Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta sutra glasa o Bilčikovom izveštaju o Srbiji

Na nacrt izveštaja o Izveštaju Evropske komisije o Srbiji za 2022. podneto je gotovo 500 amandmana.

Rok za predaju amandmana istekao je 15. februara i od tada su se političke grupe dogovarale o kompromisnim amandmanima koji se, pošto su unapred dogovoreni, gotovo uvek usvajaju na glasanju.

Sutra će se glasati i o amandmanima o kojima nije postignut kompromis.

Beti su u Evropskom parlamentu rekli da „kompromisne amandmane, nažalost, AFET ne daje u javnost, tako da se na konačni izveštaj mora čekati i po deset dana, dok ceo dokument ne bude preveden na sve jezike i objavljen“.

Najveću pažnju u Srbiji izazvali su amandamani o Telekomu Srbija koji se pominje u svetlu „veoma ograničenog“ napretka u borbi protiv korupcije, gde se navode i drugi slučajevi od javnog interesa, uključujući Krušik, Jovanjicu i Savamalu.

Telekom Srbija se u amandamnima osuđuje što omogućava prenos RT (bivša Raša tudej) na sprskom. Takođe se izražava zabrinutost oko pitanja medijske koncentracije u slučaju te kompanije.

Zatim se ukazuje na državno finansiranje Telekoma koje mu daje nelojalnu konkurentsku prednost i doprinosi padu nezavisnosti medija u Srbiji.

Od Evropske komisije se traži da ispita zajam Evropske investicione banke Telekomu, s obzirom na navodnu zloupotrebu dominantne pozicije na tržištu i to da ga država koristi za kontrolu medijskog okruženja u Srbiji i okolnim zemljama, navodi se u jednom od amandmana.

Među predloženim je i amandman u kome se navodi da EU žali zbog odlaganja implementacije medijske strategije i izražava zabrinutost oko poslovanja Telekoma zbog navoda da ga vladajuća partija koristi da poveća svoj uticaj na medijskom tržištu Srbije kroz preuzimanja i finansiranje različitih medija.

U nacrtu izveštaja o Izveštaju Evropske komisije o Srbiji za 2022. izražava se žaljenje zbog kontinuirano niskog nivoa usklađenosti sa Spoljnom i bezbednosnom politikom EU, posebno u kontekstu rata u Ukrajini, i ističe da Srbija kao kandidat za EU mora da se pridržava principa i politike EU i da je neprihvatljivo usklađivanje sa ratnohuškačkim autokratskim režimom.

Žaljenje se izražava i zbog činjenice da su ključne komponente spoljne politike Srbije direktno suprotne pozicijama EU, uključujući potpisivanje sporazuma o postavljanju zajedničkih spoljnopolitičkih pritoriteta Srbije i Rusije za 2023-2024. i sastanke sa visokim ruskim zvaničnicima sa liste ljudi pod sankcijama EU.

Kada je reč o trećim akterima, u amandmanima se žali zbog navodnih aktivnosti ruske grupe Vagner u Srbiji, ukazuje na njihov maligni uticaj na Zapadnom Balkanu, posebno Rusije i Kine, na neuvođenje sankcija Rusiji posle napada na Ukrajinu, na to da je Srbija postala „utočište“ ruskim kompanijama koje nastoje da izbegavaju sankcije EU.

AFET će sutra glasati i o nacrtu izveštaja o Izveštaju Komisije o Kosovu za 2022. za koji je izvestiteljka Viola fon Kramon Taubadel.