Svi su "za": Gradski odbor SNS ZrenjaninaSaradnja Socijalistička partija Srbije (SPS) sa naprednjacima, od 2012. godine do danas, naročito na lokalnom nivou, gotovo ni u jednoj sredini nije prolazila bez trzavica i povremenih nesporazuma. Hipoteke iz prošlosti ali i obostrani pragmatizam umnogome su opterećivale odnose socijalista i Srpske napredne stranke pri čemu je bilo nezadovoljnih i na jednoj i na drugoj strani.
U SNS je bilo podosta onih koji smatraju da se socijalistima, s obzirom na izborne rezultate, čini previše ustupaka. Sa druge strane, u SPS su neretko bili ozlojeđeni vrlo često mrvicama vlasti koje su u novoj preraspodeli dobijali od naprednjaka.
I jedni i drugi su, međutim, vešto prikrivali međusobne nesporazume zarad mira u kući pri čemu su socijalisti morali neretko da gutaju gorke pilule zajedničke vladavine SNS i SPS.
Istraživanje Danasa o odnosima SPS i SNS u Nišu, Majdanpeku, Subotici, Jagodini, Užicu, Zaječaru, Kragujevcu. Novom Sadu, Zrenjaninu,Vranju i Šapcu, upravo to i pokazuje.
Socijalisti nerado govore o ovoj temi ili u uvijenim formama samo nagoveštavaju da u saradnji sa SNS ima itekako potisnutog nezadovoljstva.
“Naš doprinos u vlasti od 2014. godine do danas se kvantitativno smanjivao u smislu broja raspodeljenih funkcija, ali se kvalitativno povećavao jer je doprinos SPS-a rezultatima rada gradske vlasti prepoznatljiv, kaže predsednik Gradskog odbora SPS-a u Užicu i bivši narodni poslanik, Neđo Jovanović.
U sličnom tonu koaliciju sa SNS opisuje i Žarko Ranković, predsednik Gradskog odbora SPS-a u Nišu.
„Mislimo da smo mogli dati doprinos u još nekim oblastima, ali to je bila stvar koalicionog dogovora koji smo postigli i koji se poštuje. Naša dosadašnja saradnja je korektna“, kaže Ranković.
U nekim gradovima je sasvim drugačija slika. Jedan od članova Socijalističke partije Srbije od njenog osnivanja Dragomir Milošević tvrdi da je stanje SPS-a u Šapcu katastrofalno i da Gradski odbor praktično i ne postoji.
“Što se tiče saradnje sa Srpskom naprednom strankom, ona je svedena na minimum. Sa naprednjacima nikada nije mogao da se postigne neki koalicioni ili predizborni dogovor, kako bi se zajedniči nastupilo u cilju postizanja boljih rezultata”, kaže Milošević.
Naprednjaci, sa druge strane, supremiju na lokalu zasnivaju na izbornim rezultatima.
Miloš Banđur, funkcioner SNS-a, doskorašnji poslanik te stranke iz Niša i kandidat za poslanika na predstojećim izborima, naglašava da je koalicija oko SNS-a u Nišu na izborima 2020. godine osvojila više od tri četvrtine odborničkih mandata, što je bilo dovoljno za samostalno formiranje lokalne vlasti.
„S obzirom da naša stranka nije sebična i ima savršeno korektan odnos prema koalicionim partnerima, SPS-u je ponuđeno učešće u vlasti i oni su to prihvatili. Verujem da je SPS sagledana u lokalnoj niškoj vlasti potpuno realno“, ocenjuje Banđur.
Sa druge strane, Jene Maglai, jedan od osnivača Mađarskog pokreta u Subotici, bivši funkcioner Saveza vojvođanskih Mađara i bivši gradonačelnik Subotice, tvrdi da je „SPS sada sluga SNS-a, na nivou toga da ih tu drže, jer moraju da ih drže“.
„Dali su im nešto mesta, ali ih kinje na svakom koraku. Svuda gde mogu, svuda ih razbijaju, a prema onome što znam, veoma su loši odnosi između SNS-a i SPS-a u Subotici“, ocenjuje Maglai.
Sličnog mišljenja je i politikolog Miroslav Samardžić koji smatra da je SPS postao statista u lokalnoj politici.
“U Zrenjaninu SPS se nalazi u podređenom položaju prema SNS-u. Kadrovi Dačićeve partije su samo politički statisti, bez bilo ikakvog značajnog uticaja i inicijative u lokalnoj politici. O najvažnijim lokalnim pitanjima uglavnom se javno ne izjašnjavaju, partija retko reaguje ili iznosi stavove u saopštenjima ili na konferncijama za štampu“, ocenjuje Samardžić.
Ovakvo stanje će, po svemu sudeći, bez obzira na sve manjkavosti, potrajati bar do sledećih lokalnih izbora. Ili, kako bi to rekao Zoran Antić, predsednik vranjskog SPS, „to je realnost i politički pragmatizam koji moramo prihvatiti do narednih izbora na lokalu za dve godine”.
A, šta će biti posle, ostaje da se vidi.
NIŠ: Naprednjaci kažu da nisu sebični, a socijalisti da su „mogli dati još neki doprinos“
Niški socijalisti od 2012. godine, od kada su u koaliciji sa naprednjacima, imaju sve manje značajnih funkcija u gradu, gradskim opštinama i javnim preduzećima i ustanovama, ali predstavnici obeju stranaka tvrde da je takav udeo Socijalističke partije Srbije u lokalnoj vlasti „srazmeran izbornim rezultatima“, a odnosi „korektni“.
„Naša sadašnja pozicija u lokalnoj vlasti jeste srazmerna izbornim rezultatima iz 2020. godine. Mislimo da smo mogli dati doprinos u još nekim oblastima, ali to je bila stvar koalicionog dogovora koji smo postigli i koji se poštuje. Naša dosadašnja saradnja je korektna“, kaže za Danas Žarko Ranković, predsednik Gradskog odbora SPS-a u Nišu.
On podseća da je zamenik predsednika Skupštine grada, Igor Novaković, iz SPS-a.
Od devet članova Gradskog veća socijalisti imaju jednog, većnicu Mariju Ranđelović, zaduženu za oblast obrazovanja.
Sam Ranković je zamenik predsednika Skupštine Gradske opštine Medijana, inače centralne i najveće gradske opštine.
Socijalisti su „dali“ i većnika u Gradskoj opštini Palilula i člana kabineta predsednika Gradske opštine Niška Banja, kaže on.
Njihovi članovi su i direktori jednog gradskog javnog preduzeća i jedne ustanove, NišStana i Niškog kulturnog centra.
Niš je, inače, osnivač 14 javnih i javno komunalnih preduzeća, kao i 35 ustanova.
„Svaka politička stranka koja je u koaliciji sa Srpskom naprednom strankom, pa samim tim i SPS, imala je i ima pravo sopstvenog izbora. Ona sama odlučuje da li će učestvovati u lokalnoj vlasti, podržavati lokalnu vlast ili biti u opoziciji. Svaka koalicija je rezultat dogovora dve ili više strana, a ako smo se dogovorili- znači da smo svi zadovoljni“, kaže Zorici Miladinović, novinarki Danasa, Miloš Banđur, funkcioner SNS-a, doskorašnji poslanik te stranke iz Niša i kandidat za poslanika na predstojećim izborima.
Banđur naglašava da je koalicija oko SNS-a u Nišu na izborima 2020. godine osvojila više od tri četvrtine odborničkih mandata, što je bilo dovoljno za samostalno formiranje lokalne vlasti.
„S obzirom da naša stranka nije sebična i ima savršeno korektan odnos prema koalicionim partnerima, SPS-u je ponuđeno učešće u vlasti i oni su to prihvatili. Verujem da je SPS sagledana u lokalnoj niškoj vlasti potpuno realno“, ocenjuje on.
On dodaje da je SNS imala obaveze te vrste i prema koalicionim partnerima sa liste „Aleksandar Vučić- Za našu decu“, kao što su Pokret socijalista, PUPS, partija Rasima Ljajića, a i prema nestranačkim ličnostima.
„Naravno da aktuelna situacija ne može da se poredi sa onom posle lokalnih izbora 2012, kada SNS nije mogla samostalno da formira stabilnu većinu u Nišu i kada smo napravili koaliciju sa URS-om i SPS-om. SNS je tada imala više odborničkih mandata od tih stranaka, ali i samo trećinu gradske vlasti. Po jedna trećina je pripala našim znatno slabijim koalicionim partnerima“, kaže Banđur.
Koalicija oko socijalista, u kojoj su osim njih bili i Jedinstvena Srbija i PUPS, nakon izbora 2012. godine imala je dva gradska većnika, pomoćnika gradonačelnika, predsednika Skupštine dve gradske opštine.
Njihovi kadrovi bili su direktori tri gradska preduzeća i ustanove, ali su vodili i neke od najvećih sistema na teritoriji grada, poput Univerzitetskog kliničkog centra ili Jugoistoka.
Ne čelu niškog UKC je od 2012. do kraja 2020. godine bio socijalista Zoran Radovanović, a na čelu Jugoistoka, od 2012. do 2014- Igor Novaković.
Na lokalnim izborima 2012. godine koalicija oko SNS-a osvojila je 17 odborničkih mandata, a koalicija oko socijalista – deset.
Na sledećem izbornom odmeravanju, 2016. godine, koalicija koju su predvodili naprednjaci osvojila je značajno više odborničkih mesta (28), a koalicija SPS-a i JS nešto manje (osam).
Na poslednjim lokalnim izborima, 2020. godine, koalicija oko SNS-a dobila je 47 mandata, a pad SPS i JS je nastavljen, pošto su osvojili šest mandata.
Skupština grada Niša ima 61 odbornika.
Niški socijalisti su, inače, pre 2012. ghodine, kada su bili u lokalnoj vlastri zajedno sa koalicijom koju je predvodila Demokratska stranka, imali više značajnioh funkcija nego sa sadašnjim koaliciinom partnerom.
Osim većeg broja mesta u Gradskom veću, imali su i predsednika gradske opštine Palilula, jedne od pet niških opština.
Kadrovi socijalista i koalicije koju su predvodili nalazili su se na čelu pet gradskih javnih preduzeća, JKP i ustanova- Tržnice, NišStana, pogrebnog preduzeća Gorica, Regionalnog obrazovnog centra i Niškog kulturnog centra.
SUBOTICA: Loši odnosi SNS i SPS
Socijalistička partija Srbije (SPS) u Subotici je i pre ulaska u koaliciju sa Srpskom naprednom strankom (SNS) u Subotici, činila vladajuću većinu, kao što je to slučaj i u sadašnjem sazivu Skupštinske većine, koju čine SNS i Savez vojvođanskih Mađara (SVM).
Nakon lokalnih i predsedničkih izbora 2012. godine, koalicija oko Demokratske stranke (DS) osvojila je najveći broj glasova birača u Subotici, i formirala vlast sa SVM-om i manjim strankama među kojima je bila i koalicija SPS-PUPS-JS.
Četiri godine kasnije, 2016. godine ubedljivu pobedu na lokalnim izborima poneo je SNS, DS je otišao u opoziciju, a naprednjaci su vlast formirali sa SVM-om i manjinskom strankom, Savezom bačkih Bunjevaca, dok SPS nije prešao cenzus.
Na lokalnim izborima 2020. godine vlast u Subotici su takođe formirali SNS i SVM, koji su osvojili veći broj glasova u odnosu na prethodne izbore, ali i SPS koji na prethodnim izborima nije prešao cenzus. Na taj način se SPS ponovo vraća u vladajuću većinu.
Krajem marta 2015. godine, četiri odbornika SPS-a u Subotici je prešlo u Vulinov Pokret socijalista, a prema medijskim navodima, razlog za prelazak bili su sukobi među članovima i kupovina odbornika. Takođe, zbog unutarstranačkih sukoba je početkom oktobra prošle godine 120 članova subotičkog SPS-a prešlo u Pokret socijalista.
SPS u Subotici danas ima svog čoveka na mesti zamenika predsednika Skupštine grada Subotice, Nebojšu Crnogorca, koji je i predsednik Gradskog odbora ove stranke.
Danas je uputio i nekoliko pitanja Gradskom odboru SPS-a u Subotici o tome, kakav je položaj ove stranke u ovom gradu pre i posle ulaska u koaliciju sa SNS, a kakav je bio u periodu od 2013. godine, kada je takođe činio vlast, pa sve do danas, ali i kakvi su planovi i očekivanja ove stranke od predstojećih izbora. Međutim, do objavljivanja ovog članka nismo dobili odgovore.
Jedan od osnivača Mađarskog pokreta u Subotici, bivši funkcioner Saveza vojvođanskih Mađara i bivši gradonačelnik Subotice, Jene Maglai, rekao je Nataliji Jakovljević, novinarki Danasa, da je tadašnja vlast, koju su 2013. godine činili DS i SVM, formirana i sa SPS-om, i da je ova stranka bila važan faktor i partner vladajuće većine.
„Koaliciju smo tada formirali prvenstveno u dogovoru sa jednim od članova iz SPS-a. Mi smo došli u situaciju da već od proleća 2013. godine grad više jednostavno nije funkcionisao. Demokrate su bile pritiskane na sve strane, na pokrajinskom nivou, u lokalnim samoupravama. Ovde su sve manje stranke, poput SPS-a, počele svuda da ih ucenjuju. To je tada bila toliko bolesna priča da je počelo totalno sve da se raspada“, priseća se Maglai.
Dodaje da tadašnji gradonačelnik iz DS-a više nije imao nikakvu kontrolu i više nije mogla da se kontroliše čitava ova situacija, da je sve stajalo.
„Jednostavno se moralo nešto uraditi jer je bilo evidentno da ne može grad još pola godine tako da stoji. Onda je u novembru 2013. godine, usled formiranja nove koalicione većine, koju su činili SVM i SNS, gradonačelnik smenjen, a tadašnju promenu vlasti je SVM dogovorio sa pojedinim ljudima iz SPS-a“, objašnjava Maglai.
Vlast je tada bila potpomognuta i drugim manjim strankama poput DSHV-a i sa devet odbornika iz redova SNS-a, dok drugi deo SNS-a tada nije bio u kombinaciji.
„To je bila nameštaljka. Kada je SNS posle ušao u vlast, onda su nas 2013. godine doveli u takvu situaciju da su tu ekipu sa kojima je SVM pregovarao jednostavno skinuli. Ja sam tada predlagao svojoj stranci (SVM) da mi izađemo iz svega toga, međutim, to je ostalo tako“, kaže Maglai.
On je kao gradonačelnik Subotice, navodi, imao korektnu saradnju sa SPS-om i oni su tada imali zamenika gradonačelnika.
„SPS je tada bio jedan korektan faktor i pouzdan partner. Oni su na neki način i pomogli. To su bile veoma prljave igre tada, ja to nisam nikada otvarao“, navodi Maglai za Danas.
Prema njegovim rečima, „SPS je sada sluga SNS-a, na nivou toga da ih tu drže, jer moraju da ih drže“.
„Dali su im nešto mesta, ali ih kinje na svakom koraku. Svuda gde mogu, svuda ih razbijaju, a prema onome što znam, veoma su loši odnosi između SNS-a i SPS-a u Subotici“, ocenjuje Maglai.
On smatra i da je prilikom nedavnog velikog preletanja članova SPS-a u Pokret socijalista, članstvo te stranke praktično razbijeno.
MAJDANPEK: Povratak na vlast uz pomoć SNS
Socijalisti su u Majdanpeku bili neprikosnoveni do 2000. pa i tada su posle lokalnih izbora 24. septembra imali većinu u lokalnom parlamentu, do vanrednih izbora 2001. godine kada su otišli u opoziciju.
U opoziciji su bili do 2013. godine kada je prekomponovana vladajuća većina koju su činili odbornici SNS, SPS, SDPS, PUPS i grupe Preokret, a u opoziciji su ostali DS i URS.
-U vlasti učestvujemo od 2013. godine i na osnovu izbornih rezultata koje ostvarujemo ne možemo da budemo nezadovoljni – kazao je novinarki Danasa Jeleni Bujdić Krečković prvi čovek majdanpečkih socijalista Slaviša Božinović.
Ističe dobru saradnju sa SNS i veruje da će takva saradnja biti nastavljena i ubuduće. I na lokalu i na republičkom nivou.
-Na predstojećim lokalnim izborima imamo svoju listu sa kandidatima za 31 odborničko mesto. Predstavićemo biračima svoj lokalni program koji pored ostalog sadrži i program kapitalnih investicija i očekujem da ćemo ostvariti bolji rezultat nego na prethodnim lokalnim izborima – kaže Božinović.
ZRENJANIN: SPS kao statista u lokalnoj vlasti
Od kada su zajedno na vlasti u Zrenjaninu, vladajuća stranka sistematski potiskuje socijaliste iako su koalicioni partneri a poslednji primeri dominacije SNS su sklanjanje SPS rukovodilaca iz dva gradska preduzeća, JKP “Čistoće i zelenila” i “JP Urbanizma”.
Takođe, sada socijalisti imaju i jednog gradskog većnika manje u odnosu na prošli sastav, podseaćju novinarke Danasa Miroslava Pudar i Nada Jakovljev.
Koliko je SPS podređen u Zrenjaninu u odnosu na vladajući stranku nismo mogli da čujemo od predstavnika vlasti koji su, kako kažu, zauzeti su izborima.
Politikolog Miroslav Samardžić smatra da je SPS postao statista u lokalnoj politici.
“U Zrenjaninu SPS se nalazi u podređenom položaju prema SNS-u. Kadrovi Dačićeve partije su samo politički statisti, bez bilo ikakvog značajnog uticaja i inicijative u lokalnoj politici. O najvažnijim lokalnim pitanjima uglavnom se javno ne izjašnjavaju, partija retko reaguje ili iznosi stavove u saopštenjima ili na konferncijama za štampu“, ocenjuje Samardžić.
On podseća da se status socijalista pogoršao poslednjih godina, u odnosu na početak saradnje sa Vučićevom partijom 2012. godine.
„Tada su oni imali značajne funkcije, poput predsednika Skupštine grada, koji se povukao 2015. uoči donošenja odluke o izgradnji „fabrike vode“. Očigledno je procenio da se radi o krajnje nepromišljnom i diletantskom poduhvatu za koji nije hteo da snosi odgovornost. Nedavno je marginalizovan i jedan od najsposobnijih direktora javnih preduzeća koji je dobro upravljao Gradskom čistoćom“, kaže Miroslav Samardžić.
Prema njegovim rečima, kako je uticaj Vučićevih naprednjaka rastao, tako su socijalisti u Zrenjaninu gubili značaj. On je potpuno srozan otakako je kontrolu nad SNS-om u gradu u leto 2020. preuzeo faktički prinudni upravnik ove stranke, pokrajinski sekretar Vladimir Galić, tvrdi Samardžić.
„Od tada ni Gradski odbor SNS-a više nema nikakvu autonomiju u odlučivanju. To znači i da je lokalna samouprava u Zrenjaninu faktički ukinuta. I na neke važne pozicije u gradskoj upravi dovedeni su kadrovi iz Beograda. Razlog za takav status Zrenjanina je izgradnja kineske gumare Linglong. Centralna vlast ne sme da dozvoli da lokalni funkcioneri donesu bilo kakvu odluku koja ne odgovara privatnoj kineskoj firmi“, ističe Miroslav Samardžić.
Aleksandar Marton, portparol Lige socijaldemokrata Vojvodine i odbornik u zrenjaninskoj skupštini u nekoliko mandata, naglašava da su socijalisti 2012. u ovu saradnju ušli kao „mlađi brat“ a deset godina kasnije je jasno da su oni sve mlađi i mlađi brat.
“Deluje da se SPS zadovoljava samo sitnim sinekurama vlasti. Negde čak i mizernim. U Zrenjaninu, na primer, imaju oko jedne četvrtine učešća u ukupnom broju odbornika vladajuće većine, a teško da su dostigli i deset posto učešća u vlasti. Slično je i na ostalim nivoima vlasti. Uz to, svedoci smo čestih javnih uvreda koje se iznose na račun funkcionera iz redova SPS. Naravno, iznose ih naprednjaci, a socijalisti na sve to ćute, pokušavajući da ostanu u sedlu koje donosi sinekure.One su sve manje, ali SPS ćutke trpi”, kaže Marton.
UŽICE: Učešće socijalista u vlasti kvantitativno manje ali kvalititativno veće
Srpska napredna stranka na vlast u Užicu je došla 2012. godine, kada je na vanrednoj sednici Skupštine grada smenjen dotadašnji gradonačelnik Jovan Marković iz Demokratske stranke, a za novog gradonačelnika izabran Saša Milošević iz SNS-a.
Novu većinu od 41 od 67 odbornika u užičkoj skupštini, činili su SNS sa 12, koalicija SPS–PUPS–JS–NS, sa 15 i po sedam odbornika URS i DSS.
Od tog formiranja nove vladajuće većine do danas, Gradski odbor Socijalističke partije Srbije deo je vlasti u Užicu.
Prema rečima Slobodana Šiljkovića, poverenika Srpske napredne stranke u Užicu, saradnja ove dve stranke je uvek davala dobre rezultate.
– Imamo odličnu saradnju sa užičkim SPS-om, većnici dobro rade, kao i predsednik odbora Neđo Jovanović. Tako je i u Sevojnu, gde ćemo zajedno nastupiti na predstojećim izborima, rekao je Šiljković za Danas.
Jovanović je Ani Milošević, novinarki Danasa, potvrdio Šiljkovićevo mišljenje i ocenjuje da je odnos dve strožerne stranke na političkoj sceni Užica uvek bio u granicama korektne političke saradnje.
-Te 2012. godine, političko neiskustvo određenog broja članova SNS-a koji su se našli na rukovodećim položajima, uzrokovalo je da SPS angažuje više svojih kapaciteta, odnosno ljudi koji imaju znanje i političko iskustvo. U tom trenutku je, u smislu postavljanja ljudi na javne funkcije, uticaj SPS-a bio daleko veći nego kasnije, kaže Jovanović za Danas.
Promene u rukovodstvu SNS, na nivou Gradskog odbora, nisu ugrozile tu saradnju, a prema rečima Neđa Jovanovića, SPS je sve vreme radio na ranije započetim projektima.
-To su brojni projekti, na kojima i danas radimo, poput obilaznice ka Surduku ili završetka postupka gasifikacije, kaže Jovanović i dodaje da koalicija ove dve stranke znači zajedničko učešće u vlasti, ali i u raspodeli odgovornosti za preduzete odluke. Naš doprinos u vlasti od 2014. godine do danas se kvantitativno smanjivao u smislu broja raspodeljenih funkcija, ali se kvalitativno povećavao, jer je doprinos SPS-a rezultatima rada gradske vlasti prepoznatljiv, kaže predsednik Gradskog odbora SPS-a u Užicu i bivši narodni poslanik, Neđo Jovanović.
On ocenjuje da je Socijalistička partija Srbije u Užicu zadržala svoj identitet i potencijal, a da se nikad nije postavljalo pitanje ko će da obavlja neku funkciju, jer je bilo bitno da onaj ko to radi, radi na najbolji način.
-Mislim da se to danas vidi kroz rad ljudi koji su u ime SPS-a na javnim funkcijama u Užicu, istakao je Jovanović.
Srpska napredsna stranka i Socijalistička partija Srbije i na predstojećim izborima u Sevojnu nastupiće zajedno, jer, kako kažu, smatraju da je to najbolja opcija za građane Sevojna.
-Da li tako i građani misle, videćemo na izborima, kaže Neđo Jovanović, predsednik užičkih socijalista.
JAGODINA: SPS zadovoljan saradnjom sa naprednjacima
Gradski odbori SNS-a, SPS-a i Jedinstvene Srbije u Jagodini uveliko se spremaju za izbore, izveštava Bogdana Đušić, novinarka Danasa.
Gledajući unapred, ali i sublimirajući dosadašnje rezultate, predsednik gradskog odbora SPS-a Goran Milosavljević izuzetno pozitivno ocenjuje saradnju sa koalicionim partnerima.
„U koaliciji smo od 2012. godine ovde na lokalnom nivou i stvarno se vidi napredak Jagodine otkad sarađujemo sa SNS-om i Jedinstvenom Srbijom. Radimo u interesu građana što se može videti u investicijama, izgradnji, poslovima i rezultatima“, objasnio je naš sagovornik.
Kako ističe, ove stranke imaju slične politike i ciljeve, pa je, kako kaže, prirodno da sarađuju na najvišem nivou.
„Treba da predamo potpise koje smo sakupili. Očekujemo fer izbore i dobre rezultate. Mislim da je na lokalu baš sve kako treba što se nas tiče“, ocenio je Milosavljević.
Objasnio je da su i SPS i Jagodinci dobili puno toga smeđustranačkim povezivanjem i saradnjom.
ZAJEČAR: Za SPS samo dva mesta u Gradskom veću
Novinar i analitičar Vlado Madžoski kazao je novinaru Danasa Miljku Stojanoviću da SPS u Zaječaru, za razliku od većine odbora ove stranke u drugim gradovima Srbije, pokazao da ume da iskoristi svaku šansu za povratak na vlast , nakon oktobarskih promena 2000. godine.
“U igru su ponovo „upali“ posle samo nekoliko godina, učestvujući u „dvorskom prevratu“ 2003. godine, kada je smenjen predsednik Skupštine opštine iz DS-a u organizaciji Boška Ničića, a pripomogli su svojim glasovima i odbornici Radikane stranke. Naravno, ova trgovina i trojac na vlasti je trajao, uz brojne beneficije za SPS, do 2013.godine kada ih je „počistio“ izazivanjem vanrednih izbora SNS i to uz pomoć odbornika SPS bez kojih nije bilo moguće srušiti Ničića”,stiče Madžoski i dodaje da ovo spominje zbog posledica po SPS u aktuelnoj Ničićevoj postavci vlasti.
Kako on kaže, od 2013. do 2017. SPS je u koaliciji sa SNS-om, koji je tada predvodio estradni menadžer Saša Mirković. I u ovoj podeli karata SPS je dobro prošao sudeći po broju rukovodeća mesta u lokalnoj vlasti i javnim preduzećima, ali nakon lokalnih izbora 2017. godine SPS je baš upao u ralje SNS-a, ili bolje je reći Boška Ničića koji je zarad fotelje gradonačelnika „preleteo“ u ko zna koju po redu stranku, jer je krenuo sa „osvetom“ svima koji su ga „izdali“ 2013. godine.
“Tek na direktivu iz Beograda „primio“ je u lokalnu vlast SPS, ali sa mnogo manje značajnih mesta u lokalnoj hijerarhiji. Izbori koji su održani 2021.godine dali su priliku SPS-u da vrati milo za drago Ničiću, odnosno SNS-u za ponižavanje u podeli lokalne vlasti. SPS je mogao da bira jer su njihovih četiri odbornika su bili talon vlasti, da ide u koaliciju sa opozicionim grupama ili da bude i dalje sa SNS-om. Bez SPS-a Ničić nema većinu u skupštini grada. Bilo je jasno da će SPS i dalje ostati u raljama SNS-a kao sigurnije varijante za opstanak na vlasti. Koliko su zavisni od SNS-a vidi se u činjenici da bez pogovora glasaju za sve odluke, a dobili su jedva dva mesta u Gradskom veću”.- ističe Madžoski za Danas.
Prema rečima Vlade Madžoskog, SPS nekako preživljava u Zaječaru ali sa sve manjim brojem ljudi koji glasaju za njih.
“Ako se trend nastavi nestaće kao činilac vlasti u Zaječaru. A, možda se cenzus spusti na 0,3%, ko će ga znati”.- zaključio je on.
Predsednik GrO SPS Zaječar dr Mirko Nikolić odbio je da govori za Danas.
NOVI SAD: SPS u čvrstom zagrljaju političkog predatora
Posle lokalnih izbora 2012. godine u Novom Sadu vlast je formirala koalicija DS, LSV i SPS-a.
Međutim, posle skoro četiri meseci pregovora, i nakon neverovatno duge sednice Skupštine, u rano jutro 13. septembra, došlo je do „prekomponovanja“ vlasti i Miloš Vučević, kandidat SNS-a, je glasovima 42 od 78 odbornika izabran za gradonačelnika. Novu prekomponovanu skupštinsku koaliciju napravili su SNS, SPS, DSS, SPO, Romska partija, DS, isključeni članovi Dveri i jedan član stranke Nijedan od ponuđenih odgovora.
Od tada SPS je stalna članica vladajuće koalicije sa SNS u gradu. Na izborima 2008. socijalisti i PUPS nisu dostigli cenzus (osvojili 4,6 odsto), 2012. i 2016. su sa JS osvajali po osam odsto glasova, a na krnjim izborima 2020. – 11,5 odsto.
Članovi SPS-a su na direktorskim funkcijama u Novosadskom sajmu (Slobodan Cvetković, predsednik GRO SPS) i Domu zdravlja Novi Sad (Veselin Bojat).
Pema oceni politikologa dr Duška Radosavljevića, SPS nije partija koja bi se dobrovoljno i sa nekim velikim žarom prelila u SNS. Socijalisti sa naprednjacima sarađuju, kao i sa DS ranije, iz političke i materijalne koristi, posebno za funkcionere i ne dolazi u obzir da bi mogli da napuste taj savez.
„SPS ima određeni rezultat na izborima i izgleda da je žilav bez obzira na čerupanje koje dolazi od SNS. Po svemu sudeći, još nije došlo vreme da SNS proguta SPS. To su dve političke opcije koje izgleda jedna drugu ne mogu videti očima“, smatraa Radosavljević.
On kaže da je SPS u situaciji da mora ostati u sadašnjoj koaliciji i zbog abolicije od krivičnog gonjenja zbog afera u prošlosti, ali i onih koje se sada dešavaju. Iz tih razloga se iz koalicionog zagrljaja ne izlazi, iako su svesni da što duže ostaju u koaliciji sa ovakvim političkim predatorom da se kruni biračka podrška i stranačka infrastruktura SPS, ocenjuje dr Radosavljević.
VRANJE: SPS čeka sledeće lokalne izbore
Posle skoro četvrt veka neprikosnovene vladavine na jugu Srbije, u Vranju, kao i opštinama Vladičin Han, Bosilegrad i Trgovište, Socijalistička partija Srbije (SPS) na lokalnim izborima 2016. izgubila je poluge lokalne vlasti. Naprednjaci su pozicije na lokalu ojačali i na poslednjim lokalnim izborima 2020. godine.
Na poslednjim lokanim izborima u Vranju od 65 odborničkih mesta socijalisti su osvojili samo osam. Neku vrstu političkog „pojasa za preživljavanje“ obezbedio im je koalicioni sporazum na relaciji Vučić – Dačić, koji je postignut na niovu partijskih centrala.
Socijalisti u Vranju i sa ovako „mršavim“ političkim uticajem i dalje su deo vladajuće koalicije. Na osnovu tog sporazuma predsednik Gradskog odbora SPS Vranja Zoran Antić obavlja funkciju državnog sekretara u Ministarstvu za rad, boračka i socijalna pitanja. Srdjan Dekić je direktor okružne filijale Fonda PIO za Pčinjski okrug.
Članovi SPS su i direktori javnih ustanova Biblioteka „Bora Stanković“, kao i Sportske hale, a imaju i zamenika načelnika gradske uprave u Vranju, kao i mesta direktora jedne srednje i dve osnovne škole.
Zoran Antić, predsednik Gradskog odbora SPS u Vranju, kojim obzirom na funkciju državnog sekretara u Ministarstvu za rad, boračka i socijalna pitanja upravlja u neku ruku „na daljinu“, kaže da „oni u partiji nisu imali probelema sa realizacijom Koalicionog sporazuma SNS-SPS u Vranju i susednim opštinama“.
-Nismo nezadovoljni, ovakvom našom participacijom, obzirom na rezultate koje smo imali na lokalnom nivou na poslednjim izborima. Taj koalicioni sporazum je snazi i do sada nije menjan – kaže za Danas Antić.
On navodi da bi „predsedničku kandidaturu Aleksandra Vučića u Vranju moglo da podrži izmedju devet hiljada i 10.000 građana, ovdašnjih članova SPS“, očeklujući da „taj broj bude i veći u skladu sa standardnim brojem socijalista u ostalim opštinama Pčinjskog okruga“.
-Priznajem da ovakvom saradnjom izmedju naše dve partije postoje nezadovoljni ljudi i u našim i u redovima naprednjaka ali to je posledica koalicionog dogovora Vučić – Dačić. Sa osam odbornika mi participiramo u gradskoj vlasti sa oko dvanaest procenata glasova. To je realnost i politički pragmatizam koji moramo prihvatiti do narednih izbora na lokalu za dve godine – navodi čelnik vranjskih socijalista.
ŠABAC: SPS skoro da ne postoji
Vršilac dužnosti predsednika Gradskog odbora SPS-a Šabac dr Goran Makunčević rekao je Kristini Vučićević, novinarki Danasa, da je ova partija u Šapcu, duže od dve decenije u opoziciji.
“Potencijal za boljom orgnizacijom Gradskog odbora SPS-a postoji i obavezuje, pogotovo što je na poslednjim republičim izborima naša stranka dobila poverenje oko 5.000 građana. U narednom periodu očekujem bolju i konkretniju saradnju sa Srpskom naprednom strankom”, istakao je Makunčević.
Jedan od članova Socijalističke partije Srbije od njenog osnivanja Dragomir Milošević, tvrdi da je stanje SPS-a u Šapcu katastrofalno i da Gradski odbor praktično i ne postoji.
“Dokaz za to je podatak da je centrala Socijalističke partije prodala zgradu SPS- a u Šapcu, poznatu kao zgradu Komiteta, zbog čega su šabački socijalisti ostali bez uslova za bavljenje politikom”, tvrdi Milošević.
“Slična situacija je i kada je reč o Okružnom odboru Mačvanskog okruga. Što se tiče saradnje sa Srpskom naprednom strankom, ona je svedena na minimum. Sa naprednjacima nikada nije mogao da se postigne neki koalicioni ili predizborni dogovor, kako bi se zajedniči nastupilo u cilju postizanja boljih rezultata. Postoje dva razloga za to, prvi je to što je SPS u Šapcu loše organizovan, a drugi je taj što Srpska napredna stranka smatra da je suviše moćna i da joj niko ne treba”, tvrdi Milošević, inače nekadašnji generalni direktor PVC-a, jedne od najvećih Zorkinih fabrika.
Kragujevac: Od „progutanih žaba” do najstabilnijeg biračkog tela u Srbiji
Na pitanje da li je SNS u kolaliciji „progutao” SPS, teško je na prvi pogled naći adekvatnog sagovornika iz aktuelnih gradskih struktura obe stranke iz prostog razloga, jer, iako je to po mnogima očigledno, ko bi javno tako nešto potvrdio i otvoreno rekao imenom, prezimenom i funkcijom.
Nije tajna da u Kragujevcu, kao i u svim ostalim gradovima među brojnim članstvom Srpske napredne stranke postoji puno nezadovljnih ali ne na „ovu temu” i to, jednostavno nije ono što njih iritira u unutarstranačkoj politici. Neralno bi bilo da se i sadašnji SPS-ovci jasno glasno deklarišu po tom pitanju.
Ali, ima onih, „starih snaga” koji se ne libe da o tome govore.
– O tom odnosu ili koaliciji, po meni jasno govori činjenica da na svakim izborima rejting SPS-a pada. Od preko 17 posto kada nismo bili sa njima, to je sada „izašlo” na manje od 10 procenata. Od kako je SPS ušao u kolaiciju sa SNS-om, fakat ih oni gutaju, jasan je i konkretan Obren Ćetković, nekadašnji načelnik Šumadijskog okruga i 10 godina predsednik gradskog SPS-a, nekadašnji član Izvršnog i Glavnog odbora stranke koji je i dalje u gradskim strukturama partije ali, kako sam kaže, neaktivan.
Sa ovim mišljenjem svog starog partijskog saborca i kolege ne slaže se Miroslav Klačar, takođe dugogodišnji funkcioner Socijalističke partije i jedan od 84 Kragujevčana koji su u julu 1990. godine formirali SPS u Kragujevcu.
– Po mom mišljenju, to se apsolutno nije dogodilo.U kontaktu sam sa našim članovima i čak sam i ja sam postavljao to pitanje – da li može, u jednom trenutku da dođe do toga da stranka koja je u velikom zamahu i usponu popularnosti bukvalno proguta „mlađeg brata ili sestru” u toj koaliciji? Da se jednostavno „utopi” u to. Ali, ne, to se nije dogodilo, smatra Klačar koji je bio odbornik gradske skupštine u čak sedam uzastopnih mandata od 1992. do 2015.godine, sekretar gradskog SPS-a od 1993. do 2016. kada je otišao u penziju, šef Odborničke grupe i član Glavnog odbora stranke.
On ne računa pojedinačne slučajeve i primera prelaska iz jedne stranke u drugu koji se odvijaju u oba smera, ali ceni da je njihovo članstvo i dalje odano i posvećeno ideji svoje partije.
– Ipak, odgovor na to pitnje se konačno meri na izborima, bilo da su oni parlamentarni, predsednički ili lokalni. Fakat je da je SPS sada na nižem nivou i poziciji nego Srpska napredna stranka, kaže on dodajući da istraživanja o rejtingu stranke u koja je on imao uvid pokazuju da Socijalistička partija ima podršku od 9 do 13 odsto birača, u zavisnosti od grada do grada ili regije i da je u istočnoj Srbiji ona i „više od 20 posto”.
Da je SPS partija u Srbiji sa najstabilnijim biračkim telom, kako je rekao Zoranu Mišiću, novinaru Danasa, mišljenje je i Saše Milenića, nekadašnjeg predsednika Udruženja građana Šumadijska regija i kragujevačke skuštine grada koji je pre dve godine pasivizirao svoje aktivno učešće u politici ali i dalje parti zbivanja na toj sceni i redovno o tome piše u kolumni u „Kragujevačkim” novinama.
– Srpsku političku ikonografiju definiše takozvana semantička perspektiva: u odnosu na centralnu, dominantnu figuru, svi drugi likovi deluju minijaturno, marginalno, izgubljeni u vremenu i progutani u prostoru. Otuda i gutanje SPSa od strane naprednjaka nije nešto što se realno događa, već je iluzija perspektive, koja se odigrava u oku posmatrača. Kao igrač zadatka tu iluziju održava i sam SPS. Međutim, da se ne zavaravamo, to je partija sa najstabilnijim biračkim telom u Srbiji. Njeno tvrdo jezgro nisu mogle da razbiju ni bombe sa osiromašenim uranijumom, pa je nesvarljivo ostalo čak i za deklarisane gutače žaba, tvrdi Milenić za „Danas”.
Jedan od osnivača Demokratske stranke i Šumadijske regije Borivoje Radić misli da to nije tako i da će se SPS uskoro, na nekim sledećim izborima boriti za cenzus.
– Na politickoj sceni Srbije vec godinama egzistiraju takozvane parazitske stranke. To su stranke koje na izbore ne izlaze same vec se redovno „kače” za velike stranke i tako obezbeđuju učešce u vlasti. Redovno to cine Rasimova, Vulinova, Vukova stranka kao i jos neke. Građani više i ne pamte nazive tih stranaka ali njihovi funkcioneri zauzimaju značajna mesta u Vladi, Skupštini i drugim institucijama. Parazitirajući tako, te stranke gube identitet i ostaju ne samo bez glasača već i bez članova, smatra on.
Po Radićevim rečima i SPS sve više prelazi u grupu tih stranaka.
– Njen predsednik Dačić sudbinu stranke potpuno je vezao za SNS i odluku o tome kako će na izbore ići SPS više odlučuje Vučic i SNS nego Dačić i organi SPS. Dačic na taj način za sebe i nekolicinu funkcionera svoje stranke obezbeđuje istaknuta mesta u državnim institucijama. Međutim, čineći to Dačić na izvestan način „troši” SPS, koja sve više gubi identitet i glasače, procenjuje Radić, napominjući da se „to poslednjih godina ubrzava i najverovatnije će se i ova stranka na nekim narednim izborima boriti za cenzus”.
Naravno da je put koji su odabrali Dačic i rukovodstvo SPS profitabilniji za njih, ali je za stranku poguban, zaključije Borivoje Radić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
