Specijalni izaslanik SAD ponovo na Balkanu: Šta je Eskobar doneo Beogradu i Prištini?

U sredu je Eskobar razgovarao s predstavnicima državnog vrha Kosova, a kosovski premijer Aljbin Kurti izjavio je posle sastanka da je Kosovo spremno da postigne sporazum sa Srbijom koji bi bio zasnovan na uzajamnom priznanju.

Na šta je druga strana spremna i koliko brzo i šta može da da možda ćemo čuti večaras kada je najavljeno obraćanje predsednika Srbije Aleksandar Vučića, koji je posle razgovora s Eskobarom na svom Instagramu napisao da „Srbija, kao ozbiljna, pouzdana i odgovorna zemlja, nastavlja borbu za očuvanje svog naroda i zemlje ulažući maksimalne napore u cilju očuvanja mira, stabilnosti i napretka celog regiona.

Poseta Eskobara Prištini i Beogradu dolazi u trenutku kada se u javnosti govori o „francusko-nemačkom“ predlogu za normalizaciju odnosa Kosova i Srbije, koji kako je Vučić obavestio javnost podrzumeva da Srbija dopusti ulazak Kosova u međunarodne institucije i organizacije, uključujući Ujedinjene nacije, a da bi Srbija u zamenu dobila „brzo članstvo u EU“. Eskobar je, boraveći u Prištini, rekao da SAD podržavaju francusko nemački predlog i da je konačni sporazum pitanje nedelja.

Prethodno je gost obe strane bio Miroslav Lajčak, specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine. On je za razliku od Eskobara, govorio o neophodnosti ubrzanog okončanja pregovora, i pominje 2024., kada se održavaju izbori u SAD i EU. Vučić pak, na to kaže da je njemu rečeno da je rok par nedelja, a ne period do 2024.

Rokove i Lajčaka je ovih dana pomenuo i ambasador Srbije u SAD Marko Đurić, koji je ranije vodio Kancelariju za KiM. On je naveo da smatra da bi, kada je o rokovima reč, korisno bilo da gospodin Lajčak Prištini konačno postavi rok za formiranje ZSO.

U svakom slučaju, čini se da je u procesu dijaloga nadvladao onaj deo koji se odnosi na postizanje dugoročnog sporazuma, a da je većina onoga što je do sada urađeno pokušaj da se svako pojedinačno pitanje reši kako bi se izbegao sukob. Postoji zato mogućnost, da je Eskobar zbog toga u Prištini tražio da se odluka o preregistraciji tablica, koje je kamen spoticanja dve strane, i koja počinje da važi krajem oktobra, odloži za deset meseci.

Prvi izazov za Srbiju biće, kako je Vučić i najavio, to što će početkom novembra Biro komiteta ministara, doneti odluku o početku procedure prijema Kosova u Savet Evrope. Ukoliko se Srbija uzdrži od mešanja u taj prijem, moguće da će ispuniti delić onoga o čemu se govori, odnosno povući prvi korak ka ispunjavanju njenog dela obaveza iz plana EU i SAD.

Kako primećuje bivši ambasador u SAD Milan St. Protić za Danas, proces se ubrzava, odnosno EU i SAD pokušavaju da taj problem što pre reše i da sad čine veće i ozbilnije napore nego što su to ikad ranije činili.

Danas se u Albanijan postu pojavio i tekst u kojem se prenosi sazanje da prvi dogovor, odnosno predposrazum, Kosova i Srbije mora da bude postignut do 24. februara naredne godine i u ovoj fazi Srbija ne treba da menja Ustav, dok Kosovo mora da formira Zajednicu srpskih opština, koja neće biti nevladina organizacija, ali neće biti uspostavljen novi nivo moći i takođe Kosovo neće morati da menja svoj ustav.
„Ako se postigne dogovor, postoje finansijski paketi. Ako se ne postigne, „težak štap“ za ometajuću stranu“, navodi Albanijan post.

Hitnost dogovora je vezana za situaciju u Ukrajini, jer savezničke zemlje planiraju da pokažu jedinstvo, spremnost i moć u podršci Ukrajini. Od lidera na Kosovu zatraženo je da njihova posvećenost više ne bude deklarativna, već da „delima pokažu da su zaista deo zemalja saveznika“.

Kako je Eskobar jasno rekao, „ono što se očekuje od strana je saglasnost za sporazum o daljem putu“. Jedna od najvažnijih tačaka predsporazuma, u planu prve faze, ili u onome što se predstavlja kao „put dogovora Kosova i Srbije“, jeste tačka tri, piše Albanijan post.

Prema ovoj tački, „pošto uzajamno priznanje nije deo ove faze, to znači da u ovoj fazi Srbija neće morati da menja ustav”. Ako se ne promeni Ustav Srbije, to isto se neće zahtevati od Kosova za formiranje ZSO. „ZSO treba da oliči najbolju moguću praksu garancija za srpsku zajednicu, ali to je sve“, prenosi Albanijan post.

Milan St. Protić komentarišući Eskobarovu novu posetu navodi da raspolaže malim brojem pouzdanih informacija za ozbiljnu procenu onoga šta je na stolu.

– U igri su veoma ozbiljni pregovarači, sa velikim iskustvom, koji ranije nisu bili, a u koje spada i Gejb Eskobar, Hil u Beogradu i Miroslav Lajčak. To su veoma iskusni ljudi koji su vrlo dugo u diplomatiji i rešavanju takvih pitanja – kaže on.

Upitan kada očekuje da se sporazum dogodi, da li do 24. februara 2023., ili će pak dogovori iću u fazama, odgovara da ne vidi da ima vremena i strpljenja zapadnih pregovarača za fazno rešavanje osim ako u to ne računamo članstvo u UN za Kosovu i drugim međunarodnim organizacijama a onda u nekom budućem trenutku i priznanje.

– Ali ako bi došlo do ulaska Kosova u UN pitanje priznanja nema težinu i ne može da bude neka faza. S obzirom na situaciju u Evropi i želju zapadnih saveznika da objedine čitavu Evropu i sve zemlje koje čine stari kontinent nasuprot RF proces se ubrzava. To je želja da se objedini Evropa i da niko ne odskače. Srbija štrči ma koliko bila ograničena i teritorijalno i po uticaju i na svaki drugi način uz to je okružena zamljama koje su stale nasuprot RF. I otuda bi odgovaralo da tu bude i Srbija. A pošto je Kosovo pitanje koje remeti tu konstelaciju snaga i arhitekturu, onda je to pitanja bitnije nego ranije – ukazuje St. Protić.

Na pitanje da li su premijer Kosova Aljbin Kurti i predsednik Srbije spremni na to, kaže da zavisi šta se dobija.

– Za Kurtija je jasno da je za njega sve dobitak i nema šta da popusti. I da dozvoli ZSO to nije ništa. To je kapric koji teraju obe strane i gde se vidi koliko su nezrele. Ništa to ne bi pomoglo bezbednosti i poboljšanju života Srba na Kosovu, to je jasno kao dan. A nije teritorijalno objedinjeno da bi moglo da pretenduje kao neki ozbiljni politički činilac u okviru Kosova. Kurti tera inat i morao bi da bude svestan da to nije ništa – ukazuje naš sagovornik.

On navodi da bi Srbija bi trebalo da insistira na ozbilinim benefitima odnosno punopravno članstvo u EU.

– Da nemamo otvaranja klastera i ispunjavanje uslova. Nije se toga EU držala ni ranije i ne mora da se ide tim putem da se dlaka seče na četvoro. Jasno je da je sve to bio paravan iza kojeg se krije nerešeno pitanje Kosova. I čini mi se da postoje realne šanse da se sa dobrom diplomatijom i strpljenjem u pregovorima ostvari punopravno članstvo Srbije u EU i člastvo Kosova u UN, jer time svi dobijaju. I Srbija i Kosovo i EU, to je trostruki dobitak – zaključuje St. Protić.