„Đubre je preživelo“: 25 godina od atentata na Vuka Draškovića i članove Srpskog pokreta obnove na Ibarskoj magistrali, SPO traži da jedna ulica nosi naziv žrtava

Srpski pokret obnove je na godišnjicu ovog zločina objavio saopštenje u kojem traži da jedna ulica u Beogradu dobije naziv u znak sećanja na žrtve – Veselina Boškovića, Zvonka Osmajlića, Dragana Vušurovića i Vučka Rakočevića.

Neposredni izvršioci ubistva bili su pripadnici Jedinice za specijalne operacije SDB – Crvenih beretki, koji su kamionom punim peska na Ibarskoj magistrali udarili u automobile u kojima su se nalazili Vuk Drašković i drugi funkcioneri SPO.

– Namera Slobodana Miloševića bila je da fizički ukloni lidera SPO i celokupne opozicije Vuka Draškovića, koji je predstavljao najveću pretnju po autokratski režim. Tek 2009. godine Vrhovni sud Srbije osudio je zbog teškog ubistva na po 40 godina zatvora bivšeg načelnika Državne bezbednosti Radomira Markovića, bivšeg pukovnika DB-a i komandanta rasformirane Jedinice za specijalne operacije Milorada Ulemeka i pripadnike JSO-a Nenada Ilića i Branka Berčeka – piše u saopštenju SPO.

„ Drašković i SPO kao personifikacija kralja trgova i ulica…“

Đubre je preživelo – reči su koje je čuo Vuk Drašković nakon pokušaja atentata na Ibarskoj magistrali gde je život izgubilo četiri pripadnika obezbeđenja i članova SPO. Drašković je preživeo Ibarsku magistralu, ali valja ponoviti, radi se o organizovanom atentatu od strane državne bezbednosti, koja je tih godina bila maksimalno zloupotrebljena u obračune sa državnim i političkim neprijateljima pogubnog režima Miloševića i njegove politike – kaže za Danas politikolog Fahrudin Kladničanin.

Kako dodaje, cela istraga koja je srovedena pokazuje da su organizator, planer i izvršilac ovog zločina – država.

– Pripadnici iz državnog aparata pokušavali su da unište i prikriju tragove umešanosti. Iako su kasnije određeni izvršioci uhapešni i osuđeni – zločin na Ibarkoj magistrali pokazuje kako se zloupotrebljava državni apart, od bezbednosnih službi, policijskih organa, državnih službenika, celokupnih resursa, da se likvidiraju ljudi koji su potencijalna opasnost tadašnjem režimu oličenom u Miloševiću. Svima je nama dobro poznato šta se 90-tih događalo na ovim prostorima i kako su državni resursi bili upregnuti u pružanju logističke i svake podrške zločinačkim namerama, ali Ibarska magistrala je brutalni pokazatelj, da tadašnja država i njen aparat aposlutno nisu prezali da postignu ono što im je naređeno – lividiraju političkog neprijatelja – smatra Kladničanin.

Isti ti izvršioci, ističe dalje, koju godinu kasnije realizovaće atentat na premijera Zorana Đinđića.

– To su bile izuzetno turbulentne godine, Drašković kao personifikacija kralja trgova i ulica, imao je, bez obzira na mrlje i kohabitiranja, potencijala da artikuliše određene političke procese, tako je pokušaj atentata, između ostalog, deo toga, sprečiti sve aktere, osujetiti sve njihove potencijalne političke namere – kaže sagovornik Danasa.

Sećanja na zlodela državnog aparata nisu dobrodošla, napominje, jer ipak postoje pipci kontinuiteta koji se održavaju u raznim delovima sistema, tako da inicijativa o ulici stradalim ljudima na Ibarskoj magistrali jeste prihvatljiv predlog, ali to neće zaživeti.

– Kao što u skorije vreme nećemo imati ni ulicu Ivana Stambolića, na primer, čoveka koga su ti isti ekzekutori, kidnapovali, ubili, polili krećom i zatrpali. Vuk Drašković je promenio svoju retoriku, racionalzovao politički narativ i sve što je nekad možda i smetalo – oprošteno mu je, ali njegova retorika i politički stavovi o Rusiji, Evropskoj Uniji, NATO alijansi, veliki su balast i za ovu vlast – zaključuje Fahrudin Kladničanin.

Opozicioni političari mlađe generacije takođe imaju jako izraženu svest o tome na koji način se režim devedesetih, kojem je i predsednik Srbije Aleksandra Vučić pripadao, obračunavao sa političkim protivnicima.

Sagovornici Danasa smatraju da bi trebalo izvući pouke i obeležiti zločine kako se nikada više ne bi ponovili.

„Danas imamo nerazjašnjeno ubistvo Olivera Ivanovića“

Nesigurnost i nestabilnost u društvu, kompletna uzurpacija političke moći i institucija države, blaćenje političkih protivnika, omogućavanje kriminalcima da postanu ekonomska elita, izborne manipulacije i krađe, kao i kontrola medijske scene i kršenje medijskih sloboda, ključne su sličnosti Miloševićevog režima i sadašnjeg Vučićevog režima. Dobrim delom ga čine i isti politički i ekonomski akteri. Na različite načine postigli su isti efekat – kaže za Danas Robert Kozma, narodni poslanik Zeleno-levog fronta.

Međutim, dodaje, sadašnji režim je ipak naučio ključnu grešku režima iz devedesetih, a to je da se ne zameraš glavnim akterima u međunarodnoj zajednici.

– Neretko je i servilnost prema njima osnova diplomatije. Na taj način, režim nije izolovan, nego je deo međunarodne zajednice. Doduše, s obzirom da je režim hibridni, nedemokratski, onda smo osuđeni da budemo zaglavljeni u procesu evropskih integracija i periferija van Evropske unije – kaže Kozma.

Ratovi devedesetih su ostali u prošlosti, konstatuje.

– Čini se da sadašnji režim nije prigrlio i otvoreno obračunavanje sa političkim protivnicima i sprovođenje političkih ubistava, ali onda se moramo setiti da ipak imamo nerazjašnjeno ubistvo Olivera Ivanovića. Međutim, najvažnija lekcija iz oktobra dvehiljadite koju moramo ponovo da obnovimo jeste da su građani Srbije uspeli da se izbore protiv jednog nedemokratskog režima i da je pobeda u borbi za slobodu, demokratiju i dostojanstven život moguća i izvodljiva. U ponovu obnovu tog gradiva verujem da možemo doći snažnim političkim organizovanjem i saradnjom sa građanima Srbije – zaključuje naš sagovornik.

„ Ibarska magistrala ne sme da se zaboravi“

Miloš Pavlović, potpredsednik Narodnog pokreta Srbije, kaže za Danas da je višestruko ubistvo na Ibarskoj magistrali samo jedan od događaja koji su se desili i koji nas vraćaju u vreme kada se vlast razračunavala sa političkim neistomišljenicima direktnim napadom na život.

– To ne sme da se zaboravi i više nikada da se ponovi, žrtve ne smeju da se zaborave. Nažalost, istorija nas je naučila da bez obzira što pokušavamo da se takvi pojedinci, događaji i žrtve ne zaborave, između ostalog i na način davanjem određenih imena ulicama, mislim da kao narod nismo uspeli da izvučemo pouke i da nam se istorija sa vremena na vreme ponavlja. Lično sam za obeležavanje sećanje na žrtve i na istorijske događaje ali na način da se to ne politizuje već da za to postoji širi društveni konsenzus – zaključuje Miloš Pavlović.