Srbija i Belorusija održavaju dobre odnose, posebno što Minsk nije priznao nezavisnost Kosova. Međutim, politički odnosi nikad nisu imali i ekonomsko pokriće mada je potpisan sporazum o zoni slobodne trgovine. Srbija, naime, nema proizvodne kapaciteta za veći izvoz – komentariše za Danas Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava, vest da je Belorusija uvela embargo na uvoz poljoprivrednih proizvoda Srbiji.
Savet ministarstva Belorusije odlučio je da Srbiju i Lihtenštajn doda na listu zemalja protiv kojih je od 1. januara na snazi embargo za prehrambene proizvode. To telo beloruskih institucija pripremilo je za Srbiju i Lihtenštajn uredbu, pre pet dana, 27. januara.
Tako je sada u Belorusiju zabranjen uvoz određenih proizvoda koji se proizvode u Srbiji.
Podsetimo, Srbija se pridružila sankcijama Evropske unije protiv vlasti u Belorusiji, 22. decembra prošle godine.
Poput Srbije i Lihtenštajna, to su tada učinile i Severna Makedonija, Crna Gora, Albanija, Island i Norveška.
Prema rečima Sonje Biserko, Srbija je država kandidat koja najmanje usklađuje svoju spoljnu politiku sa politikama EU.
– U slučaju Belorusije, Srbija je podržavala stavove EU i delimično se usaglasila sa sankcijama EU protiv Belorusije. Srbija se krajem prošle godine pridružila petom paketu mera protiv Minska. Belorusija je u ovom slučaju očekivano posegla za reciprocitetom i uvela je embargo, kada je reč o Srbiji, hrane, što se neće imati neke veće implikacije za Srbiju – kaže sagovornica Danasa.
Početkom decembra prošle godine EU je objavila da uvodi nove sankcije protiv Belorusije.
To je bio već peti sankcioni paket od predsedničkih izbora u Belorusiji, 2020. godine, nakon kojih su u zemlji počeli protesti, a režim odgovorio brutalnim nasiljem prema građanima.
Na novoj sankcionoj listi EU protiv Belorusije našlo se tada 17 fizičkih lica i 11 organizacija. Na „crnoj listi“ EU za Belorusiju do danas su se našla ukupno 183 fizička lica i 26 organizacija.
Vlasti u Belorusiji su na taj peti paket sankcija odgovorile zabranom uvoza iz EU, SAD, Kanade, Velike Britanije, Norveške, Albanije, Islanda, Severne Makedonije i Crne Gore.
Srbija se do tada držala na nivou političkih mera i osuda ponašanja režima Aleksandra Lukašenka, da bi 22. decembra, prošle godine, po prvi put otišla korak dalje time što se pridružila navedenim restriktivnim merama Evropske unije prema Belorusiji.
Sonja Biserko problematizuje slučaj i postvalja pitanje zašto se Srbija pridružila sankcijama protiv Belorusije a nije u slučaju Rusije i nekih drugih zemalja.
– Odnosi Srbije sa EU stagniraju više godina. Otvoren je novi klaster a jedan od uslova bio je i referendum o izmeni jednog dela ustava koji se odnosi na pravosuđe. Usklađivanje spoljne politike ide veoma teško i sa otporom. Očigledno je da je procena Beograda u ovom slučaju da je korist od distanciranja od Minska veća od “bratskih odnosa”. To otvara i pitanje koliko dugo Srbija može da sedi na nekoliko stolica, jer deklarativno opredeljenje za članstvo u EU podrazumeva sistematsko usaglašavanje sa spoljnom politikom Komisije – kaže naša sagovornica.
Kako dodaje, ukoliko je ovaj potez Srbije najava o usklađivanju sa spoljnom politikom EU onda je to, smatra ona, dobar znak.
– Međutim, postavlja se pitanje kako će Moskva na to reagovati – zaključuje naša sagovornica.
Podsetimo, u danu kada se Srbija pridružila sankcijama EU protiv Belorusije, poslanici vladajuće Srpske napredne stranke u Skupštini Srbije podneli su predlog Rezolucije o policijskoj brutalnosti protiv, kako se navodilo, mirnih demonstranata u zemljama Evropske unije.
Takođe, neposredno pre nego što je Lukašenkov režim sproveo nasilje nad nezadovoljnih građanima zbog izbornih uslova unutar kojih je osvojio vlast, slično se dogodilo i u Srbiji, kada je aktuelna vlast Aleksandra Vučića, nakon izbora na kojima je osvojila apsolutnu većinu u parlamentu, uz izrazito sporne uslove održavanja izbora, htela ponovo da uvede mere zaključavanja i ograničenog kretanja zbog epidemije virusa korona.
Tada se suočila sa pobunom građana, odgovorivši brutalnom silom.
Istovremeno, prošle godine, Srbija je učestvovala na trilateralnoj vežbi “Slovensko bratstvo 2021” sa Rusijom i Belorusijom iako se pridružila Deklaraciji Evropske unije o osudi preusmeravanja Rajanerovog aviona u Minsk i hapšenja novinara Romana Protaševiča.
Za razliku od 2020. godine, kada je Beograd otkazao učešće na ovim rusko-belorusko-srpskim vežbama jer su se održavale u Belorusiji u trenutku kada je tu zemlju potresala politička kriza nakon predsedničkih izbora, godinu dana posle, oko 100 pripadnika Vojske Srbije učestvovalo je na vežbi „Slovensko bratstvo 2021“ koja se održavala u Rusiji.
Prema pisanju N1, Lukašenko je pre mesec dana govorio da su Srbi „naši ljudi“.
Podseća i da se beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko u decembru sastao sa počasnim konzulom Srbije i biznismenom Dragomirom Karićem.
– Što se tiče rada sa Srbijom, prenesite moje najbolje želje predsendiku. Bili smo dobri prijatelji i bićemo i dalje. I za našeg brata Vučića, i za srpski narod. To su naši ljudi – rekao je tada Lukašenko.
„I osećamo tu podršku Srbije. Sada je najvažnije preživeti“, naglasio je tada predsednik Belorusije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.