Socijalistička partija Srbije i Zavetnici rešili su da svoju budućnost čvrsto vežu za Srpsku naprednu stranku rizikujući gubljenje svog političkog identiteta, ali, verovatno, ne zbog interesa građana i simatizera ovih stranaka, već za fotelja i funkcija u beogradskoj vlasti, budući da će zajedno izaći na nove izbore u glavnom gradu.
Nakon što je lider SPS Ivica Dačić prelomio da posle 12 godina postizbornih koalicija sa naprednjacima na svim nivoima, socijaliste ovaj put smesti u predizbornu koaliciju i na listu SNS, usledila je i odluka Zavetnika, o čijoj se liderki Milici Đorđević Stamenkovski već spekuliše kao ministarki u novoj vladi.
Izbori u Beogradu, čini se, prava su prilika za utapanje SPS i Zavetnika, uz ostale male partmere, u naprednjake i njihovu izbornu listu, a ako se ikada obistine najave, nekadašnjeg lidera naprednjaka, Aleksandar Vučića i u takozvani pokret za narod i državu.
U takvim okolnostima, postavlja se pitaje šta je to što SPS i Zavetnici mogu dobiti od SNS, odnosno da li je samo 110 odborničkih mesta dovoljno za “pravednu i pravilnu” raspodelu među koalicionim partnerima ili će se dogovori i preraspodele raditi oko drugih stvari.
Sagovornici Danasa kažu da je raspodela mandata najmanji problem i da će svako od osvojenog pelena u gradskoj vlasti dobiti onoliko koliko Vučić bude odredio.
Dejan Bursać, istraživač na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, za Danas kaže da je strankama važnije da dobiju pozicije u gradskoj upravi nego koliko će odbornika imati i koji će biti na izbornoj listi.
– Dovoljno je 110 mandata je dovoljno za raspodelu, jer verujem da strankama i nije stalo do toga ko će biti odbornik. Jer biti odbornik i nije neka vrlo značajna funkcija i vrlo je slabo plaćena. Političkim strankama pre svega znači da budu deo gradske vlasti u smislu pozicija u upravi, javnim preduzećima i u budžetskoj distribuciji – navodi Bursać.
A politički analitičar Dragomir Anđelković objašnjava zašto je to tako. On za Danas kaže da je Vučić umislio da je evropski Kim Džong Un.
– A možemo samo da zamislimo kako pomenuti severnokorejski lider vodi kadrovsku politiku. Šta hoće i naredi, njegove sluge bespogovorno slušaju i izvršavaju. Vučić nije uspeo da tako “disciplinuje“ srpsko društvo u celini, niti je realno da to postigne s obzirom na to gde se nalazimo, ali je u velikoj meri svoje partijske poltrone i koalicione partnere već sveo na meru za koju misli da im pripada, a to je status političkih robova. Kakve mrvice im baci, oni ih uzimaju i klanjaju mu se, što ne znači da iza leđa „velikog vođe“ ne ispoljavaju mržnju prema njemu – objašnjava on.
I dodaje da u takvim okolnostima Vučić nema problem sa raspodelom odborničkih kandidata za beogradske izbore između SNS i „partnera“.
– Pravedno i pravilno je ono što on, kao i Kim u Severnoj Koreji, odredi. Žalosno je to što zemlje sa demokratskom tradicijom u Evropi i dalje relativno indiferentno gledaju razvoj autokratije u Srbiji po severnokorejskom modelu i tako dopuštaju generisanje još većih problema ne samo za nas, već i za sebe – zaključuje Anđelković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.