„Srbegzit“ bi proizveo ozbiljne posledice

Zapad će se sve više pitati i o temama koje do sada nisu bile uvek u prvom planu, a one se tiču stanja demokratije u Srbiji, a čini se da će Zapad biti konkretniji i u pregovorima s Kosovom i odlučniji protivnik vanrednih izbora nego što je to bio do sada slučaj – kaže za Danas Bojan Klačar, direktor CESID-a, i dodaje da Nemačka u vidu Folksvagena ima i izazovnu „šargarepu“.

Prema njegovim rečima, Srbija mora odlučnije da zagovara EU agendu bez populizma sa kojima se neretko koketira, a to radi i vlast i opozicija, ali nije realno da može tako lako da prelomi preko kolena svoje odnose sa Rusijom i Kinom.

O zaoštravanju odnosa EU prema Srbiji nakon Berlinskog sporazuma u ponedeljak je govorio i akademik Dušan Teodorović, pozivajući se na natpise u nemačkoj štampi. On ocenjuje da Vučić ulazi u zonu ozbiljnih neprilika za sebe i da može da odluči da odustane od EU.

„Mi smo potpisali vojnu kapitulaciju Kumanovskim sporazumom, potpisala je to Vlada u kojoj je Vučić bio ministar, 2013. godine potpisali smo Briselski sporazum, Dačić je potpisao da su policija i tužilaštvo u snagama Kosova. I na kraju Vučić je formirao Srpsku listu koja je u Vladi Kosova. U čemu se tu radi? Šta sada da radimo“, naveo je Teodorović, dodajući da je ovo trenutak kad treba da se odlučimo da li ćemo da budemo punopravan član EU, ili da palimo pekare i vičemo „Kosovo je srce Srbije“ i da se mrzimo.

I Zoran Živković, lider Nove stranke, primećuje da iz Brisela i Berlina u poslednje vreme ne dolaze pozitivni signali za prijem Srbije u EU. Primećuje da se ne otvaraju nova poglavlja, a već otvorena se ne zatvaraju i da kada neko iz Brisela poruči da nije vreme da Srbije uđe u EU, misle na Srbiju sa Vučićem na čelu i njegovo lažno evropsko opredeljenje, a ne na državu Srbiju.

„On je na talasu evropskog opredeljenja i obećanja da će rešiti pitanje Kosova dobio podršku Zapada. To naravno nije bio iskren stav i zato očekujem najdalje u narednih mesec i po dana, a možda i pre, da Vučić kaže srpskoj javnosti da je pokušao sve sa Evropskom unijom, ali da nas oni neće, da žele da nam uzmu deo teritorije i da je vreme da se vratimo majci Rusiji i tetki Kini. Tome u prilog idu svakodnevne anti-EU kampanje u medijima koji su pod kontrolom Vučića. Srbija ultimativno mora da nastavi put ka EU, jer to je opcija koja nam daje neku sigurnu budućnost, iako ni tamo nije ništa savršeno“, navodi Živković.

Gordana Čomić, poslanica Demokratske stranke, smatra da sve i da Vučić odluči da napusti put Srbije ka Evropskoj uniji postoji ne tako jednostavna procedura, sa ozbiljnim posledicama.

„Srbegzit ima proceduru o kojoj odlučuje Narodna skupština i proizvodi ozbiljne posledice, stavljanjem van snage svih dokumenata o pristupanju“, kaže Čomićeva i dodaje da je priča o bilo kakvom napuštanju puta ka EU malo verovatna, „osim kao populističko lupetanje vlasti i opozicije“.

Prema njenim rečima, normalizacija odnosa Beograda i Prištine ulazi u završne fazu, a kako kaže, akteri će se propagandom truditi da sve prikažu kao poraz onih drugih.

„Time će ilustrovati svoje nesposobnosti da budu državnici i ostaće samo političari koji ne umeju sami da grade mir i zajedničku budućnost, već samo uz sponzorstvo drugih. Nasilje umeju sami, demokratiju ne umeju, pa će nam zato biti saopšteno rešenje koje će svi sabotirati, ali će ga morati doneti“, ocenjuje poslanica DS i dugogodišnja članica Odbora za EU u Skupštini Srbije.

Miroslav Aleksić, poslanik Narodne stranke, primećuje da Vučić ni nakon Berlinskog sastanka nema veliki broj mogućnosti.

„Sam je sebe, kako kaže Aleksić, stavio u mat poziciju i sada ima izbor da potpiše pravno obavezujući sporazum i odrekne se dela teritorije i građana koji žive na Kosovu, čime bi ispunio ono što je obećao kada je došao na vlast, ili da to odbije i odrekne se puta u EU“, zaključuje Aleksić.