Srbija devet meseci u v.d. stanju bez vlade: Zašto imamo krizu vlasti i ko njome upravlja

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Pa zna se koje viša sila

2. Када сам имао 7 година, у првом разреду основне школе научио сам да је 1+1=2.Од тада је прошло пола века и многим људима данас то није јасно.Што више школе имају, то су даље од почетног знања.

3. Kako nemamo vladu, pa to je onaj sto radi 25h dnevno i obavlja sve drzavne poslove

4. На жалост након Другог светског рата, црвена армија је силом наметнула Брозов комунизам и који је забранио повратак на престо Краљу Петру II укинуо краљевину и прогласио (Авнојску) републику и покрао изборе и владао 34. године до његове смрти.
   Логор Јасеновац (категорија Концентрациони логори у НДХ)Јасеновцу је утврдила да је убијено преко 700.000 Срба, 23.000 Јевреја и 80.000 Рома међу којима је било 110.000 деце. С обзиром да је документација логора.
   Комунизан и комунисти су највеће зло које је задесило овај народ и ову земљу , толико су нам су нам зла нанели и још увек наносе, да се Србија и њен народ од њих никада опоравити нећу
   Распад Југославије и долазак Слободана Милошевића на власт и Савеза комуниста Црне Горе узели власт и у Црној Гори 1989. године. Јачање Милошевића у Србији и присталица јаке средишње власти у Југославији у СР Црној.
   Антибирократс ка револуција Слободан Милошевић у ЦК СК Србије. Ова седница је представљала коначни разлаз Слободана Милошевића и Ивана Стамболића, који је у децембру исте године разрешен своје дужност и убијен у Војводини.
   Први вишестраначки парламентарни избори у Републици Србији одржани су 9. и 23. децембра 1990 . за народну скупштину Србије и покрао изборе СПС Слободан Милошевић 1990. године на основу одлуке Народне скупштине Србије о расписивању избора и претходно донетих закона о избору народних посланика и о изборним јединицама.
   НАТО бомбардовање Савезне Републике Југославије (кодно име операција Савезничка сила (енгл. Operation Allied Force) или у САД операција Племенити наковањ (енгл. Operation Noble Anvil)),[6] у Србији познато и као НАТО агресија или погрешно Милосрдни анђео,[7] била је завршна фаза рата на Косову и Метохији, која је трајала је од 24. марта до 10. јуна 1999. године. То је било друго важније војно уплитање НАТО-а након бомбардовања Републике Српске у операцији Намерна сила 1995. и највећи војни сукоб на простору Србије и Црне Горе од времена Другог светског рата.
   Савезна Република Југославија сменула је са власти Слободана Милошевића и након демострације и 24 септембра (2000)) поражен Милошевић призна и пораз. Нови сазив Савезне скупштине (Веће грађана и Веће република) тајним гласањем изабран је за председника Војислав Коштуница након 2 октобра којих је Милошевић на ТВ-у јавно признао пораз и међународне санкције СРЈ су укинуте 9. октобра 2000. као последица свргавања Милошевића, и доласка Коштунице…
   Непосредни избор председника Савезне Републике Југославије одржао се само једном и то на изборима 24. септембра 2000. године заједно са редовним изборима за Скупштину СРЈ и изборима за локалну самоуправу Србије. Претходно су донети амандмани на Устав СРЈ, којима је то омогућено.
   Парламентарни систем се разликује од председничког или тзв.конгресног система , у којем је начело тродиобе власти досједно спроведено , односно извршна и законодавна власт су мешусобно одвојејене Својеврсни хибрид Svojevrsni постоји у тзв. u полупредседничком систему.
   Парламентарни систем или парламентаризам је назив за друштвено-политичко уређење у коме је извршна власт неке земље чврсто повезана, односно подређена законодавној власти коју чини парламент. То значи да парламент бира извршну власт (коју обично води шеф владе), те је у случају изгласавања неповјерења способан замијенити. Зависно од тога да ли је шеф државе монарх или предсједник парламентарни систем може бити: Уставна монархија и Парламентарна република. Парламентарни систем се разликује од предсједничког у коме је начелно оштро извршена диоба власти, односно извршна и законодавна власт су међусобно одвојене и за три месеца након избора обавља техничка влада у полупредсједничком систему.
   Изборни систем или систем гласања се састоји од низа правила која се морају пратити како би се гласање могло сматрати важећим и која одређују начин на који се гласови пребројавају и рачуна коначан резултат. То је метод којим гласачи праве избор између кандидата, често на изборима или на референдуму. Уобичајени изборни системи су владавина већине, пропорционални изборни систем и већински изборни систем са великим бројем варијација и метода као што су релативни већински систем и рангирани већински систем. Студија која је формално дефинисала изборни систем зове се теорија друштвеног избора или теорија гласања, која је подобласт политичких наука, економије или математике.
   Александар Вучић (Београд, 5. март 1970) српски је политичар. Тренутно је на функцији председника Републике Србије од 2017.[2] и председника Српске напредне странке (СНС) од 2012. године и по свему судећи води републичку политику коју је српски народ расчисти пре три деценије у Србији.Као министар за информисање, увео је високе новчане казне за новинаре чије се писање косило са политиком режима Слободана Милошевића, поготово током рата на Косову и Метохији.Вучић је у периоду након Булдожер револуције био једна од најистакнутијих личности опозиције. Од оснивања нове странке 2008. године, помакнуо се са првобитне крајње деснице и чврстог евроскептицизма према проевропским, конзервативним и популистичким политичким идеологијама. Коалиција око СНС победила је на изборима 2012. и Српска напредна странка је први пут постала део владе, што је довело до успостављања система доминантне странке. Након што је 2014. дошао на чело владе, обећао је да ће наставити да прати процес приступања Европској унији (ЕУ) приватизацијом државних предузећа и либерализацијом привреде.[8] Вучић је био председник Владе Србије у два мандата, од 2014. до 2016. и од 2016. до 2017. године, као и потпредседник Владе од 2012 до 2014. године. Поред тога, био је посланик у Народној скупштини Србије, министар за информисање од 1998. до 2000, а касније и министар одбране од 2012 до 2013. године. У априлу 2017 и 2022. изабран је за председника, освојивши преко 55% гласова у првом кругу, чиме је избегнут други круг. Званично је преузео дужност 31. маја 2017, наследивши Томислава Николића.
   ЕУ је у децембру 2015. отворила прва поглавља током приступне конференције са делегацијом Србије коју је предводио Вучић. Био је једна од кључних личности у сарадњи и дијалогу влада Косова и Србије уз посредовање ЕУ, залажући се за примену Бриселског споразума о нормализацији односа. Након преговора уз посредство САД, у септембру 2020. потписао је споразум о нормализацији економских односа са Косовом, али и о премештању амбасаде Србије у Израелу у Јерусалим. Један је од иницијатора Отвореног Балкана (раније познатог као Мини Шенген), економске зоне балканских држава која има за циљ гаранцију „четири слободе”. Инострани посматрачи су описали Вучићеву владавину као ауторитарни, аутократски или илиберално-демократски режим, позивајући се на ограничену Србија никад није била република него за веме комунизма!.