberalnih demokratija.

„Uspon Kine poslednjih decenija je fenomen sa kojim svet tek uči da živi, pa se to odnosi i na mnogu prebrzu i jednostranu diskvalifikaciju „kineskog slučaja“ kakve se sreću u tekućoj političkoj publicistici. Utoliko pre što vrednosti liberalnih demokratija – po definiciji univerzalnih – tzv kolektivni Zapad „reinterpretira“ u cilju očuvanja svoje globalne dominacije koja je, po posledicama, jedne vrste modernog imperijalizma koji ne preza ni od ratnih sukoba“, ističe naš sagovornik.

Iako poslednjih godina ima naznaka ekonomske krize, aktuelni kineski model je privredno nesumnjivo efikasan, stvorio je zamašne rezerve za kineske investicije širom planete i to je ono što ga čini privlačnim.

„Autoritarne crte kineskog političkog sistema neutralisane su u mnogim slučajevima tezom – koju je ponekad teško razlikovati od propagandne floskule – da je taj model dokazivo privredno delotvoran, čak superioran. Sve u svemu, Kina će biti srpski reper za mnoge poslove u budućnosti i aktivna podrška naših vlasti širenju kulta Kine ( setimo se vremena epidemije korone) biće, sva je prilika, važan konstituent naše budućnosti“, objašnjava Božinović i dodaje da privredno politički projekti sa kineskim džinom ne trpe improvizacije i ne povode se za ćudima biračkog tela od jednih do drugih izbora.

To je, kako kaže, bio razlog da je Si Điping prekinuo dotadašnju kinesku praksu da se na čelu države ostaje najduže dva mandata i uveo neograničeni mandat, prvi posle Mao Cetunga.

„Države koje bi i same uvele tu praksu povećale bi svoju kompatibilnost sa Kinom, a time, verovatno, i efikasnost saradnje“, zaključuje sagovornik Danasa.