Španija u finišu izborila izostavljanje roka za Kosovo

Izostavljanje 2019. godine kao roka za rešavanje kosovskog pitanja u konačnoj verziji Strategije za proširenje EU na Zapadni Balkan, koju je juče usvojila Evropska komisija, diplomatski izvori Danasa tumače, pre svega, kao pokazatelj da Unija „ne želi da javnost i političari na Zapadnom Balkanu, uključujući Srbiju, steknu utisak da Brisel pritiska bilo koga da u izrazito kratkom roku reši najkrupnija pitanja“.

Istovremeno, takav potez smatra se „direktnom posledicom protivljenja Španije, koja strahuje da bi primer Kosova mogao da dodatno raspiri separatističke tenzije u Kataloniji“. Evropska komisija usvojila je konačan tekst juče u Strazburu, koji su potom javnosti predstavili evropski zvaničnici Federika Mogerini i Johanes Han.

Dok je u nacrtu Strategije, u koji je naš list imao uvid, bilo navedeno da bi do kraja naredne godine Srbija i Kosovo trebalo da postignu sveobuhvatnu normalizaciju odnosa, u finalnom dokumentu precrtana je takva vremenska odrednica i navodi se formulacija: „hitno da postignu sveobuhvatnu normalizaciju odnosa“. Predstavnici diplomatskih krugova ističu da ta izmena „ne znači da Beograd i Priština imaju vremena za gubljenje i da je Brisel spreman da toleriše beskrajne pregovore“.

„EU jeste proklamovala načelo da je kvalitet sprovođenja kriterijuma za članstvo, što u slučaju Srbije, naravno, podrazumeva i postizanje pravno obavezujućeg sporazuma sa Kosovom, važniji od brzine kojom se ispunjavaju zadaci, od Beograda se očekuje da normalizuje odnose sa Prištinom u kratkom roku, što je i naznačeno u Strategiji, navođenjem odrednice hitno. Dakle, iako je precrtana ranija formulacija da bi trebalo postići sporazum do kraja 2019, ništa se suštinski nije promenilo u pristupu zvaničnog Brisela“, navode naši sagovornici.

Prema izvorima Danasa, na insistiranje Španije, dan uoči usvajanja, dakle u finišu, u konačnoj verziji dokumenta odrednica „šest zemalja Zapadnog Balkana“ (Srbija, Crna Gora, Albanija, BiH, Makedonija i Kosovo) izmenjena je u „Zapadni Balkan“, kako se ne bi prejudicirao konačni status Kosova.

Mada se i u konačnoj verziji Strategije navodi 2025. kao potencijalni rok za prijem Srbije i Crne Gore u EU, i u tom delu dokumenta načinjene su izmene. Dok se u nacrtu konstatovalo da: „snažnom političkom voljom, sprovođenjem istinskih i kontinuiranih reformi i pronalaženjem definitivnih rešenja za razmirice među susedima, Crna Gora i Srbija trebalo bi da budu spremne za članstvo u EU“, u finalnom dokumentu se, uz nabrajanje istih kriterijuma za članstvo navodi ocena: „mogle bi da potencijalno budu spremne za članstvo“.

Kriterijumi koji se tiču uspostavljanja vladavine prava i sprovođenja opsežnih ekonomskih reformi na Zapadnom Balkanu taksativno su izloženi i u konačnoj verziji, ali su izbačene sve vremenske odrednice za moguće zatvaranje svih poglavlja sa Srbijom i Crnom Gorom (što je u nacrtu bilo planirano za 2023. godinu), za potpisivanje sporazuma o pristupanju EU sa državama koje su okončale pristupne pregovore (u nacrtu se kao mogući rok pominjala 2024. godina), te za ratifikaciju sporazuma o pristupanju Uniji u svim državama članicama EU i državama koje pristupaju Uniji (u nacrtu se kao mogući rok pominjala 2025). Umesto „vremenskog oročavanja“, u Strategiji se ističe da: „kada država ili države okončaju pregovore, sporazum o pristupanju može da bude potpisan, nakon mišljenja Evropske komisije, pristanka Evropskog parlamenta i odluke Saveta EU o prijemu novih članica“. Kako Danas nezvanično saznaje, vremenske odrednice su izbačene, između ostalog, i zbog stava Nemačke da je „nužno da kandidati i potencijalni kandidati najpre sprovedu opsežne reforme“, naročito u domenu ljudskih prava, borbe protiv korupcije, slobode medija, uspostavljanja nezavisnog i efikasnog sudstva… „Postoji ozbiljna sumnja u EU da se tako veliki zadaci mogu ispuniti u relativno kratkom roku, otuda i precrtavanje vremenskih odrednica iz nacrta dokumenta“, objašnjavaju naši izvori.

Nemanja Todorović Štiplija, glavni i odgovorni urednik portala European Western Balkans, ocenjuje za Danas da je najvažnije što je Strategijom EU „ukazano da je Zapadnom Balkanu mesto u EU“.

– Posle svih kriza, EU izlazi sa proaktivnim pristupom i značajno je što se u Strategiji navodi da Zapadni Balkan ima istorijsku šansu da pristupi Uniji. Bez sumnje, vladavina prava ostaje najbitnije pitanje. Bez uspostavljanja dobre uprave, nezavisnog pravosuđa, poštovanja ljudskih prava i demokratskih institucija nema članstva u EU, a podjednako se insistira i na rešavanju bilateralnih sporova i pomirenju među susedima. Što se ekonomskog segmenta tiče, EU insistira na prevazilaženju strukturnih slabosti, jačanju konkurentnosti, te transparentnoj privatizaciji i javnim nabavkama, ali i na digitalizaciji i povezivanju ovog regiona kroz različite inicijative. Istovremeno, predlaže se da se države Zapadnog Balkana uključe u rad Saveta EU u određenim domenima, kao što je to bio slučaj tokom migrantske krize, što je pozitivna inicijativa, kaže naš sagovornik.

REAGOVANJA

Junker: Ohrabrenje, a ne „moranje“

Predsednik Evropske komisija Žan Klod Junker poručio je da 2025. nije godina kada bi Srbija i Crna Gora „morale“ da budu u EU, već da je to indikativni datum i ohrabrenje za zemlje koje su najviše napredovale na evropskom putu. „Pogrešno je predstaviti da smo ja i EK rekli da Srbija i Crna Gora moraju biti u EU do 2025. Ne, to je indikativni datum i ohrabrenje, tako da ove zemlje rade snažno i prate taj put“, izjavio je Junker, preneo je Tanjug.

Mogerini: Zajednička budućnost

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini izjavila je da će EU podeliti budućnost sa svih šest zemalja Zapadnog Balkana, da bi se one priključile Uniji. „Građani i lideri država Zapadnog Balkana odlučili su da budu deo EU, a to smo i mi izabrali“, rekla je Mogerini.

Han: Ambiciozan plan

Evropski komesar za susedsku politiku i pregovore o proširenju Johanes Han izjavio je da je moguća da neka država Zapadnog Balkana, ako ispuni sve uslove, postane članica EU 2025, uz ocenu da se radi o ambicioznom planu. „Zemlje EU neće prihvatiti novu članicu koja nije rešila bilateralne probleme“, rekao je Han novinarima, ističući da je to motiv za pozitivno rešenje dijaloga o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije.

Brnabić: Šansa, ne i garancije

Premijerka Ana Brnabić ocenila je da Strategija „daje šansu, iako ne i garancije, ne podrazumeva da ćemo automatski 2025. biti članica EU, ali je priznanje za sve napore“. Ona je istakla da je na Srbiji još veća odgovornost da tu šansu iskoristi i „realizuje ambiciozan, ali ostvariv plan“.

Joksimović: Dobra vest

Ministarska za evropske integracije Jadranka Joksimović rekla je da je usvajanje Strategije dobra vest i najsnažnija politička poruka EK i EU, izraz političke volje i saglasnosti Unije da se nastavlja politika proširenja. Ona je istakla da je dobro što je predočen niz aktivnosti koji bi doveli do pripreme Srbije za članstvo u okvirnom roku do 2025.

Fabrici: „Nju dil“ za Balkan

Šef delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici ocenio je da Strategija predstavlja „Nju dil“ (Novi dogovor) jer nudi da se „šestorka Zapadnog Balkana“ približi EU.

Tači: Moguć sporazum ove godine

Kosovski predsednik Haši Tači izjavio je da „Kosovo teži postizanju istorijskog sporazuma sa Srbijom u 2018, što znači članstvo Kosova u EU“ i da je taj sporazum moguć, ali da sumnja da će Beograd priznati Kosovo.