Ko će iz Srbije čestitati pobedniku na izborima u Francuskoj?

Kakvi kod bili rezultati drugog izbornog kruga u Francuskoj, odnos te zemlje prema Srbiji neće se bitnije menjati. Čak i dolazak “Nacionalnog okupljanja” na vlast neće uticati na dramatičan zaokret u spoljnoj politici Francuske. A to da li bi se pobedom desnice mogli da poremete „odlični, lični odnosi Vučić-Makron zavisiće isključivo od našeg predsednika. To ćemo moći da procenimo već nakon 7. jula, zavisno od toga kojim rečnikom će naša vlast čestitati pobedniku ovih izbora.

c

Branka Latinović, licna arhiva

Naša vlast poseduje sklonost ka desnici

„Ne mislim da bi pobeda ekstremne desnice u Francuskoj bitnije uticala na bilateralne odnose sa Srbijom, jer sadašnja vlast poseduje sklonost ka partijama takve političke orijentacije. Dovoljno je samo pomenuti Slobodarsku partiju Austrije, koja je iz te političke grupacije, i da se naši građani u Austriji podstiču da glasaju za tu partiju. Pri tome, Mari Le Pen ima dobre, lične odnose sa Vladimirom Putinom, pa bi naša vlast nastojala da se brzo prilagodi toj realnosti. Sve to bi moralo ići na štetu dobrih odnosa sa Makronom, koji ostaje predsednik i branilac vrednosti Pete Francuske Republike. Da li će se ti odlični, lični odnosi Vučić-Makron poremetiti zavisiće isključivo od našeg predsednika“, navodi za Danas Branka Latinović, potpredsednica Foruma za međunarodne odnose.

Ona napominje da ćemo to moći da procenimo već sledeće nedelje i to na osnovu rečnika koji će naša vlast upotrebiti tokom čestitanja pobedniku na izborima u Francuskoj. Istovremeno, kako kaže, to će biti i ispit za javnost, kako će i ona odreagovati.

„Deluje zbunjujuće da Srbija sa snažnom slobodarskom i antifašističkom prošlošću, može da bude politički pasivna prema bujanju ekstremnih političkih partija u Evropi. Politička mapa Evrope se menja, na žalost na uštrb evropskih vrednosti, uključujući i one iz vremena Francuske buržoaske revolucije – sloboda, jednakost, bratstvo. Da li će snage ekstremne desnice okupljene oko Nacionalnog okupljanja ponoviti rezultat iz prvog kruga glasanja i eventualno, osvojiti većinu koja bi im otvorila put da sami formiraju vladu, ostaje da se sačeka taj famozni 7 jul“, napominje sagovornica Danasa.

Prema njenim rečima treba, ipak, naglasiti da je francuska levica, okupljena oko Novog narodnog fronta postigla vrlo dobar rezultat. Po osvojenim procentima, vrlo blizu je rezultatima Le Penove partije. To ohrabruje, kao i činjenica da je Makronov savez osvojio oko 20 odsto glasova.

„To govori da je Francusko društvo podeljeno, i da proevropske snage mogu da osvoje potrebnu većinu i nastave da vode Francusku, bez potresa na spoljnopolitičkom planu. BBC je u sinoćnoj analizi rezultata izbora u Francuskoj, ocenio da Mari Le Pen može da slavi, ali samo za rezultate u prvom krugu, jer će konačni rezultati zavisiti od novih izbornih koalicija koje će se napraviti pred drugi krug glasanja. Utisak je da Levica ima tu spospbnost, da predloži nova rešenja i organizuje se kako bi se sprečilo da ekstremna desnica osvoji vlast“, ocenjuje Latinovićeva.

Jačanje uloge Mari LePen  moglo da reafirmiše ulogu Francuske u srpskoj politici

Diplomata Mihajlo Brkić, potpredsednik stranke Srbija centar, smatra da je okretanje Srbije ka Francuskoj poslednjih godina svakako bilo uzrokovano i delimično promenjenom politikom Nemačke prema Vučiću, nakon odlaska Angele Merkel sa vlasti.

„U tom smislu sam odnos sa Makronom nikada nije bio tako prisan kao sa Merkelovom, jer je bio na neki način supstitutivan, a i delimično jeste predstavljao iskupljenje francuskog predsednika zbog apsolutno neprimerenog mesta koje je dodeljeno Srbiji i njenom predsedniku, u Parizu prilikom obeležavanja 100-godišnjice početka Prvog svetskog rata, 2014.g. Jačanje uloge Mari LePen i njene partije posle francuskih izbora bi moglo da reafirmiše ulogu Francuske u srpskoj politici, iz istorijskih i nacionalnih razloga pre svega, mada ni privredni aspekt nije nezanemarljiv“, navodi Brkić.

Na pitanje da li bi Francuska pod eventualnim vlašću desnice mogla da u potpunosti zameni nemačku ulogu kao partnera Srbije od presudne važnosti u EU, Brkić kaže da to ostaje da se vidi, tim pre što francuska desnica jeste izrazito skeptična prema aktuelnoj političkoj konstrukciji same EU, i posebno prema njenom proširenju.

Ukoliko pobedi desnica u Francuskoj sledi srpsko dodvoravanje

Ako bi kojim čudom pobedila ekstremna politika Mari le Pen na parlamentarnim izborima u Francuskoj, kako kaže diplomata i član Foruma za međunarodne odnose Srećko Đukić, od srpskih vlasti bi mogao da se očekuje i početak javnog dodvoravanja, iako niko ne sumnja da je tajno odavno u toku tako bliskoj političkoj krvnoj grupi.

Đukić podseća i na ranije kontakte srpskih radikala i te francuske ekstremne desnice.

„Javna je tajna da srpska ekstremna desnica trlja ruke i likuje nad pobedom Đorđe Meloni i njene italijanska braće, dak trljaju ruke pri svakom pominjanju AfD ili Fidesa. Ali grdno se varaju i nadaju u njihove pobede. Ništa od toga neće biti. Evropa je naučila lekciju od ekstremne politike koja ju je skupo koštala, iako neki u Srbiji nisu i nadaju se da se ona ponovi. Francuzi su se digli na noge protiv Le Penove politike“, navodi Đukić.

On ističe i da čak i u slučaju da desnica u Francuskoj pobedi, oni će imati preča posla „od srpskih svađalačkih zađevica sa susedima, Kosovom, Republikom Srpskom „srpskim pitanjem“ ili „svetom“. Srbije.

„Nikada nije bio bolji tretman Srbije u EU i nikada više razumevanje za srpske stvari nego ovih godina, i nikada ih neće biti više. Očito, srpska politika propušta i poslednji voz za svoje probleme, a novi neće doći. Tako je uvek bilo kada se Beograd oslanjanjao, kada je računao na ekstremnu političku opciju u Evropi. Bio bi red da se shvati gde mu je mesto u geografskom i političkom poretku evropskih stvari“, poručuje Đukić.

Ni pobeda Đorđe Meloni nije promenila naše odnose sa Italijom

I dr Zoran Lutovac, lider DS, ne očekuje promenu frnacuske spoljne politike u slučaju da desnica pobedi na izborima. To će biti, kako kaže, otprilike kao što je pobeda Meloni uticala na naše odnose sa Italijom.

„Naši bilateralni odnosi sa članicama EU dominantno se oblikuju na osnovu procesa EU-integracija, a ne na osnovu toga koja politička opcija je na vlasti u tim zemljama. Čak i promene u Nemačkoj nisu uticale drastično na spoljnu politiku Nemačke prema Srbiji, iako su uticale na snižavanje praga tolerancije prema Vučićevom autokratskom ponašanju“, objašnjava Lutovac.

Prema njegovim rečima, spoljna politika se teško menja čak i kada bi došlo do tako radikalno promenjenog političkog kursa u jednoj zemlji.

„Drugim rečima, dolazak “Nacionalnog okupljanja” na vlast ne bi napravio nikakav dramatičan zaokret u odnosima Francuske sa Srbijom“, zaključuje Zoran Lutovac.