Srbija bi mogla da dobije novog premijera iz dijaspore, koji bi bio predstavljen kao ekspert?

Sagovornici Danasa veruju da u ovim okolnostima visokog naboja, vlastima nikako ne odgovaraju novi izbori, jer nije posve sigurno da li bi bar deo studenata, koji uživaju veliko poverenje građana, izašao na te izbore.

Pojedini sagovornici Danasa veruju da će Vučićeva prva opcija, nakon konstatovanja ostavke Vučevića biti izbor nove vlade. On će nastojati da dobar deo aktuelnih ministara, nepopularnih u javnosti zameni nekim novim kadrovima. Problem mu je, ipak, pronalazak novog, a pritom kooperativnog premijera koji nema putera na glavi i za kojim se ne vuku nikakvi stranački repovi.

Stoga, kako navode naši pojedini, dobro obavešteni izvori, Vučić razmišlja o uvozu novog premijera iz inostranstva.

„Već je bilo nekih razgovora sa biznismenom našeg porekla koji živi i uspešno radi u SAD, a koji je naklonjen aktuelnoj vlasti. Ukoliko dogovor bude postignut on će domaćoj javnosti biti predsavljen kao ekspert“, kaže izvor Danasa, ne želeći da otkrije o kome se tačno radi, uz napomenu da bi taj „kandidat“ mogao da se pojavi na Vučićevom skupu 28.marta.

Vlast će napraviti novu vladu sa relativno stručnim kadrovima

Đorđe Vukadinović, urednik Nove političke misli, smatra da nema gotovo nikakve sumnje da će vlast pokušati da napravi novu vladu, i to verovatno na taj način da u njoj bude što više relativno stručnih i ne previše partijski eksponiranih kadrova, tako da može da je predstavi kao, svojevrsnu (svoju) „ekspertsku vladu“.

„Mislim da je trenutno, odnosno već nekoliko meseci, u toku potraga za takvim kadrovima, ali da odziv nije baš veliki. A ako to sa SNS-ovskom „nadstranačkom vladom“ ne uspe, onda će verovatno ići na Sinišu Malog i druge proverene kadrove. Cilj ove operacije je, naravno, da se obesmisli, naizgled sličan, ali, razume se, suštinski drugačiji zahtev opozicije za prelaznom odnosno ekspertskom vladom. Što se izbora tiče, oni su, po meni, najlogičnije i najpravednije rešenje. Ali tek nakog nekog krovnog dogovora, ili okruglog stola o ravnopravnim uslovima njihovog održavanja“, kaže Vukadinović.

Govoreći o opcijama koje su pred Vučićem, naši sagovornici podsećaju da prema najnovijim istraživanjima skoro 60 odsto punoletnih građana Srbije podržava aktuelne studentske proteste, dok se nešto manje od 32 odsto tim protestima protivi.

Prvi put od dolaska na vlast Srpsku naprednu stranku podržava tek trećina punoletnih građana.

Sagovornici Danasa napominju da to znaju i predstavnici vlasti i da ta inforacija za njih nije ohrabrenje, pred buduću odluku, izbori ili nova vlada.

Osim toga važno je i da u ovom trenutku nijedna opoziciona stranka nije zainteresovana za izbore, naročito pod starim izbornim uslovima i okolnostima kada studentski zahtevi nisu ispunjeni.

SPS bi nakon izbora ponovo mogla da bude jezičak na vagi, a to zna i Vučić

„Vučicu zato nije u interesu da ide na izbore uskoro, jer nije sigurno ni da se u ovakvim vanrednim okolnostima visokog emotivnog naboja opozicija ne bi ukrupnila u bar dve-tri kolone koje se međusobno ne bi napadale, što bi joj značajno podiglo podršku. Nije sigurno ni da studenti ne bi izbacili svoju listu. Ako sam dobro razumeo neke signale iz tih krugova, bar jedan deo o tome razmišlja“, kaže Mladen Mrdalj, politikolog.

Osim toga, kako kaže naš sagovornik, Vučić ne zna da li bi nakon izbora, Socijalistička partija Srbije bila jezičak na vagi.

„Ukoliko bi se to dogodilo, SPS bi onda mogao da izda Vučića u zamenu za amnestiju od strane novih vlasti. Ali, ako Vučić slomi SPS, ako osigura da opozicija izađe na izbore atomizovana, ako se studenti posvađaju oko izlaska na izbore, onda bi mogao da pokuša da izbornom kampanjom gasi proteste“, kaže Mrdalj.

Novi politički faktori nisu isključeni na izborima, ukoliko ih bude

Dragomir Anđelković, politički analitičar, ipak veruje da su studenti do sada bili krajnje jasni. Oni su se društveno-politički aktivirali kako bi režimu nametnuli vraćanje u ustavne i zakonske okvire, a ne sa namerom da se bore za vlast. Druga strane medalje je to što nije realno da se ogoljeni kartel režim normalizuje. Vučić, kako kaže, ne može da funkcioniše bez kriminala, korupcije i sistemskih zloupotreba drugih vrsta.

„Otuda, implicitno, studentski zahtevi posredno podrazumevaju promenu vlasti, kada već ova sadašnja nije u stanju da se ponaša regularno. Rešenje je u takvim okolnostima produžetak pa i jačanje pritiska na Vučića, dok u strahu od brzog urušavanja svoje samovlade ne pristane na kompromis, koji bi mu omogućio mek i stepenasti odlazak sa vlasti. Put ka takvoj tranziciji je formiranje privremene tehničke vlade, kao posle petog oktobra 2000. godine, koja bi sprovela poštene izbore. U privremenoj vladi, podrazumeva se, bili bi i predstavnici studentsko-profesorskog višeslojnog pokreta, kao i sadašnje opozicije, odnosno vlasti“, objašnjava Anđelković.

Prema njegovim rečima na izborima koji bi usledili za očekivati je da učestvuju i neki novi politički faktori proizašli iz studentskih plenuma i profesorskih pokreta (kao što su beogradski „Univerzitet u Blokadi“ ili novosadski „Slobodni univerzitet“). Ali, kako kaže, nije realno ni tada, kao ni sada, da se pojavi nekakva jedinstvena „studentska lista“.

„Mnogi studenti i profesori koji su se pokrenuli protiv Vučića, svoja angažman ne vide u političkoj borbi koja bi usledila posle vraćanja zemlje u kolosek ustavnosti i zakonitosti. Drugo, studenti i profesori nisu homogeni, već se, neretko i drastično, ideološki i geopolitički razlikuju. Iz toga proizlazi potencijal za njihov policentričan, a ne celovit nastup na izborima u budućnosti. Ali sada, po svemu sudeći, ni tako. Dok se ne ispune postavljeni uslovi studentski plenumi i profesorske organizacije, čini se, ne bi podržali bilo čiji izlazak na izbore, ili njihovo održavanje“, kaže politički analitičar.

Naš sagovornik napominje da to dobro shvata i Vučić, pa će pokušati da ispipa da li insistiranjem na izborima već za koji mesec, može da izazove veliki raskol između opozicionih stranaka, ili bar dela njih, i s druge strane studenata i profesora.

„Ako proceni da može, uz obezbeđivanje izlaska dela iole relevantne opozicije na izbore (i možda neke studentske grupe), njih će raspisati. Međutim, ako režim ipak zaključi da će odziv opozicije biti minoran, a studenti ostaju jedinstveni, neće reskirati da ide na izbore i dobije parlament bez opozicije, kakav u Evropi postoji samo u Belorusiji. Polazeći od svega, verujem da će prevladati sadašnji stav većine studentskih plenuma, te izbora do daljnjeg neće biti.“, kaže Anđelković.

On dodaje da će se nastaviti maraton sa Vučićem, koji će on na kraju izgubiti.

„Do tada će raznim prljavim igrama, od simulacije pregovora oko formiranja vlade do izazivanja incidenata, odlagati izborni proces koji bi ga pogodio kao bumerang ako se za njega jednostrano odluči“, ocenjuje politički analitičar.

Nije isključeno i da Vučić podnese ostaku

Profesor FPN-a Bojan Vranić, smatra da Vučiću u ovom trenutku društvene anomije koja je na korak od bezakonja, ne odgovaraju prevremeni izbori, jer se očekuje njegova ostavka.

„U krajnjoj liniji moguće je da imamo prevremene izbore na svim nivoima da bi se povratilo poverenje. Vučić ne može da se kandiduje treći put za mandat predsednika, a moguće da u samoj SNS nema dovoljno poverenja da bi vlada u idređenom trenutku zaista i podnela ostavku. To bi značilo da on ide u političku penziju. Ako u SNS kažu nema vlade, ide sa na izbore – ne bi me začudilo da i on podnese prevremenu ostavku i da bude premijer“, ocenjuje Vranić.

On podseća da je na izborima 17. decembra „opozicija dobila nešto preko milion glasova, a da je veliko je pitanje da li su ljudi koji izlaze na proteste, isti ti glasači“.

„Pitanje je i da li su u studenti uspeli da mobilišu 40 odsto ljudi koji nikada ne glasa. Meni deluje da mladi ljudi, koje sam video na protestu, ne znaju ni gde im je biračko mesto, ali oni jesu izašli na proteste. Ako građani spoznaju da ovo jeste prelazni politički trenutak, moguća je veća izlasnost. Dovoljno je da izađe 10 odsto više ljudi i to je pola miliona glasova više. Nemojte misliti da će SNS da se raspadne, oni imaju svoj kor glasača. To je milion ipo građana koji će i dalje nastaviti da glasa, sa nadom, ljubavlju, strahom, kako god“, zaključuje Vranić.