Šormaz: Ulazimo u EU 2030. političkom odlukom Brisela, a ne Vučića

Ne možemo da sporimo da je bilo nekih rezultata u makroekonomskoj politici, politici zapošljavanja, investicija, a moglo je biti i bolje da smo članica NATO, rekao je Šormaz u FoNetovom serijalu razgovora Agreman o spoljnoj politici.

Pre par dana ambasador Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre je rekao da Srbiji treba 70 godina da bi ovim tempom ekonomskog razvoja dostigla prosek EU, podsetio je Šormaz, koji smatra da je geografija najveći Vučićev problem.

Kako jkazao, da se graničimo sa Rusijom, on bi bio gori od Lukašenka i ratovali bismo u Ukrajini za Rusiju.

Hvala Bogu, pa se ne graničimo sa Rusijom i na poziciji smo na kojoj smo, naglasio je Šormaz i poručio da Srbija više ne sme da pravi greške i da se „samo budala dva puta sapliće o isti kamen“.

Kako je predočio, Srbija mora da shvati da joj mesto u EU i NATO, jer joj to govori geografija.

Povodom odluke da na samit BRIKS, umesto Vučića, odu četiri ministra, Šormaz je ocenio da je jedina ispravna odluka trebalo da bude da niko iz Srbije ne ode u Kazanj.

Srbija je kandidat za članstvo u EU i nema šta da traži tamo, naglasio je on i obrazložio da je rat Ukrajini jasno pokazao da ne postoji mogućnost za vođenje politike kakvu vodi Vučić.

Šormaz misli da bi politika Srbije trebalo da bude jasno evroatlantski opredeljena, jer se u bezbednosnoj strukturi i svemu što se događa u Evropi podiže zid prema Rusiji.

Ne znam kako će se završiti rat u Ukrajini i gde će se napraviti granica između Ukrajine i Rusije, ali tu gde bude granica, tu će biti zid. Zato je i doneta politička odluka da se EU proširi 2030. godine, rekao je Šormaz.

Kako je objasnio, teška borba u Moldaviji sa izborima i referendumom se i vodila da bi 2030. godine ceo Zapadni Balkan, Moldavija i Ukrajina bili deo EU.

Kao što su Bugarska i Rumunija političkom odlukom ušle u EU, tako ćemo i mi, predvideo je Šormaz i podsetilo na poruke francuskog predsednika Emanuela Makrona tokom posete Beogradu da će „demokratska Srbija biti članica EU“.

To je poruka Vučiću da Srbija kakvu on vodi neće biti deo EU, već da će se sama EU potruditi da Srbija do 2030. bude demokratska država, protumačio je Šormaz.

Upitan o izboru poslanika Evropskog parlamenta iz Hrvatske Tonina Picule za izvestioca za Srbiju, on je odgovorio da je to dobar izbor, jer „nije prijatelj krađe na izborima, nije prijatelj neslobodnih medija, pošten je i nepotkupljiv“.

I do sada smo imali problema sa jednom od tri najvažnije institucije EU, sa Evropskim parlamentom, a sada ćemo ih imati još više, jer Toninu Piculi niko neće moći da stavi naočare koje zamagljuju istinu o Srbiji, procenio je Šormaz.

On misli i da će sa izborom Kaje Kalas za visoku predstavnicu EU za spoljnu politiku biti pojačani pritisci na Srbiju da uvede sankcije Rusiji, ali i da jasno, otvoreno i javno podrži Ukrajinu.

Da se ne krije, kao kukavičije jaje, da smo do sada, ne 800 miliona, već dve milijarde zaradili od izvoza municije za Ukrajinu, preko trećih lica, pre svega američkih kompanija, precizirao je Šormaz.

Govoreći o Kosovu, on je ukazao da EU i Sjedinjene Američke Države koriste Vučića, „koji se zaglibio u blatu sa slučajem Banjska“.

Posle završenih izbora na Kosovu, moja procena, neću da kažem saznanje, jeste da će 2025. sve to biti završeno. Biće donet Statut, organizovani lokalni izbori i formirana Zajednica opština sa srpskom većinom u toku 2025. godine, najavio je Šormaz.

Prema njegovim rečima, Vučiću će ostati samo da potpiše pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova, na šta se Beograd obavezao Briselskim sporazumom iz 2013.godine.

To će biti de fakto priznanje Kosova, a ja želim da dođe do toga, jer je to dobro za Srbiju. Otvoriće nam se vrata da što pre postanemo članica EU, smatra Šormaz.