Spoljni saveznici lidera SNS su u odlasku

Na sve to stiže i nova agenda američke spoljne politike koja se temelji na pravnoj državi, ljudskim pravima, medijskim slobodama i borbi protiv korupcije. Transatlantsko savezništvo se obnavlja na tim osnovama, smatra Jakšić.

Jakšić je uveren da je sada ključno pitanje gde predsednik Srbije može pronaći nove saveznike kako bi popunio prazninu nastalu odlaskom evropskih lidera kojima je bio blizak.

Ključno pitanje je gde predsednik Srbije traži partnere kako bi relativno bezbolno amortizovao povlačenje Angele Merkel, Sebastijana Kurca i Bojka Borisova. On gubitak donekle pokušava da kompenzuje u Budimpešti, što je nedovoljno, smatra Jakšić.

Imajući u vidu puzeće udaljavanje Srbije od Evropske unije i od svih vrednosti liberalne demokratije, dilema je da li će se u nekom trenutku radikalnije okrenuti opcijama koje mu se sve agresivnije nude sa Istoka – Rusiji i Kini, predočio je on.

To je pitanje od milion dolara, mada lično ne verujem da bi Zapad, bez obzira na svu silu propusta svoje politike na Zapadnom Balkanu, dopustio da Srbija lako otplovi u čelični zagrljaj Vladimira Putina i Si Đinpinga, zaključuje Jakšić, prenosi FoNet.

Portal Euraktiv u nedavnoj analizi razmatrao je odnos snaga u Evropskom parlamentu, u kome je dominacija Evropske narodne partije, čija je pridružena članica SNS, okrnjena porazima na pojedinim nacionalnim izborima.

Potpredsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola korak je bliže da dođe na čelo tog zakonodavnog tela Evropske unije, pošto je aktuelni predsednik David Sasoli najavio da će se povući iz trke.

Sasoli je rekao da se u januaru neće ponovo kandidovati za predsednika u drugoj polovini sadašnjeg saziva EP, a prema pisanju evropskih medija poslanička grupa Socijalista i demokrata, čiji je on član, neće imati drugog kandidata za tu funkciju.

Time je uklonjena možda najveća prepreka za maltešku poslanicu Robertu Mecolu, kandidatkinju Evropske narodne partije, najveće političke grupacije u Evropskom parlamentu.

Sasoli se povukao jer, kako je rekao, ne želi da deli proevropske snage u EP.

Međutim, kada bi evroparlamentarci birali između Sasolija i Mecolijeve, EPP bi bio u prednosti.

„Pretpostavljamo da kada bi brojevi više išli u korist Socijalista i demokrata, podela proevropskih snaga ne bi bila toliki problem za njih“, piše urednik Euraktiva Georgi Gotev.
On navodi da bi, uopšteno govoreći, bilo dobro da žena iz male zemlje dođe na tako visoku funkciju. To bi takođe ojačalo poziciju njene Nacionalističke partije uoči parlamentarnih izbora na Malti 2022.

U većim zemljama visoka funkcija u institucijama EU od manjeg je značaja za unutrašnju politiku.

Raspodela najviših funkcija u EU je sve nepravednija, a praksa podele mandata predsednika Evropskog parlamenta između dve velike političke grupacije treba da bude napuštena, smatra Gotev.

Ukoliko Roberta Mecola bude izabrana za predsednicu Evropskog parlamenta, EPP će dobiti još jednog člana na visokoj poziciji u vreme kada se uticaj te grupe smanjuje.

Članice EU u Evropskom savetu predstavljaju njihovi predsednici ili premijeri. Procenat državnih lidera koji su povezani sa EPP najmanji je u poslednjih nekoliko godina.

Posle nedavnih nacionalnih izbora samo osam šefova država ili vlada su iz EPP, dok je sedam iz Partije evropskih socijalista (PES), a sedam iz grupe Obnovimo Evropu (Renew).

Prema istraživanjima javnog mnjenja, kada bi izbori za Evropski parlament bili danas održani, EPP bi bio na drugom mestu, iza PES. Mnogo toga se ipak može promeniti do narednih izbora u septembru 2024.

Sa Mecolijevom na čelu Parlamenta, EPP bi bio u velikoj meri prezastupljen na najvišim pozicijama u EU, jer je kandidatura Sasolija imala za cilj uspostavljanje protivteže desnom centru koji je zauzimao previše funkcija.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je takođe iz EPP, kao i predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard i predsednik Evrogrupe Paskal Donohju.

Praksa podele petogodišnjeg mandata predsednika Evropskog parlamenta između EPP i Socijalista i demokrata (PES) nepravedna je prema drugim grupama, posebno ALDE (Obnovimo Evropu).

Veliki broj premijera evropskih zemalja povezanih sa grupom ALDE nije srazmeran njihovoj ukupnoj evropskoj političkoj težini. Pre je posledica sposobnosti centrista da igraju balansirajuću ulogu u koalicionim vladama.

Za razliku od većine nacionalnih lidera, imenovanje lidera EU je rezultat pregovaranja, što antievropljani koriste za svoje tvrdnje da je Unija nedemokratska i u suštini birokratska konstrukcija, piše Gotev. To isto važi i za Evropski parlament gde se, kako dodaje, poslanici biraju a predsednik imenuje posle glasanja.