Sonja Biserko: Knjiga nema veze sa aktuelnim događajima na Kosovu

Oni konferenciju „Pravo na samoopredeljenje“, u organizaciji Helsinškog odbora za ljudska prava, na koju se videolinkom uključila autorka, povezuju sa aktuelnim događajima na severu Kosova.

Događaj nazivaju skandalom uz opise da dok traje napetost na prelazima Jarinje i Brnjak i dok Kurti šalje Rosu na Srbe, njegova supruga u Beogradu promovše knjigu.

Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava, za Danas kaže da su režimu i njegovim medijima sada potrebni neprijatelji koji se uklapaju u ovaj kontekst na severu Kosova, te da autorka u svom uključenju nije pominjala aktuelnu situaciju.

– Knjiga nema veze sa onim što se trenutno dešava na Kosovu. To je monografija o problemu slobode i samoopredeljenja, što je aktuelno. Jer to pitanje nije zatvoreno i uvek zavisi od nekog konteksta. I u tom smislu smo vodili i raspravu sa učesnicima sa Kosova, iz BiH i Beograda. To jeste tema na koju se svi pozivaju a važno je ko i kada se na nju poziva. Knjiga je vrlo zanimljiva. Posebno poglavlje o Kosovu i Međunaronom sudu pravde. Ona vrlo objektivno prikazuje tu temu – kaže Biserko.

Prema njenim rečima, samoopredeljenje je pre svega vezano za dekolonizaciju.

– U knjizi ona suprotstavlja dva gledišta, ono koje je vezano za Vilsona i za Lenjina, znači konzervatovno-liberalna i radikalna verzija i kao se pitanje to razvijalo tokom veka nakon raspada Jugoslavije i Sovjetskog Saveza. To je pravna tema. I važno pitanje koje se aktuelizuje u kontekstu u kojem se to traži. Mislim da mi njega treba da svedemo na evropski kontekst sobzirom na to da su balkanske zelje orjentirane na NATO i EU. Većina njih je već u NATO. Evropski kontekst određuje kao će se to rešavati u budućnosti ne smao ovde nego i na drugim mestima. Niko na konferenciji nije pomenuo sadašnaja dešavanja – opisuje Biserko.

Jedan od učenika konferencije bio je i Dušan Janjić direktor Foruma za etničke odnose.

On za Danas kaže da je mislio da će tema napada režima i medija biti Sonja Biserko.

– Ali očigledno se ide na lakšu temu. Da li je neko supruga nekom ili nije može da bude važno samo u Srbiji. Mogu da kažem da su demokrate pokušavale da izbace Zoricu Radović  (supruga Vojislava Koštunice, prim. urednika) iz tima koji je pisao zakon o manjinama zato što je bila supruga. Navikli su svi da nije kriv (Slobodan) Milošević za sve što se desilo nego Mira (Marković). Ta opsednutost i taj mačizam koji imaju naši nacionalisti i njihovi mediji treba njih da zabrine. A pritom su ozbiljni papučići – kaže Janjić.

I on potvrđuje da trenutna dešavanja na Kosovu nisu bili tema.

– Ako bi se gledala knjiga i šta u njoj piše, onda bi prvi na nju trebalo da bude ljut Kurti. Jer ta knjiga je objektivna i zalaže se za liberalno-konzervativno rešavanje pitanja samoopredeljenja. Opredeljenja za mir ne za sukobe – navodi on.

Prema njegovm rečima, kada je reč o Kosovu u knjizi je samo analiza mišljenja Međunarodnog suda pravde (o proglašenju nezavisnosti), koja je tačna i jeste poražavajuća za one koji su inicirali taj postupak (u vreme vlasti Demokratske stranke).

– Dakle u vreme Tadića. Mene čudi da ti Vučićevi tabloidi ne znaju da rade posao. Umesto da hvale rapravu o presudi i kritikuju Tadića možda i Đilasa, koji sa tim nema puno veze, njima ne možete ugoditi. Prema tome Jarinje i knjiga imaju veze kao što imaju klimatske promene u Kaligoforniji i Jarinje. Uz to rasprava je bila zakazana pre nego što je organizovano Jarinje – ukazuje Janjić.

On poentira, da ko god ima tri grama mozga ovaj događaj je dozak da je Srbija liberalna i da se u njoj može razgovarati.

– Nije važno da li je to istina, ali to tako čitaju međunaroni predstavnici. I to je samo plus za Beograd. Ali očigledno ovde vlada srpski nacionalizam koji hoće od nas da napravi tamni vilajet i zatvori svaki svež vazduh – zaključuje Janjić.

Osim Janjića u razgovoru su učestvovali profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Dragan Đukanović, direktor Kosovskog instituta za istraživanja i razvoj Ljuljzim Peći, profesor Fakulteta političkih nauka u Sarajevu Nerzuk Ćurak i profesor Pravnog fakulteta u Podgorici Srđan Darmanović.

Rita Augestad Knudsen – stručnjakinja za terorizam

Kako može da se vidi iz biografije, glavno polje interesovanja i istraživanja Rite Augestad Knudsen, osim Balkana i Kosova, je procena rizika povezanih sa terorizmom, ekstremizmom i radikalizacijom, zatim koncept ‘radikalizacije’, britanski antiterorizam, kao i istorija samoopredeljenja u međunarodnoj politici i međunarodnom pravu. NJene publikacije uključuju analize međunarodne bezbednosne saradnje o sankcijama i međunarodnoj izgradnji države, a njen doktorat iz međunarodne istorije/intelektualne istorije na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka bio je na temu „samoopredeljenja“ i slobode u međunarodnom diskursu. Govoreći o svojoj supruzi koja je poreklom Norvežanka, Kurti je naveo da su se sreli u Prištini. „U porodici nemamo “šefa”, ali imamo neku vrstu samouprave“, rekao je Kurti kosovskim medijima. Rita i Kurti imaju ćerku, koja govori i albanski i norveški.