Sonja Biserko: Poseta Sija Beogradu i Budimpešti je antiamerička i antinatovska, ne čudi Eskobarova negativna reakcija

Upitan o poseti Sija Beogradu na 25. godišnjicu NATO bombardovanja Ambasade Kine, Eskobar je na onlajn konferenciji za medije rekao da je „nezdravo“ podizati tenzije između Srbije i zapadne zajednice i pozvao partnere „da budu oprezni u vezi sa kineskom agendom u Evropi“.

„SAD su kazale da je bombardovanje kineske ambasade bilo greška. Izvinili smo se, verujem da smo platili odštetu porodicama. Mislim da je trenutak koji je odabran za posetu nesrećan, ali nameran“, naveo je Eskobar.ž

Komentarišući ovakav stav Gabrijela Eskobara, Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava, kaže za Danas da Srbija nije pokazala političku volju da krene u reforme koje bi vodile stvaranju demokratskog društva niti stvarnu želju da postane deo EU.

– Sve analize i domaće i strane govore o nepovoljnim izbornim uslovima, medijskim neslobodama, korupciji, rastu autoritarizma, u suštini iliberalnim vrednostima koje ih po prirodi stvari stavljau uz bok svim autoritarnim režimima poput Rusije i Kine, komentariše Biserko.

Diplomatske aktivnosti Srbije u poslednjih nekoliko nedelja (rezolucija o Srebrenici, člnstvo Kosoova u Savet Evrope..) postavljaju pitanje – bliži li se Srbija kraju svog evropskog puta, dodaje.

– Poseta Sija je u tom smislu najindikativnija poruka zapadu (antizapadna i antinatovska), posebno što je poseta usledila odmah nakon obeležavanja 25 godina NATO intervencije tokom koje je pogođena i kineska ambasada, za šta su se Amerikanci izvinili i priznali da je to bila greška. I ruska i kineska glavna teza je da je NATO najveća opasnost za mir u svetu. Očigledno je da su i Srbija i Mađarska više nego spremne da posluže kao trojanski konj i Rusiji i Kini – smatra ona.

Kako dodaje, ono što je predsednik Vučić demonstrirao prilikom posete Sija stavilo je Srbiju u položaj servilnog partnera, koji očekuje od Kine podršku hegemonim aspiracijama Srbije.

– Naravno i otvoreno tržište za srpske proizvode kojih nema ni za domaće tržište. I Rusija i Kina i Srbija su revizionističke zemlje koje ne pristaju na poredak, posebno na granice, ustanovljene posle Drugog svetskog rata. Zato je ova poseta poslala i negativnu poruku celom regionu – kaže Sonja Biserko.

Ova kratka poseta Sija, kaže, imala je prevashodno cilj da preko Francuske i predsednika Makrona dodatno podeli EU računajući na neke slabosti Evropljana i na taj način oslabi njene napore da se suprotstavi destruktivnim namerama Istoka.

– U tome međutim nije uspeo jer predsednik Makron se nametnuo kao svojevrsni lider evropskih zemalja koji traži načina da se što pre osmisli strateški suverenirtet Evrope u okviru NATO. Oduševljenje s Kinom i njenim epohalnim projektom „Put svile“ je u Evropi splasnulo, a neke zemlje poput Italije su izašle iz tog projekta, dok su druge zamrzle svoje aktivnosti – objašnjava Biserko.

Podsetimo, kineski predsednik nije posetio Evropu punih pet godina, a kao destinacije za aktuelnu turneju odabrao je Pariz, Beograd i Budimpeštu.

Pariz po nužnosti, s obzirom na težinu razgovora koji su se tamo odvili u vezi sa čvrstim vezama kineskog sa režimom Vladimirom Putinom, odnosno ratom u Ukrajini, a Beograd i Budimpešta po sklonostima odnosno servilnosti Vučićevog i Orbanovog režima antievropskim svetskim silama.

Sonja Biserko zaključuje da je u Srbiji i Mađarskoj učinak poseta Sija bio mnogo uspešniji nego u Francuskoj.

– Zato nije čudno što SAD kroz Gabrijela Eskobara reaguje na tu posetu jer je ona pre svega antiamerička i antinatovska – zaključuje Biserko.