foto FoNet/Aleksandar LevajkovićU zahtevima koje je Koalicija “Srbija protiv nasilja” uputila Ustavnom sudu, a kojima traži poništavanje izbora u celosti na republičkom, pokrajinskom i na nivou Beograda, navedene su nepravilnosti u svim fazama izbornog postupka – kaže za Danas pravnica Sofija Mandić, pojašnjavajući svoju izjavu od pre par dana da u Srbiji ima milion i sto, a u Beogradu 230.000 nepostojećih birača.
Jedna od nepravilnosti se tiče i tačnosti biračkog spiska, dodaje.
– Uz brojne dokaze o konkretnim adresama na kojima su upisani birači, iako je očigledno da oni tu ne žive (lokali, javne ustanove, pumpe, trafo stanice, neuslovni objekti, nepostojeći objekti, adrese sa nulom i sl.), koalicija je navela i ukupan broj birača koji bi se mogao označiti kao “višak” u biračkom spisku, bilo da su ti ljudi upisani na fiktivnim adresama, bilo da su preminuli ili se u biračkom spisku nalaze po nekom drugom nezakonitom osnovu. Podsećam i da su ove zahteve potpisali Marinika Tepić, Miroslav Aleksić, Vladimir Obradović i Dobrica Veselinović – naznačava sagovornica Danasa.
Prema njenim rečima, taj broj viška glasača je za grad Beograd iznosio nešto više od 230.000 birača, dok je na republičkom nivou taj broj iznosio 1.100.000 birača.
– Ovaj broj, koji je samo konzervativna procena netačnosti biračkog spiska naveden je na osnovu zvaničnih podataka o punoletnim osobama koje žive u Beogradu i Srbiji, a koje je objavio Republički zavod za statistiku. Ti podaci su dostupni svakom građaninu i lako ih je proveriti. Dakle, 2022. popisana je svaka osoba koja stanuje u Beogradu, a zatim su posebno objavljeni podaci o punoletnima i njih je oko 1.380.000. U biračkom spisku za poslednje izbore u Beogradu je bilo 1.613.000 birača. Kako je broj popisanih punoletnih broj u koji su uključene osobe koje nemaju izborno pravo – osobe lišene poslovne sposobnosti, stranci i osobe koje imaju boravište (ne i prebivalište) u Beogradu, broj punoletnih osoba sa stvarnim izbornim pravom je i manji od onih koji su popisani na terenu. Zbog toga smo mi uvek naglašavali da je ova razlika od 230. 000 tek minimalna razlika koja pokazuje “rupu” u biračkom spisku. Kao što je već navedeno, na republičkom nivou govorimo o više od million birača – objašnjava sagovornica Danasa.
Ta rupa u biračkom spisku je, napominje ona, trenutno neiscrpni izvor izbornih manipulacija.
– Naša procena, a potvrđena uvidom u biračke spiskove nakon glasanja, pokazala je da je oko trećine ovih nezakonito upisanih birača zaista i glasalo – neki su fizički dovedeni, neki su “glasali” od kuće. Dakle nisu svi koji su deo ove ukupne brojke i glasali, ali se njihovi glasovi mogu zloupotrebljavati neograničeno, sve dok se birački spisak ne uredi i ne pročisti od ovakvih neshvatljivo velikih razlika o broju onih koji imaju biračko pravo – zaključuje Sofija Mandić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
