Novi sastav Evropske komisije i vlast u Srbiji: Da li se očekuje zaoštravanje?

Prema mišljenju Naima Lea Beširija, direkrora Instituta za evropske poslove, moguće preuzimanje kancelarije za proširenje od strane slovenačke kandidatkinje nije faktor koji bi mogao da prouzrokuje zaoštravanje politike EK prema vlastima u Srbiji.

Naš sagovornik ističe da je odluka o njenoj kandidaturi i postavljenju na ovu funkciju više pitanje ispunjenja rodne kvote, na kojoj je sama Fon der Lajen insistirala u svom poslednjem soapštenju.

– Juče je Fon der Lajen rekla na konferenciji za medije da je prvobitnii saziv koji je došao kao predlog rešenja zemalja članica sadržao samo 20 odsto žena, na šta je ona insistirala da to bude 40 odsto – objašnjava, ističući da je evidentno da je u tom cilju vršila veliki pritisak na Sloveniju da svog prvobirnog kandidata, Tomaša Versela, zameni ženskim kandidatom.

Beširi je istako da ovo potencijalno važan faktor u njenoj kandidaturi, i da je to pitanje koje će joj najverovatnije postaviti i članovi parlamenta prilikom pretresa koji prethodi preuzianju pozicije, tokom kog se u obzir uzima kompletni rezime kandidata, njihova ekspertiza i da li predstavljaju odgovarajućeg kandidata za funkciju.

Ukazao je da prema javno dostupnim informacijama, Kos se do sada nije izjašnjavala jake stavove o politici proširenja, i da ćemo to tek videti u nardenim mesecima tokom njenog mandata, ukoliko bude izabrana za ovu funkciju

S druge strane, Beiri ukazuje da ono što bi zapravo moglo imati uticaj na zaoštravanje stavova EK prema Srbiji jeste zapravo kandidatkinja za poziciju viskoe predstavnice za bezbednost, bivša premijerka Estonije Kaja Kalas.

Kao glavni argumet naš sagovornik navodi njenu oštru politiku prema Rusiji i ruskoj agresiji prema Ukrajini, te veza Srbije i Rusije i činenica da zvanični Beograd odbija da uvede sankcije, može prouzrokovati potencijalno zaoštravanje odnosa.

– Verujem da ona lično nema preterane simpatije prema Srbije koja odbija več duga da uvede sankcije rusiji, te mislim da će pritisak pre dolayiti s te strane, nego što je to slučaj sa Kos – pojašnjava.

Beširi zaključuje da uprkos svemu Fon der Lajen i dlaje stoji pri poziciji da je Vučić partner EU, te da iz th razloga ne očekuje bilo kakve veće zaokrete u politici.

Konzervativci, kontiunitet i ponovo Ursula fon Der Lajen

Iako nisu osvojili očekivani rezultat na junskim izborima, desne struje unutar evropskih institucija u datom trenutku uživaju veću popularnost od njihovih političkih alternativa.

Konzervativci su poznati po svojim oštrijim stavovima kada je u pitanju politika proširenja Unije, te, uzimajući u obzir činjenicu da ishod parlamentarnih izbora indirektno može uticati i na izobor evropskih komesara, to takođe može indicirati oštrije krtike ovog tela prema zemljama koje se trentno nalaze u statusu procesa pristupanja.

Rekandidatura Ursule fon der Lajen koju je podržala  konzervativna Evropska narodna partije (EPP), mogla bi biti indikator kontuiteta politike EK, Budući da je sama Fon der Lajen više puta isticala da u predstavnicima aktuelne vladajuće garniture u Srbiji vidi partnere Evropske Unije.

Procene o trenutnoj situaciji u Srbiji, EK je iznela i u svom izveštaju o vladavini prava koji je ove godine prvi put obuhvatap i zemlje zapadnog balkana pored zemalja članica koji je objavlljen krajem jula ove godine, u kom je ocenila da je u srbiji i dlaje prisutan veliki politički pritisak na pravosuđe i tužilaštvo, da u javnim nabavkama postoji visok rizik od korupcije, a izrazila je i zabrinustost zbog zloupotrebe tužbi protiv novinara i zbog nezavisnosti REM.

Ko čini EK i kako se biraju njeni članovi?

Evropska komisije sačinjena je od 27 članova, predsednik i 26 komesara, po jedan iz svake zemlje.

Svate Evrope Evropskom parlamentu predstavlja predlog kandidata za predsednika Komisije uz obavezu da u obzir uzme rezultat parlamentarnih izbora, zbog čega je ppredlozeni kandidat najčešće dolazi iz redova trenutne najveće političke grupe u Parlamentu. Parlament mora da odobri novog predsednika Komisije apsolutnom većinom polovina svih poslanika, plus jedan. Nakon odobrenja, Evropski savet zvanično imenuje novog predsednika.

Oni onda pred parlamentarnim odborima iznose svoje ekspertize u određenim sferama intersovanja na osnovu kojih dobijaju ocenu koja je kasnije dostavljena predsedniku parlamenta.

Celokupna komisija sa sve predsednikom, visokim predstavnikom za spoljen poslove i visokim predstavnikom za bezbednost moraju jednoglasno biti odobreni od strane EP.

Komisija je izvršno telo EU, i njene ingerencije, između ostalog, podrazumevaju da osigurava da se politike i zakoni EU pravilno primenjuju u svim državama članicama, pregovara o međunarodnim sporazumima u ime EU i dodeljuje sredstva. Pored toga, zastupa interese EU na globalnoj sceni.

Evropska komisija  se  izjašnja o brojnim pitanjima koje su važne kako za spoljnu tako i ya unutršnju politiku Srbije. Od Izveštaja komisije o izbornim neregularnostima, preko redovnih izveštaja o dijalogu Beograda i Prištin i njihovim najskkorijim sopštenjem o litijumu, EK i njena ponovo izabrana predsednica Ursula fon der Lajen prisutni su u domaćem javnom diskursu.

Nakon okončanja evropskih izbora i ponovnim formiranjem evropskih institucija u novom sazivu, Srbija kao zemllja kandidatkinja za pristupanje Uniji ima interesnu sferu i pitanje da li bi promene u evropskim institucijama mogle da znače i zaoštravanje politike prema vlastima u Srbiji, čini se neizbežnim.