Augustin Paljokaj: Srbija nije spremna, logično je da pre nje u EU uđe Crna Gora

Iza Crne Gore je Srbija, a iza Srbije gotovo niko, jer Albanija i Severna Makedonija nisu praktično otvorile nijedno poglavlje, što znači da nisu ni otvorili pregovore kako treba, rekao je on u serijalu razgovora Agreman o spoljnoj politici.

Paljokaj ističe da je za Crnu Goru otvorena velika šansa, jer je dobila izveštaj o ispunjenju prelaznih merila (IBAR), što znači da je „rampa EU podignuta“.

On, međutim, upozorava, da se u procesu proširenja, kada postoje politička volja i politički interesi, stvari brzo mogu menjati.

Može se dogoditi da se donese odluka i da se druge države poguraju, pa da se uđe u paketu, rekao je Paljokaj i naveo primer Ukrajine.

Kako je objasnio, pre rata u Ukrajini, iz EU su odbacivali svaku mogućnost da bilo koja država, osim zemalja sa Zapadnog Balkana, uopšte bude u procesu proširenja, a sada su odjednom, brzinom svetlosti, Ukrajina, Gruzija i Moldavija dobile status kandidata.

Ako postoje politička volja i politički interesi sa obe strane, stvari se mogu brzo menjati, ponovio je Paljokaj.

Upitan da li se gledajući na Srbiju iz Brisela, vide politička volja i interes za članstvo u EU, on je odgovorio da EU uvek poručuje da članstvo mora biti izbor kandidata i da taj izbor mora biti iskren i stalno dokazivan činjenjem.

U slučaju Srbije, pre svega zbog odbijanja da podrži sankcije protiv Rusije, iz EU smatraju da ona po tom pitanju nije spremna za ulazak u Uniju, naglasio je Paljokaj.

Kako je ocenio, Srbija ima dva problema – neusklađivanje sa spoljnom politikom EU i dijalog sa Kosovom.

Prema njegovom viđenju, nije to samo pitanje uvođenja sankcija Rusiji, već dubok odnos Beograda i Moskve, ali i odnos Srbije prema Kini i Iranu.

Tu je i pitanje normalizacije odnosa s Kosovom. Kada Srbija otkloni te političke prepreke, onda će se gledati da li ispunjava druge kriterijume, predvideo je Paljokaj.

Kako je podsetio, poglavlje 35 u pregovaračkom okviru sa Srbijom je i ranije obuhvatalo normalizaciju odnosa sa Prištinom, ali je sada dodat uslov primene Ohridskog sporazuma.

Tu je sada problem, jer je Srbija rekla da neke od elemenata tog sporazuma ne želi da ispuni. To može biti prepreka, ali i ne mora ako Srbija bude konstruktivna i EU to potvrdi, rekao je Paljokaj.

On, međutim, navodi da o svakom narednom koraku odlučuju države članice EU, bez obzira na podršku Evropske komisije i da je samo jedna zemlja dovoljna da blokira Srbiju.

Sada ima nekoliko država EU koje ne žele da Srbija išta otvori u pregovorima pre nego što podrži politiku EU prema Rusiji, a neke kao problem navode i Kosovo, rekao je Paljokaj.

On lično smatra da je za Beograd veći problem odnos prema Moskvi, nego prema Prištini.

Paljokaj dodaje i da je za Kosovo velika nepoznanica šta će biti sa njihovom aplikacijom za članstvo u EU.

Kako je precizirao, oni moraju imati pristanak svih država članica kako bi se Komisiji dao mandat za izradu mišljenja da li Kosovo ispunjava uslove za status kandidata.

S obzirom da postoje države koje ne priznaju Kosovo, teško je očekivati u ovom trenutku da bi one na to pristale, uveren je Palčjokaj.

Mnoge države žele to da povežu i sa dijalogom između Kosova i Srbije i da to bude uslov Prištini za konstruktivno ponašanje u smislu implementacije sporazuma iz dijaloga, rekao je on i procenio da sudbina tog zahteva zavisi od te dve stvari.

Kada je reč o novom komesaru za proširenje posle evropskih izbora, Paljokaj misli će taj resor biti mnogo važniji nego što je do sada bio slučaj.

Komisija u procesu proširenja odrađuje najveći deo posla, ali ona ne odlučuje. Ona daje predloge, preporuke, zaključke, piše izveštaje, ocene, ali odluku na kraju donose države članice, predočio je Paljokaj.

Bez obzira ko će biti, taj resor proširenja će ubuduće biti mnogo važniji jer je u tom procesu sada deset država, a ne samo zemlje Zapadnog Balkana, zaključio je Paljokaj.