Posle jučerašnjih susreta najviših zvaničnika Srbije i Kosova s visokom predstavnicom EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton u Beogradu i Prištini, dve strane su se u zvaničnim porukama složile samo u oceni da se pregovori približavaju kraju, mada se još traži rešenje za ključnu tačku spora – ovlašćenja buduće zajednice opština sa srpskom većinom na KiM. Beograd i Priština i EU, doduše, tvrde i da je jučerašnja „šatl dilomatija“ Eštonove samo priprema za sedmi krug „premijerskog dijaloga“ u Briselu 20. marta.


Predsednik Tomislav Nikolić najavio je posle razgovora srpskog državnog vrha sa Eštonovom da bi do 20. marta mogao da „procirkuliše non pejper sporazum, sastavljen na osnovu mišljenja Beograda i Prištine, koji će biti predložen u Briselu“. Premijer Ivica Dačić pojasnio je da će taj dokument sadržati zajedničke stavove pregovaračkih strana o zajednici srpskih opština. Dačić je negrao spekulacije u medijima da je dogovor već postignut, ali da pregovarači traže dodatno vreme za pripremu javnosti, kao i pisanja strane štampe da je bilo reči o sporazumu o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova.

– Svi naši razgovori i s Ketrin Ešton i s predstavnicima Prištine kreću se oko rezolucije Srbije o KiM i pitanja da li je ostvariva za albansku stranu. Mislim da nikad nismo bili bliže sporazumu kojim ćemo da uredimo život na KiM i omogućimo da svi građani tamo žive kao ljudi. Ketrin Ešton nam je prenela utiske sa susreta koje je imala u Prištini. Ona je umereni optimista – izjavio je Nikolić posle dvosatnog razgovora sa Eštonovom u Palati Srbija, kome je prisustvovao i prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić.

Dačić je naglasio da je sada važno da se nađu rešenja za tri pitanja: zajednicu srpskih opština, policiju i pravosuđe, a da sve druge teme mogu da se rešavaju kasnije, u maju i junu. On kaže da se traže odgovori na pitanja: „šta bi trebalo da bude zajednica srpskih opština i koje će biti njene nadležnosti“.

– Mi želimo kompromis, ali nećemo pristati na poniženje. Razgovori će se nastaviti i narednih dana. Državna delegacija je jedinstvena u svojim stavovima, ne bežimo ni od rasprave u Narodnoj Skupštini, ali pregovori traju i situacija se neprekidno menja. U ovom trenutku teško je reći da li će doći do dogovora imajući u vidu stav Prištine – poručio je Dačić.

On je odbio da govori o detaljima pregovora, ali je naglasio da Beograd neće pristati da „zajednica opština bude nevladina organizacija i da, kako insistira Priština, ovlašćenja imaju samo opštine“. Prema Dačićevim rečima, EU se prema Beogradu ne ponaša preko ultimatuma, niti ima unapred pripremljene papire.

Pre dolaska u Beograd, Ketrin Ešton je juče pre podne u Prištini razgovarala sa predsednicom i premijerom Kosova Atifetom Jahjagom i Hašimom Tačijem, kao i sa predstavnicima parlamentarnih stranaka u kosovskoj skupštini. Svi njeni prištinski susreti bili su znatno kraći od radnog ručka u Beogradu.

– U ovom trenutku smo u poslednjoj fazi definisanja sporazuma o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije i potpune normalizacije stanja na severu, kako bismo imali slobodno kretanje ljudi i robe, rasformiranje svih ilegalnih struktura bezbednosti, početak funkcionisanja pravosuđa prema zakonima Kosova – rekao je novinarima Hašim Tači posle razgovora sa baronesom Ešton. On je objasnio da će „posle toga uslediti organizovanje izbora u četiri opštine na severu Kosova i formiranje asocijacije srpskih opština u skladu sa kosovskim zakonima – bez zakonodavnog izvršnog mandata“.

– Sa stanovišta EU, zajednica neće imati zakonodavnu vlast. Neće biti tri nivoa vlasti, nego samo centralna i lokalna vlast, kao na celom Kosovu – precizirao je Tači. On kaže da se sada traže „rešenja za detalje vezane za samu organizaciju zajednice. Suština je, prema njegovim rečima, da će zajednica srpskih opština biti u sistemu Kosova.

Njegov zamenik Slobodan Petrović izjavio je juče da „ohrabruju reči Eštonove da se sa državnim rukovodstvom Srbije već u načelu dogovorila oko naredne runde, kada se očekuje da će doći do konkretnih dogovora, koji će biti pretočeni u sporazum“. Petrović najavljuje da bi sporazum trebalo da bude potpisan u aprilu, a da jun bude mesec njegove primene, kada bi se ceo proces završio.

U izveštajima agencija navodi se da na sastanku Ketrin Ešton sa predsednicima parlamentarnih stranaka u Skupštini Kosova nisu bili predsednici opozicionih partija – Demokratskog saveza Kosova i Pokreta Samoopredeljenje, koji su juče bili u Briselu. Ramuš Haradinaj, lider Alijanse za budućnost Kosova, izjavio je da „dijalog o normalizaciji odnosa sa Srbijom ide u pozitivnom smeru, a da sva rešenja moraju biti u skladu sa kosovskim Ustavom“.

Kako je Danasu nezvanično rečeno, predstavnicima kosovskih parlamentarnih stranaka juče u razgovoru sa Eštonovom nije pominjan nikakav „non pejper sporazum“ o zajednici srpskih opština, koji je juče najavio predsednik Srbije. U diplomatskih izvorima spekuliše se da je Beograd odustao od zakonodavnih ovlašćenja zajednice srpskih opština, a Priština, bez obzira na Tačijeve „tvrde“ izjave, trebalo bi „malo da popusti kada je reč o izvršnim ovlašćenjima“.

Dačić ponovo u Briselu

Premijer Ivica Dačić najavio je da će danas u Briselu razgovarati s evropskim komesarima za životnu sredinu Janezom Potočnikom, za trgovinu Karelom de Guhtom i za zdravlje i potrošače Toniom Borgom. Dačić kaže da ova poseta nema veze sa KiM, nego je reč o pripremama za pregovore o pridruživanju.

Skup „Srbija i kosovsko pitanje“

Centar za istraživanje migracija juče je u beogradskom hotelu Moskva organizovao međunarodni skup na temu „Srbija i kosovsko pitanje“, za koji je rečeno da se održava „u pravi čas“, imajući u vidu dolazak Ketrin Ešton Beograd. Krstimir Pantić, zamenik šefa vladine Kancelarija za KiM, rekao je da je „pregovarački minimum Beograda zajednica srpskih opština na Kosovu sa izvršnim ovlašćenjima, koja će biti srpska autonomija unutar albanske autonomije, koja je u okviru Srbije“. Diskutovalo se, između ostalog, da li je kosovski plan Tomislava Nikolića, kako je ocenio Pantić, sličan idejama pokojnog Zorana Đinđića, kao i o diplomatskoj popustljivosti Beograda prema EU i njegovoj strategiji samoodricanja od međunarodnog prava i zaštite državnih interesa, razlozima zbog kojih Moskva, za razliku od SAD, ne učestvuje u briselskom dijalogu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari