Srbija će biti izložena novim pritiscima za pristup NATO nakon prijema Švedske i Finske

Dok politikološkinja Marija Đorić ocenjuje da će prijem dve nove članice u Alijansu izvršiti dodatni pritisak na države koje nisu članice da se pridruže NATO, za Vuka Vuksanovića, višeg istraživača u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku i saradnika pri Londonskoj školi za ekonomije i političkih nauka, to je za Srbiju gotovo nerealan scenario.

Finska i Švedska su prekjuče u Briselu zvanično podnele zahtev za pridruživanje NATO savezu, što je odluka podstaknuta ratom u Ukrajini.

Time se pokreće proces pridruživanja, za koji poznavaoci prilika procenjuju da će trajati nekoliko nedelja.

Dalje se ističe da su Švedska i Finska bile neutralne tokom Hladnog rata, kao i da je njihova odluka da se pridruže NATO-u jedna je od najznačajnijih promena u evropskoj bezbednosnoj arhitekturi decenijama, što odražava, napominje se, veliku promenu javnog mnjenja u nordijskom regionu od ruske invazije 24. februara.

– Zahtev Finske i Švedske za članstvom u NATO će imati posledice na Zapadni Balkan u smislu da Zapad više neće tolerisati takozvane neintegrisane teritorije u koje se ubraja i Srbija, koja igra politiku balansiranja – kaže Marija Đorić.

Možemo, zaključuje ona, očekivati da će Srbija biti izložena novim pritiscima kada je reč o pridruživanja a u kontekstu rata u Ukrajini.

Prema rečima Vuka Vuksanovića, s druge strane, neće biti promene srpske pozicije prema NATO.

– Članstvo u Zapadnoj Alijansi nepopularno je u ovdašnjem javnom mnjenju u kontekstu rata u Ukrajini. Takođe, to se odnosi i na kontekst unutar kojeg je Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, pod velikim pritiskom Zapada da uvede sankcije Rusiji. To bi bilo potencijalno još veće samoubistvo da se bar samo na površini stavi na agendu mogućeg članstva Srbije u NATO – kaže Vuksanović.

Srbija će, dodaje on, verovatno, morati da kao vid pokazatelja odnosno izbegavanja iritiranja Zapada, pokuša da ojača svoju bezbednosnu saradnju sa NATO da bi demonstrirala da nije izvor bilo kakvih potencijalnih nestabilnosti.

– Pretpostavljam da će neki drugi u regionu pokušati da to stave na dnevni red, poput Sarajeva i Prištine. Da svoje članstvo ispostave NATO u trenutku kad postoji fobija zbog Rusije. Verujem da će pokušati da iskoriste politički momenat da postave pitanje svog članstva. Međutim, Priština ima mnogo veći problem a to je kako da pokuša da prevaziđe blokadu četiri države NATO, koje nisu priznale nezavisnost Kosova. U slučaju Bosne i Hercegovine moralo bi da se najpre napravi konsenzus unutar konstitutivnih naroda i entiteta – zaključuje naš sagovornik.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg je na kratkoj ceremoniji na kojoj su švedski i finski ambasador u alijansi predali svoja prijavna pisma rekao da je to istorijski trenutak, koji mora da se iskoristimo.

– Srdačno pozdravljam zahteve Finske i Švedske za ulazak u NATO. Vi ste naši najbliži partneri, a vaše članstvo u NATO-u povećaće našu zajedničku bezbednost – rekao je Stoltenberg.

Alijansa smatra da bi je pristupanje Finske i Švedske veoma ojačalo u Baltičkom moru.

Zahtev za članstvo sada mora da razmotri 30 država članica NATO-a. Očekuje se da će taj proces trajati oko dve nedelje, iako je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izrazio rezerve u pogledu pridruživanja Finske i Švedske.

Turska je kao dugogodišnja članica NATO-a izrazila svoje prigovore na kandidature Finske i Švedske za članstvo, kritikujući te dve nordijske zemlje „zbog tolerisanja, pa čak i podrške terorističkim grupama kao što su YPG/PKK i FETO“.