Sonja Tošković (BCLJP): Strepim od raspleta političke krize u zemlji

Ona je u serijalu razgovora Kvaka 23 priznala da strepi od nasilnog raspleta političke krize u Srbiji i pozvala se na nalaze iz izveštaja BCLJP da je nasilje obeležilo i 2023. godinu.

Ne možemo da zaboravimo nezapamćene tragedije u Beogradu i dva sela kod Mladenovca, kao ni mnogo drugih vrsta nasilja, niti činjenicu da je kompletan javni narativ bio prepun tenzija i da dijaloga apsolutno nije bilo, naglasila je Tošković.

Kako je podsetila u razgovoru sa Zoranom Sekulićem, parlament je i prošle godine bio primer nasilja, imali smo 28 femicida u Srbiji, kao i različite obračune sa neistomišljenicima, bez obzira na to da li su iz opozicije, civilnog društva, akademske zajednice ili medija.

Demokratija u Srbiji je definitivno pala na svim testovima, ocenila je Tošković i konstatovala da je društvo duboko polarizovano i da su na jednoj strani neistomišljenici, a na drugoj oni koji podržavaju vlast.

Na tako nešto vi ne možete da zatvorite jedno oko, naglasila je ona i dodala da to pokazuje da demokratije, onakve kakva treba da postoji, u Srbiji apsolutno nije bilo.

Upozoravajući da vlast neistomišljenicima crta mete na čelu, ona je objasnila da toga ne bi bilo da Srbija nije podeljeno društvo, već bi se prihvatilo da postoji drugačije mišljenje i da je vlast smenjiva.

Upitana da li sve agresivnije ponašanje vlast vidi kao njenu svemoć ili nemoć, Tošković je, pozvajući se reči profesora Vojina Dimitrijevića, upozorila da je na delu pokušaj uvođenja strahovlade u sve sfere društva.

I ono što definitivno postoji u Srbiji, to je strah od desnice, precizirala je ona i ocenila da „nama desnica u stvari i te kako vlada već čitavu deceniju“.

Upitana o blokadi institucija, Tošković je predočila da su one urušene i pozvala se na primere nereagovanja pravosuđna na izborne neregularnosti, ali i na postupke, poput inicijative Zašitnika građana da se ukine Zakon o rodnoj ravnopravnosti zato što smatra da je neustavan.

Ljudska prava ne smeju da zavise od političke volje, poručila je Tošković i naglasila da u Srbiji ne postoje tri nezavisne grane vlasti, kao što bi to trebalo da bude slučaj u svakom demokratskom društvu.

Svaki čovek u ovoj zemlji ne može da ne vidi da sve odluke dolaze samo od jedne osobe, a to je predsednik ove zemlje. „Kolokvijalno ću reći, ali imam utisak da će čovek iz televizora da izađe, da ću doći s posla i da će on da me sačeka, ili da ću da dođem na posao i da će on da me sačeka“, uporedila je Tošković.

Kako je primetila, samo se jedna osoba za sve pita i onda se čeka njeno odobrenje za bilo kakvu stratešku odluku važnu za ovu zemlju.

Saglasna sa mišljenjem da dobar deo javnosti živi u prividu onoga što se u zemlji događa, ona je ilustrovala da na televizijama sa nacionalnom frekvencijom i u tabloidima „ne možete da čujete maltene ništa“, što znači ni bilo kakvu smislenu raspravu o temama bitnim za zemlju.

Umesto toga, građani mogu da čuju laži o tome šta se u zemlji politički dešava, laži o tome šta vlast radi za građane, laži da je država ekonomski gigant i da napreduje, a pritom se zadužuje. „Nekako je suštinski užasno bolno kad vi znate koliko ovaj narod ne zna“, smatra Tošković.

Samim tim, ne može ni da čuje da su nosioci vlasti odgovorni za takvo stanje i da, zbog toga, treba da odgovaraju na izborima i budu smenjeni voljom građana, predočila je Tošković.

Ona zato dobar deo medija i vidi kao produženu ruku vlasti, koji građanima zamazuju oči i napominje da nema odgovor na pitanje da li je moguć institucionalni rasplet političke krize, ali ima pravo, kao građanka, da zahteva i traži fer i zakonite izbore.

Upitana o ideji bojkota izbora u Beogradu, koja se pominje u opoziciji, Tošković je odgovorila da u „ovim uslovima, kakvi trenutno postoje, nema drugog izbora nego da se bojkotuje“.

Preporuke ODIHR nisu ispunjene, pa imamo isti problem koji smo imali u decemrbu, objasnila je ona i dodala da će razumeti odluku o bojkotu, ukoliko je opozicija bude donela.

Tošković smatra i da međunarodne institucije suštinski uopšte ne razumeju šta se ovde tačno dešava, „a i kada razumeju, onda očigledno zažmure na jedno oko zato što imaju neki svoj interes koji je očigledno mnogo veliki“.

„A interesa je mnogo, s obzirom na to da je Srbija, geopolitički gledano, vrlo važna u smislu gde se nalazi i zato će ovde uvek biti vaganja interesa kada je u pitanju međunarodna zajednica“, procenila je Tošković.

Uprkos autoritarnom karakteru vlasti, ona ističe da ljudska prava ne mogu da budu prevaziđena kategorija i navodi da se okolnosti društva, države i politike menjaju, ali da će ljudska prava uvek biti važna tema za ceo svet.

Upitana o nagoveštajima izlaska Srbije iz Saveta Evrope, u slučaju prijema Kosova, ona je upozorila na ozbiljne implikacije koje bi to imalo u domenu zaštite ljudskih prava, posebno na mogućnost građana da se obrate Evropskom sudu za ljudska prava.

Ako se to desi, govorim iz konteksta ljudskih prava i njihove zaštite, to će imati užasno negativne posledice, ali se o tome se malo priča, ukazala je Tošković.

Ističući da se građanima neposredno mora da se razgovara, jer oni imaju moć, kao što je to radio ProGlas, ona je naglasila da sa tim treba nastaviti, kako bi im bilo jasno da politička scena mora da se menja.

To niko ne može da vam garantuje, ali nešto morate da uradite, ne možete da sedite skrštenih ruku. Postojimo samo mi. Mi smo ti koji moramo da se izborimo, uz podršku nekih drugih koji imaju znanje i veštine da pomognu običnom građaninu, istakla je Tošković.

Ona strepi od nasilnog raspleta političke krize u Srbiji, ukoliko vladajuće strukture ne shvate da dolazi vreme i da je normalno da se vlast menja, da imamo pravo da dobijemo nešto drugo i da vidimo da li će onda biti bolje.

Ako neće, onda će da dođu naredni izbori, objasnila je Tošković, to je demokratija, to su fer i normalni uslovi za građane.

Ako za to nema razumevanja, građani će u svakom slučaju ponovo biti na ulici, a suštinski samo od ove vlasti zavisi da li će biti nasilja ili neće, zaključila je Tošković.