U SNS kruži papir za podršku listi „Srbija ne sme da stane“, naprednjaci u niskom startu za munjevit početak kampanje

Radi tog munjevitog početka, svojstvenog SNS-u, u toku je organizovana priprema za masovno prikupljanja desetine hiljada potpisa za kandidatsku listu, kako bi naprednjaci tradicionalno ugrabili da je predaju prvi, najdalje par dana od trenutka raspisivanja izbora.

Po izbornim pravilima, potpisi se skupljaju tek pošto izbori budu raspisani, jer tek tada izborne komisije izdaju uputstva za sve izborne radnje.

Po društvenim mrežama međutim, kruži i navodni obrazac kojim se već uveliko prikupljaju potpisi građana neophodni da lista kandidata za poslanike (odbornike) bude prihvaćena od strane izborne komisije.

Obrazac ima oblik političkog manifesta, jer je podrška listi SNS i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, predstavljena je kao podrška samoj državi Srbiji, dok je sam Vučić nazvan personifikacijom države.

Deli se po javnim preduzećima i ustanovama 😱😱😱
Ko ne potpiše, ne piše mu se dobro.
Delite pic.twitter.com/KaaI7cfjm6

— Na prvoj liniji (@zao_los) October 30, 2023

Kojim tekstom SNS skuplja podršku za listu „Srbija ne sme da stane“

„Svesni trenutka te izazovni okolnosti u kojima se danas nalazi ceo svet pružamo državničkoj i državotvornoj politici koju personifikuje Aleksandar Vučić.

Previše vremena je trebalo da se pokrenemo i pronađemo svoju nacionalnu snagu, da shvatimo kakva Srbija može da bude i da počnemo da gradimo takvu snažnu i ponosnu Srbiju. Sada znamo šta sve Srbija može i sada nema nazad.

Srbija raste. Srbija se gradi. Srbija jača. Srbija postaje ono što treba i može da bude. Idemo napred sa njom, bez straha, bez sumnje i bez odustajanja.

I ovo je podrška ne samo čoveku, već Srbiji, politici i putu kojom smo svi krenuli. Onom jedinom mogućem putu, putu u budućnost, sa koga nema nazad.

Ovo je podrška Srbiji koja vodi svoju samostalnu politiku štiteći svoje državne i nacionalne interese, podrška Srbiji koja se ne saginje, već se bori za svoje interese, podrška Srbiji koja se ne saginje, nego se bori za sebe i svoj narod.

Srbija ne sme da stane.

Ovim dajem podršku listi (listama) za izbore 17. decembra koje predvodi Aleksandar Vučić.“

Na kraju iznad linija za lične podatke potpisnika je i naziv liste „Srbija ne sme da stane – Aleksandar Vučić“.

Autetičnost obrasca i teksta nismo za sada uspeli da potvrdimo zvanično u SNS. Na osnovu iskustva sa ranijih izbora, potpisivanje za listu vlasti se traži od zaposlenih u javim službama i preduzećima, bilo u formi mekog predloga, bilo pod pretnjom neprodužavanja radnog ugovora.

Postoje kvote nepohodnog broja potpisa koje moraju biti ispunjene.

Za potvrdu parlamentarne liste potrebno je 10.000 ispravno datih i overenih potpisa građana, ali ih je vladajuća SNS, radi dokazivanja svoje snage uvek prikupljala u pet puta većem broju.

Kako je bilo na izborima 2022.

Munjevita predaja Republičkoj izbornoj komisiji izborne liste sa potpisima građana koji je podržavaju služi tome da se pokaže politička snaga i da se u javnosti stvori utisak velike podrške u narodu koju vladajuća partija ima.

Takođe, može da donese prednost ukoliko RIK odluči da redosled na glasačkom listiću bude sledstven redosledu predaje i potvrde liste, tako da se od početka zauzme broj jedan na primer (redosled osim toga može biti određen i žrebom).

Parlamentarni izbori 2022. raspisani su 15. februara na državni praznik Sretenje, a SNS je predala listu već 17. februara sa oko 58. 000 potpisa.

U dva dana od raspisivanja, do predaje, javnost je „bombardovana“ fotografijama čekanja u redovima po opštinskim odborima stranke, stajanja u redovima i u gužvi, da se potpiše podrška Vučićevoj listi, i što je tada bilo za vlast od velike važnost, njegovoj predsedničkoj kandidaturi.

Tada se smatralo i da je raspisivanje izbora na državni praznik takođe svojevrsna sitna subverzija protiv opozicije, koja neradnih dana i državnog praznika, svakako nije mogla da bude tako efikasna u sakupljanju potpisa, niti je mogla da obezbedi notare za njihovu overu.

Potpise za izbornu listu treba razlikovati od prakse koja se ustalila u vreme vlasti SNS-a, da ugledne ličnosti daju javnu podršku potpisivanjem javnog proglasa kandidata, koji se posle, u formi oglasa objavljuje u medijima (čuveni Apel sto za predsedničkog kandidata opozicije Saše Jankovića iz 2017. koji je potom Vučić morao da nadmaši višestrukim brojem potpisa, a isto je ponovljeno i 2022.).

Pohod na glasanje počinje tačno kada?

Sada, za izbore 17. decembra 2023. prednost od jednog dana, budući da jedino Vučić zna da li će izbore raspisati u sredu ili u četvrtak, 1. ili 2. novembra, takođe može biti od značaja, u trci za početnu prednost u iskazivanju snage kroz brzo prikupljanje potpisa podrške izbornoj listi.

Vučiću je juče upućen predlog Vlade Srbije da raspusti Narodnu skupštinu i raspiše izbore.

Zanimljivo je šta je Vlada premijerke Ane Brnabić, koja po svemu sudeći završava svoj treći premijerski mandat, i više se neće nalaziti na ovoj funkciji, napisala u tom predlogu za vanredne parlamentarne izbore, budući da i dalje ima nespornu parlamentarnu većinu.

Gubitak većine i blokada donošenja odluka u Skupštini, u parlamentarizmu se smatra glavnim razlogom za vanredne izbore.

U predlogu Ane Brnabić međutim, navodi se da raspisivanje izbora traži zbog toga da se preispita „politička snaga argumenata, dosadašnjih učinaka i planova svih činilaca na političkoj sceni i da se građanima omogući da slobodno iskažu svoju volju u kom pravcu Republika Srbija treba da se kreće“.

Vlada je takođe na istoj sednici, sa istim obrazloženjem, donela odluku da se raspuste lokalne skupštine, uvedu privremeni organi i raspišu izbori u Beogradu i još 64 lokalne samouprave. Njihov spisak glasi:

Gradovi:
Beograd, Kragujevac, Kraljevo, Kruševac, Novi Pazar, Pirot, Vranje, Leskovac, Loznica, Prokuplje, Smederevo, Šabac

Opštine:
Brus, Varvarin, Velika Plana, Veliko Gradište, Vladimirce, Vladičin Han, Vlasotince, Gadžin Han, Despotovac, Dimitrovgrad, Doljevac, Žabare, Žagubica, Žitorađa, Knić, Koceljeva, Krupanj, Kuršumliju, Kučevo, Lapovo, Lebane, Ljig, Ljubovija, Mali Zvornik, Malo Crniće, Medveđa, Merošina, Osečina, Paraćin, Petrovac na Mlavi, Požega, Priboj, Prijepolje, Ražanj, Rača, Rekovac, Sokobanja, Topola, Trgovište, Trstenik, Ćićevac, Ćuprija, Ub, Crna Trava, Aleksandrovac, Babušnica, Batočina, Bela Palanku, Blace, Bogatić i Bojnik.

Zbog čega je značajno prikupljanje potpisa

U oktobru 2021. kada je Ivica Dačić, lider Socijalističke partije Srbije, bio predsednik Narodne skupštine, sklopljen je dogovor prvo sa desnom opozicijom, a potom i šire, sa proevropskim partijama i pokretima, kroz ishod međustranačkog dijaloga u kome su učestvovali i poslanici Evropskog parlamenta, o određenim promenama izbornih pravila.

Ove promene omogućile su da izbori 2022. budu neosporeni, ni spolja, ni iznutra, budući da su prethodne 2020. bojkotovale najvažnije proevropske opozicione stranke.

Prema tim promenama, smanjen je broj potpisa koji treba da se podnese za odborničke liste, odnosno ukinuto je pravilo da se za svakog kandidovanog odbornika treba skupiti određena kvota, već je uvedeno isto pravilo kao i za parlamentarne.

Na primer, umesto dotadašnjih 3300 potpisa za Skupštinu Beograda (110 odbornika puta 30), od tada važi da je potrebno 3000 potpisa. Ovo pravilo međutim, išlo je nauštrb malih lista koje teško skupljaju potpise, budući da se ranije moglo učestvovati na izborima sa manje kandidata i manje potpisa (na primer kao lista Ne davimo Beograd 2018, kada je imala 80 kandidata i 2400 neophodnih potipsa).

Sve ove promene služile su tome da umanje zbrku oko prikupljanje potpisa, ali i  otkloni odijum dela javnosti, pošto je bilo jasno da se za određene učesnike izbora, formalno opozicione, potpisi skupljaju u SNS-u.

Tada je promenjeno i pravilo i da prekobrojni potpis, odnosno svi oni koje RIK ne broji u 10.000 nužnih za potvrdu liste, ne mogu ući u obzir ako su dati za neku drugu listu. Sada prekobrojni potpis, ukoliko ne bude potreban jednoj opciji, ide drugoj (ako je građanin potpisivao podršku za više lista).

Tako je donekle rešen taj kamen spoticanja, skupljanje potpisa koji se moraju overiti kod notara, (o „nestašici“ notara koji svi odu u vladajuću stranku da tamo overavaju potpise, takođe je puno pisano).

Najzad, prikupljanje potpisa uopšte nije nevažan deo izbornog postupka, jer određuje ko može biti učesnik izbora, prikupljanjem potpisa praktično se daje okvir za izborni postupak.