Spasojević: Dijalog vlasti i opozicije „trgovina političkom moći i uticajem“

On je u serijalu razgovora Kvaka 23 predvideo da vlasti u dijalogu o izbornim uslovima „sasvim sigurno neće shvatiti da su pogrešili i reći nećemo više“.

U tom smislu, dijalog nije „neko traganje za istinom, već pregovori dve strane koje su u konfliktu, a jedna je mnogo jača i drži poluge moći, a na drugoj je da poveća svoju moć, vrednost, uticaj i da izvuče što je više moguće“, rekao je Spasojević novinarki Danici Vučenić.

Prema njegovom mišljenju, ključni je dijalog i glavni tok komunikacije između vlasti i „bojkot“ opozicije, dok će svi ostali akteri koji budu deo te priče proizvoditi „šum“.

To može da odgovara SNS, ali bi za vlasti „najveći uspeh pregovora bio da Đilas, Jeremić, Obradović i Lutovac učestvuju na izborima, mada je pitanje šta su spremne da daju za uzvrat“, ocenio je Spasojević.

Kako je predočio, argument za pregovore na strani opozicije je da će učešćem u dijalogu, a potom u izborima, „doneti Vučiću legitimitet“, ali je tema i do koje mere će Evropska unija (EU) insistirati na demokratizaciji da „stvari ne bi postale previše problematične“.

„Evroparlamentraci ne mogu biti potpuno neutralni, jer ih obavezuju izveštaji i ocene o stanju demokratije u Srbiji koje dolaze iz institucija EU i samog Parlamenta“, uveren je Spasojević.

I to što posreduju govori da nešto ovde nije u redu, konstatovao je on, ali je procenio da će „količina pritiska na Vučića zavisiti od šire političke dinamike između Brisela i Beograda“.

Spasojević ne vidi posebnu spremnost vlasti da čini ustupke, već nameru da „marginalizuje“ politički značaj pregovora sa opozicijom, kao što su to činili i u kontekstu razgovora na Fakultetu političkih nauka, a potom i u Skupštini.

Prema njegovom viđenju, „problem je to što ne deluje da ni sama opozicija ima kapacitet da tim pregovorima da neki veliki značaj, naročito u domenu poente, koju su prošli put propustili, da su sami pregovori pokazatelj da nešto nije u redu sa demokratijom u Srbiji“.

Benefit pregovora mogao bi da bude mali pomak u „jačanju opozicije i podizanju podrške na 20 do 30 procenata“, protumačio je Spasojević, ali je ukazao da ti pregovori kasne, mada još nije prekasno.

Važno je, kako je upozorio, da se početak ne razvuče do proleća, pa da se potom uđe u letnju pauzu, a eventulana primena dogovorenog počne na jesen.

On je mišljenja da je Vuk Jeremić u pravu kada insistira na manjem broju pregovarača u ime opozicije, ali ne veruje da će to biti ishod, jer će „biti dosta aktera koji će želeti da učestvuju“.

Poredeći položaj vlasti i opozicije u odnosu na prethodni dijalog o izbornim uslovima, Spasojević je konstatovao da vlast „nije u međuvremenu oštećena u političkom smislu, niti trpi neke velike posledice od EU“.

S druge strane, kako je napomenuo, opozicija nije podigla društveni uticaj bojkota, niti je na toj osnovi „kreirala neku vrstu društvenog stava“.

Najveći deo energije koristila je za „međustranačke razmirice“ u kojima su „stare stranke i stari politički akteri, od kojih su neki izašli na izbore, potisnuti za račun novih partija opozicije koje su sada u prvom planu“, obrazložio je Spasojević.

On „ne razume“ zašto opozicija nije u stanju da stane iza jedne platforme o izbornim uslovima, imajući u vidu da su za prethodne dve godine definisane preporuke OEBS, Crte i eksperata „Jedan od pet miliona“.

„Ništa od toga nije dovoljno i sada smo došli do novog papira od tri zahteva od kojih su neki neralni, naročito ovaj koji se odnosi na medijske javne servise i na predlog da se uređivački timovi ključnih emisija smenjuju“, objasnio je Spasojević.

On je poručio da je taj zahtev „suprotan svemu što se do sada moglo čuti iz medijske zajednice i novinarskih krugova o političkoj kontroli nad medijskim sadržajima“.

Inflaciju platformi za pregovore on je označio kao trku u prestižu među opozicijom, ali i pokušaj da se veliki broj zahteva, koji su bili u opticaju na prethodnim razgovorima, svede na manji, kako se ne bi dogodilo da „vlast zloupotrebi veći broj usvojenih preporuka koje nisu suštinski bitne“.

Komentarišući zahtev za razdvajanje izbora, Spasojević je rekao da je, osim toga, bitan i redosled kojim će izbori održani, kao i ponašanje vlasti tokom prve kampanje koje može da motiviše ili odbije opoziciju da učestvuje u drugim izborima.

Prema njegovom viđenju, za SNS razdvajanje izbora „može da bude i prihvatljivo, jer je to partija koja je konstatno u kampanji i funkcioniše po tom principu“, dok za opoziciju razdvajanje izbora može da bude problem, „jer joj nedostaju resursi“.

Spasojević smatra da bi za opoziciju najbolji redosled bio da prvo budu beogradski izbori, jer „tu imaju najveću šansu i Vučić i Dačić bi na njima teže vukli svoje liste“, a potom predsednički izbori, pa tek onda parlamentarni, .

Osvrćući se na temu prisluškivanja predsednika, on je rekao da je vidi i kao „unutrastranačko, ali i bezbednosno pitanje“, mada bi trebalo biti oprezan u konstatacijama šta se stvarno dešava unutar SNS.

Od 2015.godine slušamo „da se tamo nešto dešava“, ali se ispostavlja da je „Vučić i dalje najjači i da bez njega imaju problem“, podsetio je Spasojević i zaključio da ne bi trebalo očekivati da bilo ko u SNS, ko pragmatski razmišlja, sada izađe iz te stranke.