U svakom slučaju, važno je da Srbija ubrzo otvori prva pregovaračka poglavlja. Ubeđen sam da će Srbija, makar do kraja godine, otvoriti prvo poglavlje. Što se pre to dogodi, tim bolje. Naravno, to zavisi i od same Srbije, koja dobro napreduje i posvećena je evropskom putu, ubrzavanju primene novih zakona, koji su već usvojeni, i normalizaciji dijaloga i odnosa s Kosovom, kao što, takođe, zavisi od odluke svih 28 članica EU i Evropskog saveta, kaže za Danas Franc Bogovič, poslanik Evropske narodne partije u Evropskom parlamentu i bivši slovenački ministar poljoprivrede i životne sredine.
On ističe da mu je drago što je Srbija dosad preuzela „odlučne“ korake na putu ka EU, ali da smatra da je nužno da Evropa „sada pošalje jasan signal Srbiji“, odnosno da 28 šefova vlada država EU da zeleno svetlo Evropskom savetu za otvaranje prvih poglavlja. Upitan koji su ključni zadaci Srbije u evropskoj integraciji ove godine, sagovornik Danasa ukazuje da se to svakako odnosi na snažnu primenu i reformske zakone koje je srpska vlada usvojila i koje treba sprovesti u praksi, kako ne bi ostali „mrtvo slovo na papiru“.
„Kao što je poznato, prioritet su pravosuđe, ljudska prava, sloboda medija. Prilagođavanje zakonodavstvu EU je proces koji, s jedne strane, znači formalno prihvatanje zakona, reformi, a, s druge strane, reorganizaciju delovanja, ili, drugim rečima – razvoj ovih domena, sistema ili podsistema društva. EU takođe očekuje još jedan korak napred u vezi sa Kosovom. Imajući u vidu odlučnu proevropsku orijentaciju Srbije, koju vidim u srpskoj vladi, verujem da će Srbija učiniti sve da ubrzano odgovori na ključne izazove što je potrebno da bi se otvorilo prvo poglavlje“, smatra Bogovič.
Prema mišljenju poslanika EP, za Srbiju je otvaranje poglavlja važno i ako se uzme u obzir mogućnost privlačenja sredstava iz pretpristupnih fondova EU, što je, istovremeno, značajno za njen regionalni razvoj. „Ova sredstva omogućavaju državi kandidatu, a potonjoj članici Unije, da se razvija u mnogim domenima, poput životne sredine, saobraćaja, energetike, inovacije, konkurentnosti ekonomije, socijalne sigurnosti, zaposlenja, poljoprivrede i ruralnog razvoja“, ukazuje on.
Ocenjujući trenutnu političku i bezbednosnu situaciju na Zapadnom Balkanu, uključujući Srbiju, Bogovič navodi da tim zemljama nedostaje stabilnost koja bi im omogućila da se razvijaju, što pokazuju i nedavni događaji u Makedoniji, koja se nalazi u „velikoj unutrašnjopolitičkoj krizi, ima dugotrajno nerešeno pitanje oko imena sa Grčkom, koje podriva njen proces integracije u EU, a i dalje su prisutni međuetnički konflikti sa albanskom manjinom, koji su kulminirali događajima u Kumanovu“.
– Stoga, očekujem aktivniju ulogu EU u rešavanju spora u vezi sa
imenom između Grčke i Makedonije, a političke podele u multinacionalnoj Bosni i Hercegovini su glavna prepreka za razvoj BiH. Istovremeno, rešavanje otvorenih pitanja između Srbije i Kosova omogućilo bi i Srbiji i Kosovu da dožive napredak.
Zapadni Balkan je velika siva zona Evrope, koja se sastoji od šest zemalja sa oko 20 miliona stanovnika, što čini oko četiri odsto trenutnog stanovništva EU.
Odlaganje procesa proširenja EU na Zapadni Balkan bi, prema mom verovanju, produbilo teškoće i političku nestabilnost u ovim državama, te povećalo razvojni jaz između ovih zemalja i članica EU. Dakle, EU mora da ubrza proces proširenja na Zapadni Balkan i uputi jasniji i konkretniji signal u vezi sa evropskom perspektivom ovih područja, zaključuje Franc Bogovič.
Balansiranje između Moskve i Brisela
Govoreći o balansiranju Srbije između Brisela i Moskve u spoljnoj politici, Bogovič kaže da on lično smatra da je održavanje dobrih odnosa, koje tradicionalno jedna država ima sa drugom „normalno i krajnje dobrodošlo“. „Slovenački i srpski narod tradicionalno imaju prijateljske odnose. Takođe se nadam da će se odnosi između EU i Rusije što pre urediti primenom neke pregovaračke taktike, što je uvek slučaj u politici“, ukazuje on.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
