Vlada narodnog poverenja – rešenje za krizu ili iluzija saradnje sa režimom?

U tome, od svih relevatnih opozicionih stranaka, jedino ne žele da učestvuju Demokratska stranka i Ekološki ustanak, koji su bojkotovali sve akcije opozicije u Skupštini Srbije u poslednja dva meseca. I sada, nakon ovog predloga većinskog dela opozicije, rekli su da sa SNS ne žele da sede i pregovaraju ni o čemu. Uz ovaj predlog nisu stali ni poslanici okupljeni oko Branimira Nestorovića i njegovi bivši saveznici, čiju poslaničku grupu predvodi Branko Pavlović.

Evidentno je i da je predsednik Srbije, pre dva dana, od toga da samo „preko njega mrtvog“ može da uspe zamisao o prelaznoj vladi, izjavio da takva zamisao može da se ostvari samo ako ga SNS ne budeslušao.

Predsednica Skupštine Srbije je reagujući na predlog opozicije za izlazak iz krize rekla da ne bi trebalo takvu vladu zvati prelaznom već, kako je navela – Đilasovom.

Sagovornici Danasa imaju oprečna mišljenja o predlogu opozicije i takvom ishodu.

Jedni ovaj predlog opozicije pozdravljaju, ocenjujući ga, kolokvijalnim rečnikom rečeno, da su se dobro setili da preduzmu nešto, dok drugi evidentiraju da vlada narodnog poverenje ne može nikako da bude „od poverenje“ s obzirom na to da se oslanja na dogovor sa naprednjacima.

„Verujem da je društvu Srbije u ovom trenutku potrebno jedno ovakvo rešenje“

– Predložena vlada narodnog poverenja je jedan od brojnih oblika prelaznih ili privremenih vlada, koje su postojale u istoriji, a i danas postoje, na primer u Južnoj Osetiji i na mnogim drugim teritorijama. Na ovim prostorima takođe su postojale privremene vlade. Posle Prvog svetskog rata u Državi Srba, Hrvata i Slovenaca, posle Drugog svetskog rata, privremena vlast Demokratske federativne Republike Jugoslavije, posle svrgavanja režima Slobodana Miloševića, vlada ko-ministara. U ovim našim primerima, privremene vlade su ili posleratne sa jasnim ratnim ishodom, ili je to bila vlada formirana posle gubitka vlasti na izborima, uz odbijanje režima da izvršni mirnu tranziciju – kaže za Danas Vesna Rakić Vodinelić, profesorka prava u penziji.

Kada neki državni i pravni poredak kolabira, dodaje, jedan od načina da se kolaps zaustavi i da se društvo oporavi i usmeri ka funkcionalnim institucijama jeste prelazna ili privremena vlada, oročenog trajanja s nekoliko ključnih zadataka.

– Verujem da je društvu Srbije u ovom trenutku potrebno jedno ovakvo rešenje, kao moguće miroljubivo, bez fizičkih sukoba izneđu falangi koje kontroliše vlast i ozlojeđenih građana. Takvi sukobi već povremeno izbijaju. Da li će predložena vlada narodnog poverenja biti konstituisana, sasvim je neizvesno. Ona bi morala da počiva na sporazumu između vlasti i parlamentarne opozicije, koji ne nazirem. Da li teku neki razgovori iza scene, javnosti nije poznato – napominje sagovornica Danasa.

Ima, međutim, kako kaže, znakova da se vladajuća koalicija može raspasti, a ti znaci u vidu javnih poruka, potiču od visokih funkcionera SPS, Ružića, Tončeva, pa i samog Dačića, s tim što se oni moraju primiti sa rezervom.

– Dakle, ideja prelazne vlade primerena je okolnostima koje u ovom momentu postoje u našem društvu. Istovremeno, realizacija ove ideje je sasvim neizvesna – zaključuje Vesna Rakić Vodinelić.

„Nemoguće je da izvršite ovaj zadatak, a da su javni resursi i dalje pod njihovom kontrolom“

S druge strane, prema rečima profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu, Ognjena Radonjića, po ovom predlogu prelaznu vladu formiraju vlast i opozicija.

– Opozicija imenuje mandatara i ministre za osam ključnih ministarstava koja bi trebalo da obezbede ispunjenje studentskih zahteva i uslove za održavanje fer i slobodnih izbora. Prvo, po mom sudu, ovaj predlog u korenu sadrži defekt – ne može se vladom narodnog poverenja nazvati vlada u kojoj sede predstavnici vlasti, odnosno teroristi koji su mučki pucali u leđa mirnim građanima koji su odavali počast preminulima kako bi izazvali stampedo i verovatno aktivirali svoje horde kriminalaca koje su nagomilavali danima u Pionirskom parku – smatra Ognjen Radonjić.

Drugo, opozicija je još jednom pokazala da je nejedinstvena, dodaje.

Treće, smatra dalje, da bi se obezbedili uslovi za fer i poštene izbore, neophodno je formirati takvu vladu koja bi udaljila vlast od svih poluga moći.

– Nemoguće je da vi izvršite ovaj zadatak, a da su javni resursi ili većina javnih resursa i dalje pod njihovom kontrolom. Ovaj predlog to omogućava i stoga ga smatram nevalidnim – zaključuje Ognjen Radonjić.

„Najlogičniji način da se izađe iz institucionalne krize“

Sociolog Dario Hajrić smatra da bi oročena prelazna vlada čija bi funkcija bila obezbeđivanje ravnopravnijih uslova za izbore bila najlogičniji način da se izađe iz institucionalne krize.

– Proces zaslužene delegitimizacije ove vlasti mora da se završi time što će biti poraženi na izborima, a da bi se to desilo mora im se smanjiti prostor za nameštanje. Ne treba je doživljavati kao koaliciju nego kao priliku da se deo institucija skloni van direktne kontrole SNS i time stvori mogućnost za fer izborne uslove jer nam ih niko neće pokloniti, a neophodni su – zaključuje naš sagovornik.

Sadašnja Vlada Srbije trenutno radi u tehničkom mandatu pošto je premijer Miloš Vučević podneo ostavku krajem januara ove godine, a Skupština je tu ostavku konstatovala tek 19. marta.

Ostavkom premijera, prestaje mandat cele Vlada i nova bi, prema zakonu, trebalo da bude formirana do 18. aprila u ponoć, ili da budu raspisani izbori, koji bi, prema najavama predsednika Srbije verovatno bili održani 8. juna.