Srbija će primeniti mere, ali ne i silu

Potpredsednik srpske vlade Božidar Đelić izjavio je juče u Briselu da će Srbija u rešavanju kosovskog pitanja, ako bude nužno, preduzeti određene mere, ali „ni u kom slučaju neće primeniti silu“.
Srbija nudi sporazum uz garantije UN i evropsku integraciju, a ne podele, rekao je Đelić na skupu „Balkanska raskršća“, uz učešće zvaničnika iz zapadnobalkanskih zemalja i Evropske unije. Đelić je evropske zvaničnike pozvao da pruže šansu demokratskim snagama u Srbiji dajući više vremena za kompromis oko Kosova.

ČEKU: Nezavisnost u januaru

Brisel – Premijer Kosova Agim Čeku izjavio je juče da očekuje da će nezavisnost Kosova biti proglašena najkasnije početkom januara naredne godine. On je novinarima u Briselu, gde učestvuje na konferenciji „Balkanska raskršća“, rekao da je Priština fokusirana na to da koordinira proglašenje nezavisnosti Kosova „s našim partnerima SAD i EU“. „Sve vodi ka tome da to bude posle rasprave o izveštaju koji će biti podnet Savetu bezbednosti. To znači najkasnije početkom januara naredne godine. Mi to očekujemo“, rekao je Čeku. On je dodao da ne očekuje eskalaciju nasilja posle proglašenja nezavisnosti Kosova. Čeku je naglasio da se proces pregovora o budućem statusu Kosova završava 10. decembra. „To je konačno. Mi nismo spremni da učestvujemo u bilo kakvim drugim pregovorima, jer oni nemaju nikakvog smisla i svrhe“, rekao je Čeku. „Posle 10. decembra sledi vreme odluka o proglašenju i nezavisnosti Kosova“, zaključio je Čeku.

„Srbija će time pomoći sebi i celom regionu“, podvukao je Đelić, upozorivši da „ćemo ili u destabilizaciju, ili ćemo zajedno juriti ka Evropskoj uniji“, rekao je. Na pitanje kakvo će biti reagovanje Beograda ako kosovski Albanci jednostrano proglase nezavisnost, Đelić je uzvratio pitanjem „kako bi evropske vlade reagovale ako bi druge zemlje, suprotstavljajući se vama i svakom sporazumu, priznale nezavisnost dela vaše zemlje“.
Đelić je podsetio da je Srbija uklonila režim Slobodana Miloševića, da su čelnici njegovog režima u Hagu i da sadašnje demokratske vlasti nisu bile vezane za taj režim. Takođe je ukazao da je prilikom oružanog napada albanskih terorista na jugu Srbije, „bilo žrtava na našoj strani, ali je naš odgovor bio da sarađujemo s našim saveznicima i NATO“ dodajući da su u januaru ove godine Albanci s juga Srbije izašli na izbore, a njihovi predstavnici su ušli u srpski parlament.
– Znam da bi neki od vas prisutnih želeli da u meni vide „malog Slobu“ – rekao je Đelić i obraćajući se glavnoj tužiteljki Haškog suda Karli del Ponte, naglasio „ne, Karla, ne, ne to ne“.
Đelić je ukazao i na ispravnost stavova da je „stabilnost na Balkanu mnogo teže postići bez demokratske i stabilne Srbije“. Zato, po njegovim rečima, treba pomoći da se izgradi takva Srbija.
– Kad je reč o podeli Kosova, srpska vlada kao odgovorna vlast mora da bude spremna na svaki ishod – dodao je.
Potpredsednik srpske vlade je uzvratio i na tvrdnju hrvatskog predsednika Stjepana Mesića da je podela Kosova neodrživa i da je „svaka podela neprihvatljiva“, stavom da se onda mora prihvatiti i da je neodrživa isto tako podela Srbije. Mesić je izneo tvrdnju da se raspadom bivše Jugoslavije mora utvrditi i status Kosova zato što je ta pokrajina bila „konstitutivni deo jugoslovenske federacije“ i da zato „želi da o tome poduči Đelića koji to ne zna jer je mlad“. Potpredsednik srpske vlade je odgovorio da je za to jedino merodavna ocena koju je 90-ih godina, na traženje Evropske unije, dao evropski stručnjak za ustavno pravo Rober Badenter, ustanovivši da jedino šest republika bivše Jugoslavije imaju pravo na samoopredeljenje, pa je to bila i osnova za nezavisnost Hrvatske.
Đelić je rekao i da napori trojke Kontakt grupe za rešenje statusa Kosova „još nisu okončani i jedini način da uspeju, jeste da se izvrši pritisak na obe strane“. Dosad su jedino pritisci vršeni na Beograd, dok Albanci, po njegovim rečima, nisu popustili „ni za pedalj“. Đelić je time uzvratio na reči direktora za proširivanje u Evropskoj komisiji Majkla Lija, koji je rekao da je Evropska komisija podržala „rad Ahtisarija i stavila do znanja da su u njega uključene opsežne odredbe o zaštiti manjina i decentralizaciji vlasti na manjine“, kao i da je data podrška procesu pregovora pod okriljem trojke Kontakt grupe „koji nije imao uspeha“.
Šefica delegacije za Jugoistočnu Evropu u Evropskom parlamentu Doris Pak na ovom skupu se založila za upućivanje misije EU na Kosovo i zapitala zašto se srpski premijer Vojislav Koštunica tome opire, „ako Unmik odlazi s Kosova i ako je to u interesu kosovskih Srba“.