Sopstvenom greškom van sporazuma

Srbija nije među potpisnicima, iako je aktivno učestvovala u međunarodnim pregovorima za zabranu kasetne municije poznatim kao Oslo proces, čiji je cilj zabranjivanje upotrebe ovog oružja. Kako se nezvanično saznaje, nije isključeno da Srbija potpiše Konvenciju i naknadno, kada o tome bude doneta odluka na državnom nivou. Prema nezvaničnim podacima, postupak oko Konvencije od početka vodilo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, tako da je za zastoj u postupku, tvrde za Danas obavešteni izvori, odgovorno upravo to ministarstvo.

Petar Bošković, načelnik Uprave za odnose sa javnošću Ministarstva odbrane, kaže za naš list da je Srbija potpisala brojne ugovore, konvencije i sporazume o kontroli naoružanja, kao i da Ministarstvo odbrane u potpunosti izvršava svoje međunarodne obaveze.

– Ministarstvo odbrane ne može samostalno da donosi odluke o ovakvim pitanjima. Savet za nacionalnu bezbednost doneće konačnu odluku o potpisivanju Konvencije o zabrani kasetne municije. Ministarstvo odbrane upoznalo je Ministarstvo spoljnih poslova sa svojim stavom povodom ovog pitanja, a upoznaće i Savet – objašnjava Bošković. On dodaje da mnoge zemlje „nažalost nisu potpisnice ove konvencije“.

Iz Ministarstva spoljnih poslova tvrde za naš list da ovo pitanje nije u njihovoj nadležnosti. Kako nam je objašnjeno, „prava adresa“ za pitanja u vezi sa potpisivanjem Konvencije jeste Savet i Ministarstvo odbrane, jer MSP „obavlja“ samo mali deo tog posla, i to proceduralnog karaktera.

Srbija je imala značajnu ulogu u sprovođenju ideje o zabrani upotrebe kasetnih bombi. Između ostalog, na raznim nivoima predstavnici Beograda su nastupali na međunarodnim konferencijama pod okriljem Oslo projekta.

Pre godinu dana Beograd i Ministarstvo inostranih poslova bili su domaćini Međunarodne konferencije, koja je okupila predstavnike zemalja žrtava kasetne municije zaostale iz prethodnih ratnih sukoba u njihovim zemljama.

Tada je ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić pružio snažnu podršku Oslo procesu, pozivajući se na iskustvo Srbije kao žrtve kasetnih bombi.

Zanimljivo je da Konvencija ipak ostavlja otvorena vrata za novu generaciju kasetnih bombi koje bi bile preciznije i manje opasne za civilno stanovništvo. Podsetimo da postoji kasetna municija prve i druge generacije, odnosno neprecizna i precizna, kao i da savremene zemlje imaju zamenu za prvu generaciju kasetne municije, koja je obuhvaćena Konvencijom.

Najveći proizvođači i korisnici ovog naoružanja – SAD, Kina, Rusija, Pakistan i Izrael, nisu potpisnice čime se dovodi u pitanje stvarni domet ovog dokumenta.

Među potpisnicima su i Hrvatska, Crna Gora i Bosna i Hercegovina, Makedonija i Albanija, kao i Norveška, Kambodža, Francuska, Nemačka, Irska, Burundi, Nigerija, Španija. Konvenciju su u ime Hrvatske, Crne Gore i Bosne i Hercegovine potpisali njihovi ministari spoljnih poslova.

Srbija i sama bila proizvođač kasetnih bombi i još ima zalihe ove municije. Procenjuje se da je tokom NATO bombardovanja 1999. kasetnom municijom gađano 219 lokacija na teritoriji Srbije, od kojih je 155 na Kosovu, što znači da je izbačno oko 350.000 kasetne podmunicije, od koje je poginulo 110 osoba tokom i nakon intervencije. Područje ugroženo zaostalim kasetnim projektilima je ukupne površine od oko 23 kvadratna kilometra. Za čišćenje kontaminirane teritorije biće potrebno oko 20 miliona evra.

Više od četvrtine žrtava su deca

Nacrt teksta Konvencije o zabrani upotrebe kasetne municije napisan je u Dablinu, u Irskoj, maja 2008. Tada su svedočile brojne žrtve kasetnih bombi, među njima i Branislav Kapetanović (43) iz Kraljeva. Od kasetnih bombi, u svetu je od 1965. poginulo ili ranjeno oko 100.000 ljudi, od kojih su 98 odsto civili, a više od četvrtine žrtava su deca. Kasetna bomba je naziv za veće bombe ili druge projektile koje sadrže desetine ili nekoliko stotina bombica – podmunicije koje se ispuštaju letelicom iz vazduha, ispaljuju iz artiljerije, raketa ili drugih lansirnih sistema.