Španski premijer Pedro Sančez danas dolazi u dvodnevnu posetu Srbiji kojom počinje turneju po Zapadnom Balkanu, tokom koje bi trebalo da donese nešto optimističnije poruke po pitanju proširenja EU i perspektive za članstvo u odnosu na utiske sa poslednjeg samita lidera EU sa liderima regiona.
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić ugostiće premijera Kraljevine Španije Pedra Sančeza, koji će boraviti u zvaničnoj poseti Republici Srbiji 29. i 30. jula 2022. godine.
Sančez će u Srbiju doleteti u petak u toku dana a ceremonija svečanog dočeka ispred Palate Srbija zakazana je za petak od 18 i 30 časova. Nakon toga premijer Španije sastaće se sa predsednikom Vučićem a posle će biti održan plenarni sastanak delegacije dve zemlje.
Obraćanje dvojice lidera predviđeno je za kasnije večernje sate, oko 19 i 45.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u novembru prošle godine sa Samita o klimi koji se održavao u Glazgovu preneo da je pozvao Sančeza da poseti Srbiju i da je španski premijer to prihvatio.
Španski mediji pisali su da Sančez 29. jula kreće na četvorodnevnu turneju po Zapadnom Balkanu sa ciljem da „ponovo aktivira, oživi i revitalizuje proces proširenja“ EU na taj region.
Za ponovno oživljavanje ovog procesa, Sančez se založio i na poslednjem sastanku lidera EU, krajem juna u Briselu, kada se odigrao i samit Zapadni Balkan, sa koga su sve zemlje regiona otišle „praznih ruku“.
U stranim medijima piše se da će poseta Sančeza biti pokušaj da se regionu ulije nada da proces proširenja nije potpuno obustavljen od kada je sav fokus napora EU prebačen na Ukrajinu.
Posebno važnom smatra se poseta prvog čoveka Vlade Španije Beogradu zbog stava Španije o nezavisnosti Kosova, odnosno činjenice da je Španija jedna od pet država koje ne priznaju nezavisnost Kosova, i najveća i najuticajnija među njima. Sančez bi u Beogradu mogao da iznese nešto drugačije stavove od onih koje je zauzeo Evropski parlament kada je usvojio rezoluciju o Srbiji u kojoj se zahteva potpisivanje sporazuma sa Kosovom koji bi bio zasnovan na „međusobnom priznanju“.
Među zemljama koje se nisu slagale sa ovakvom formulacijom i stavom bila je i Španija, koja je jedna od zemalja koja ima najviše interesa za očuvanje granica u postojećim formatima, s ozbirom na separatističke tendencije na njenoj teritoriji i česte zahteve za preispitivanjem statusa Katalonije i Baskije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.