Sonja Biserko: Decembarski izbori demonstrirali su da SNS neće birati sredstva za opstanak na vlasti

Biserko je na predstavljanju godišnjeg izveštaja Helsinškog odbora za ljudska prava u 2023. godini, rekla da izveštaj obuhvata preporuke u vezi sa državnim strategijama – politika državnog identiteta, bezbednosne politike, politike zdravstva, obrazovanja, medija, političke alternative, decentralizacije, spoljne politike i religije.

Ona je ukazala da poput prošlogodišnjeg izveštaja i ovaj ukazuje na to da je Srbija daleko od opredeljenja za članstvo u EU, te se, napomenula je, postavlja pitanje kuda Srbija stremi i šta je ono „što mi želimo“.

– Osnovni zahtevi izveštaja su da je Srbija na puta ka EU iako ne ispunjava zahteve i standarde za članstvom. Aktuelna vlast se ne trudi da to ubrza aktuelnim reformama, već samo onoliko koliko je potrebno da ostane na evropskim fondovima i investicijama. Srbija nikada nije bila udaljenija od EU, a odnos prema Rusiji je ključni test za pristupanje Uniji jer je to, pre svega, vrednosno pitanje – istakla je Sonja Biserko.

Decembarski izbori demonstrirali su suštinu vladanja ovog režima, dodala je, navodeći da su ti izbori pokazali da se neće birati sredstva za opstanak na vlasti.

– Populizam, rastakanje svih institucija i društva, korupcija, povezanost vlasti i organizovanog kriminala, kontrola medija i toksična društvena atmosfera, sve to blokira nezadovoljstvo da ogromno nezadovoljstvo bude učinkovitije – istakla je predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava.

Prema njenim rečima, sprega kriminala, crkve i politike urušile su sve društvene vrednosti.

Kako je navela, srpski etnoklerikarizam mobiliše Srbiju na tezi ugroženosti i revidiranja poraza, što ugrožava regionalnu stabilnost.

Ona je dodala da tome doprinosi promocija četništva kroz reviziju istorije i promociji antikomunizma.

Takođe, Biserko je navela da je slučaj Banjksa ogolila dvoličnu politiku Srbije, kao i da je to delovalo otrežnjavajuće na EU i SAD.

Srpska pravoslavna crkva snažno utiče na sužavanje ljudskih prava, kazala je – pogađa žene LGBT i manjinske zajednice.

Osnovni problemi „poltroni u vojnom vrhu“

Vojni analitičar Aleksandar Radić ocenio je da međunarodna zajednica prema slučaju Banjska može da pokaže neki nivo tolerancije zbog ideje stabilnosti Balkana, ali da bi za srpsko društvo trebalo da bude opomena i da se zapita „kako je moguće da imamo društvo koje toleriše paravojno organizovanje“.

Radić je dodao da ako neko donese odluku da primeni vojnu silu, onda Vojska Srbije, BIA i MUP treba da reaguju.

„To radi država jer ima kontrolne mehanizme, a činjenica da postoje paravojne formacije pokazuje da je naša država u dubljoj krizi nego što se misli“, rekao je Radić.

On je istakao da je Vojska Srbije odavno politički servis, nema samostalnost, te da bi u društvu trebalo da postoji svest šta i političar i vojnik sme, a šta ne sme ni da pomisli.

Radić je naveo da su osnovni problemi „poltroni u vojnom vrhu“, koji ne donose odluke ni o čemu, a oružje im se predstavlja kao „poklon političara“.

„Upotrebiću izraz ‘generali od šper-ploče’, jednako bi bili funkcionalni da ih predstavljaju makete. Vojska više nema uticaj ni na jedno vojno pitanje. Na primer politika je donela odluku da se služi vojni rok, a sad se nameće da to kao Generalštab traži, pri čemu je jasno da ovi generali više vole profesionalce koji rade uvek u strahu da li će im biti produžen ugovor“, rekao je vojni analitičar.

Kao drugi oslonac te situacije naveo je da je vojna služba bezbednosti odavno potpuno partijska, te da svaku lošu informaciju proglasi za tajnu.

Na predstavljanju izveštaja bilo je reči i o pokušaju uvođenja lošeg zakona o MUP-u, o tome da službe bezbednosti nisu dovoljno kontrolisane kao i o katastrofalnom stanju u medijima i pritiscima na novinare.