SPC i Porfirije priredili “sočniji” rijaliti od Hepi televizije

Takozvana: pastva, ocenjuje za Danas dramaturškinja Minja Bogavac. “Verski” događaj od pre dva dana u Končarevu, pravnik i aktivista Mirko Medenica, za Danas komentariše rečima: “Crkva dignuta na krvi i patnji nedužnih, idealno je mesto susreta Palme i Porfirija”.

– Kako je moguće da prizori iz Končareva vernicima SPC ne vređaju njihova religiozna osećanja, koja se inače čine kao tanana i krhka i koja je moguće dovesti do usijanja, bilo kakvim umetničkim radom ili izjavom, koja problematizuje hrišćansku dogmu?! Ta religiozna osećanja pravoslavnih vernika u Srbiji, koja eksplodiraju na svaki pomen manjinskih seksualnih opredeljenja, ostaju začudno mirna pred optužbama za najgnusnije zločine silovanja i podvođenja! – kaže Minja Bogavac.

Podsetimo, patrijarh Porfirije služio je liturgiju na Ivanjdan u Končarevu, mestu koje je označeno kao jezgro pedofilije i seksualnog napastvovanja u organizaciji glavnog osumnjičenog za podvođenje – Dragana Markovića Palme. Prisan odnos koji su tamo pokazali Porfirije i Palma postavlja pitanje kako je moguće da mu prvi čovek crkve posle strahovitih optužbi na račun ovog političara i sudskog procesa koji je u toku, odlazi “na noge”.

Minja Bogavac kaže da od SPC, kao instiucije, odavno ne očekuje ništa dobro, ali i da je istinski zastrašuje ta ogromna većina takozvanih vernika i takozvanih hrišćana, koji nemaju problem s tim da poglavar njihove crkve blagosilja zločnice, moćnike, lokalne kabadahije i osumnjičene za neka od najstrašnijih dela, koja ljudski um može da zamisli.

– Ćutanje pravoslavnih hrišćana doživljavam kao prećutno slaganje, kao “oprost grehova” Draganu Markoviću Palmi, od strane jezive zajednice kojoj pripada, pa me baš zanima kako religija na koju se pozivaju, objašnjava takve postupke i način ponašanja. I najzad, zanima me u čemu je tačno razlika između SPC i Hepi televizije? U ovom, konkretnom slučaju, moglo bi se reći da su razlike minimalne, s tim što SPC ima “sočniji” rijaliti šou, na svom programu. Zovimo taj novi format “Crkva u Končarevu” i glasajmo da svi akteri ostanu tamo, do kraja… i da se svi koji ih gledaju, s hrišćanskim mirom i trpljenjem, nose dođavola, sada i uvek i u vekove vekova. Umesto amin, pozz – zaključuje sagovornica Danasa.

Prema rečima Mirka Medenice, SPC nema veze sa religijom, već je reč o jednoj interesnoj grupi koja manipuliše ljudima, a u cilju ostvarenja svojih prizemnih interesa.

– Nju ne treba gledati odvojeno od vlasti koja ima zločinačku prošlost, koja je ogrezla u kriminalu, naprotiv SPC je integralni i važan deo mašinerije koja je zarobila ovu zemlju. Otuda je sasvim prirodno videti šefa SPC kako “blagosilja” osobu za koju postoji sumnja da je počinio užasne zločine i unesrećio desetine devojčica. Ne zaboravimo da se radi i o ratnom profiteru, desnoj ruci notornog ubice i kriminalca Arkana. Simbioza političkih i crkvenih elita funkcioniše tako što političari kreiraju lažni mit o SPC kao nekom bitnom faktoru u opstanku ljudi na ovim prostorima, a onda crkva ogrnuta tim lažnim autoritetom i “uzvišenošću” delegira malo te “svetosti” na političare, pokrivajući njihovu zlu suštinu – ističe Medenica.

U društvu kojim vlada ova simbioza političke elite i kvazi verske elite, navodi naš sagovornik, uloga žena je da ćute, da budu seksualni objekti.

– Otuda Porfirije ne vidi kao greh da neko podvodi i prisiljava devojčice na seksualne odnose, jer se to uklapa u patrijarhalnu matricu koja je jedan od temelja sistema u kojem je on neka navodna “svetost”. Samo u zlom vremenu Porfirije može biti svetost, Vučić predsednik, a Palma na slobodi – zaključuje Mirko Medenica.