Da li je Srbija na ivici građanskog rata?

Nosili su kapuljače, uzvikivali su okupljenim građankama i građanima na blokadi „ustaše“, napadali novinare koji nisu režimski. I reporter televizije Pink bio je na terenu i prenosio uživo ceo slučaj nasilja, uz komentare da su demonstranti izazvali gnev kod običnih ljudi koji su samo hteli da prođu kolima i obave svoje svakodnevne dužnosti i obaveze.

Po brojnim svedočenjima upućenih posmatrači prilika, ti „obični ljudi“, koji su pesničili demonstrante bili su svi redom funkcioneri Srpske napredne stranke, batinaši ili, pak, pripadnici navijačkih grupa.

O tome da Srbija klizi ka građanskom ratu, zahvaljujući postupcima opozicije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, naveliko govori.

To je posebno došlo do izražaja nakon smrti 15 ljudi zbog pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, odnosno kada se režim suočio sa žestokim otporom građanki i građana i odlučnošću opozicije, nikada do sada viđenom, tokom njegove vladavine, blokadama i masovnim demonstracijama u njihovoj izvedbi. Zato što je relativizovao odgovornost i čak tri nedelje tužilaštvo nikoga nije privelo zbog te tragedije.

Počeo je da izvodi batinaše na ulice, kako tvrde opozicionari, novinari sa terena i oni koji poznaju prilike, kako u Novom Sadu, tako i u Beogradu, ne bi li opoziciju i građanke i građane optužio za izazivanje nasilja.

U Skupštini Srbije izbila je tuča, dva dana pre nego što je izvođenje batinaša na ulicu postalo kao nikada očigledno.

Na pitanje o tome da li je Srbija zaista na rubu građanskog rata, odnosno sukoba ozbiljnijih razmera, sagovornici Danasa napominju da bi takav ishod bio isključivo odgovornost režima Aleksandra Vučića.

„Dat nalog funkcionerima SNS-a da izazivaju sukobe sa opozicijom“

– Vlast u poslednje vreme drastično radikalizuje društvene podele, pre svega kroz angažovanje privatnih paramilicija koje ima na raspolaganju da se obračunavaju sa demonstrantima na ulicama – kaže za Danas Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku.

Pored toga, dodaje, očigledno je dat nalog funkcionerima SNS-a da izazivaju sukobe sa opozicijom i u institucijama, što se videlo ne samo u Skupštini Srbije, već i u lokalnim skupštinama u Beogradu i Kraljevu.

– Sve ovo, zajedno sa standardno oštrom retorikom provladinih medija, podiže tenzije u društvu na opasno visok nivo. Samo nas sreća deli od toga da neko bude ozbiljnije povređen. U tom slučaju svi scenariji koje danas možemo da predvidimo padaju u vodu i na scenu stupaju nagomilani bes i frustracije – kaže Popović.

Kako ističe, kao i uvek, nasilje je oružje vlasti i njoj najviše odgovara.

– Zato ga, uostalom i provociraju na svakom koraku. Iako su za sada nasilnici još na lancu koji drži Aleksandar Vučić, ne može se isključiti opcija gde će mu se neko oteti kontroli i preći granicu. A tada govorimo o mnogo ozbiljnijim društvenim sukobima čije posledice su za društvo nesagledive. Sada je na građanima, opoziciji i svim prodemokratskim akterima u zemlji da pokažu dovoljno sposobnosti da pruže otpor ovakvom ponašanju vlasti, bez da odgovore istom merom. Iako to nije nimalo lak zadatak, uveren sam da je jedini ispravan, kao i da jedini vodi ka smeni i demontaži autoritarnog sistema – zaključuje Dragan Popović.

„Jedino što Vučić zna jeste dizanje tenzija, nasilje…“

Prema rečima Radomira Lazović, kopredsednika Zeleno-levog fronta i poslanika u Skupštini Srbije, jedino što Vučić zna jeste dizanje tenzija, nasilje, medijsko blaćenje, širenje mržnje i uvek nove podele.

– Ovo se radi sa ciljem da se izbegne odgovornost za stradanje ljudi u Novom Sadu, ali se radilo i u prethodnom periodu kada je kriza bila zbog nekih drugih nasilja prema zakonu i ljudima. Ana Brnabić zadužena je za radikalizaciju u Narodnoj skupštini, a Vučićevi batinaši i lokalni funkcioneri za napade na građane na blokadama i protestima – kaže Lazović.

Kako zaključuje, Zeleno-levi front boriće se na svim poljima protiv nasilja koje u našem društvu sprovori Srpska napredna stranka, i na blokadama i protestima, i u institucijama kao što je Narodna skupština, i pravnim procesima i borbom za međunarodnu podršku demokratskim snagama u Srbiji.

„Crne slutnje nagoveštaja građanskog rata“

Đorđe Pavićević, profesor Fakulteta političkih nauka i takođe poslanik ZLF u parlamentu, kaže za Danas da sve više građana i građanki Srbije plaća cenu pohlepe vlastodržaca i njihove želje da očuvaju vlast i privilegije.

– Najveću cenu su platili stradali na železničkoj stanici u Novom Sadu, ali sve više građana i građanki plaća cenu u akciji prikrivanja odgovornosti za ubistvo petnest ljudi, akciji čuvanja rejtinga i u nameru da se nastavi dalje, kao da se ništa nije dogodilo. Policija ima pune ruke posla, a u tužilaštvima i sudovima se množe prekršajne i krivične prijave. Ni to nije bilo dosta, pa je vlast na ulice izvela rezervu, stranačke aktiviste za sve one koji ne daju da se sve zataška i zaboravi. Možda je upotreba policijskog i pravosudnog aparata klasičan deo represivnog repertoara autoritarnih vlastodržaca, ali malo vlastodržaca poseže za angažovanjem stranačkih pristalica u uličnim sukobima jer to budi snažne asocijacije na uspon fašizma u Evropi i crne slutnje nagoveštaja građanskog rata – napominje naš sagovornik.

Sukobi u ulici, raskrsnicama i trgovima, ispred zgrada vlade, ispred suda, kod mosta, u republičkoj skupštini i gradskim skupštinama idu uvek po istim linijama podele, dodaje.

– Kada dođe do ovakvih sukoba, društvo je obolelo i nalazi se u sivom stanju koje prethodi građanskom ratu (stari Grci i su i za to imali reč, stasis). Kada je Aleksandar Vučić gostovao u Narodnoj skupštini, u svom izlaganju izvukao je je još jedan jedan od svojih gugl citata, ovog puta Tukidida, preporučili smo mu da pročita celu knjigu, jer tamo piše i da preterana pohlepa i preterana želja za posedovanjem moći (hibris) vode do podela, društvenih sukoba i, na kraju, do građanskog rata. Umesto odgovora dobili smo tiradu – kaže Pavićević.

Prema njegovim rečima, zdrav razum bi u ovakvim situacijama nalagao da se zastane i razmisli o tome kuda nas sve ovo vodi.

-Ali oni koji ne žele da Srbija stane žele da nastave dalje i da nastave po starom. U sred ovih sukoba, oni, na silu, donose novi budžet, novi zakon o energetici koji dopušta upotrebu nuklearne energije, mnogo novih dugova i nastavljaju najveću pljačku u istoriji Srbije, EXPO. Ako oni čije su ruke krvave i džepovi puni ne žele da zastanu, ostali ih moraju naterati na to, a ako misle da će svi doveka to gledati i ćutati, varaju se – zaključuje Đorđe Pavićević.