Povodom najava o okupljanju opozicije, kao i dilema u javnosti šta je uopšte sadašnje opoziciono delovanje, Danas pokreće debatu na temu o političkom poimanju „građanske Srbije“. Naši sagovornici pokušaće da odgovore na pitanja ko su danas zastupnici ideja „građanske Srbije“ i da li je njihov politički prostor na levici ili na desnici. Zatim da li je lider SNS Aleksandar Vučić politički preuzeo te ideje i vrednosti, ali i da li su i kako te ideje i vrednosti neki nosioci „građanske Srbije“ nepovratno kompromitovali.
„Srbija je propustila priliku da prihvati građanske vrednosti“, mišljenja je Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava. Ona to objašnjava činjenicom da opozicija iz devedesetih, koja je postala nova vlast, nakon 5. oktobra nije napravila bilans ratne politike Slobodana Miloševića.
„Srbija je pod pritiskom EU usvojila zakone i potpisala konvencije koji predstavljaju okvir za promociju građanskih vrednosti: pluralizma, tolerancije, prava na drugačije mišljenje i veru… Premijer Zoran Đinđić je pokušavao da nešto uradi u tom pravcu. Osnovni problem je to što opozicija iz devedesetih, koja je postala nova vlast, nakon 5. oktobra nije napravila bilans ratne politike Slobodana Miloševića. To nije uradila u velikoj meri jer je i sama podržavala njegov državni projekat. Opozicija Miloševiću, sem retkih izuzetaka, svela se na antikomunizam tj. nacionalizam. To se kasnije manifestovalo i u okviru DOS, koji se i raspao na toj liniji, pre svega zbog otpora saradnji sa Haškim tribunalom. A to je bio jedan od osnovnih preduslova da Srbija napravi distancu prema zločinima i ratnoj politici“, ističe Biserko.
Ona konstatuje da se ta saradnja, nažalost, svela na „komercijalnu“ dimenziju.
„Izostao je napor da se uspostavi i moralni bilans. Presude i generalno nasleđe devedesetih ostali su u nekom limbu, možda za neke buduće generacije. Jer, kažnjivost, odnosno odgovornost je jedna od osnovnih građanskih vrednosti. Za to su se zalagali samo pojedinci i manji broj nevladinih organizacija“, naglašava Biserko.
Prema njenim rečima, dolaskom naprednjaka na vlast normalizovana je njihova prošlost i time je stavljena tačka na suočavanje sa prošlošću kao imperativ u promovisanju građanskih vrednosti. Veliku odgovornost za to snosi, tvrdi naša sagovornica, i prethodna vlast, koja je sada i sama na udaru onih koji su Srbiju doveli u situaciju u kojoj jesmo.
„Premijer Vučić je samo deklarativno preuzeo „građanske vrednosti“. Potpisivanjem Briselskog sporazuma stekao je oreol Evropljanina. Na unutrašnjem planu, nažalost, ništa se još nije promenilo nabolje. Naprotiv, sve se urušava. Populizam, totalna kontrola medija, ukidanje svakog kritičkog mišljenja, sa sve parolom „red, rad i disciplina“ – obiće mu se o glavu“, smatra Biserko.
Ona naglašava da su kontrolom medija ućutkani svi disonantni glasovi.
„Za to odgovornost delimično snose i sami mediji, koji bi mogli da pokažu više građanske hrabrosti. Osim toga, na delu su i opšta konfuzija i apatija. Građanska Srbija takoreći postoji samo u naznakama. Primitivizam caruje i poput poplave potire sve tačke otpora. Građanski koncept podrazumeva pre svega ekonomsku samostalnost, a građanska Srbija u svim režimima je uvek bila vezana za državni aparat. To se odnosi i na intelektualnu elitu koja bi trebalo da bude nosilac građanskog koncepta. Nažalost, ona je uvek bila klijentelistička i uvek u službi državne politike i onih koji su na vlasti“, zaključuje Sonja Biserko.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
