Srbija i dalje bez Strategije za borbu protiv korupcije: Tehničko pitanje ili dokaz o nedostatku političke volje?

Podsetimo, poslednja Strategija iz ove oblasti u Srbiji doneta je za period od 2013. do 2018. godine, a apele da se izradi i donese nova Strategija Evropska komisija već godinama „preliva“ iz izveštaja u izveštaj o Srbiji.

U međuvremenu naše društvo „potresle“ su brojne afere. Jovanjica, Krušik i afera nelegalne gradnje u beogradskoj opštini Palilula (slučaj u kom je uhapšen tadašnji predsednik ove opštine Aleksandar Jovičić) samo su neke od njih. Rešavanje ovih slučajeva, međutim, nije na zadovoljavajućem nivou. Evropska komisija godinama ističe kako je neophodno da Srbija pokaže bolje rezultate u borbi protiv korupcije na visokom nivou.

Veza između konkretnih korupcionaških događaja i Strategije samo je posredna, ocenjuje Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbije, u razgovoru za European Western Balkans. S druge strane, on ističe da bi buduća Strategija i njen Akcioni plan trebalo da budu zasnovani upravo na iskustvu.

„Svi ti otkriveni slučajevi korupcije su vrlo dragoceni za formulisanje mera u Strategiji. I to je jedan od izvora na osnovu kojih bi Strategija trebalo da se izradi – da se vidi šta je omogućilo da do korupcije dođe i da se onda predvide mere da do nje ne dođe u budućnosti“, smatra Nenadić.

Strategija ucrtava osnovna kretanja države u oblasti borbe protiv korupcije, objašnjava savetnica za evropske integracije u YUCOM-u Jovana Spremo. Ona ističe da svaka zemlja, a pogotovo država kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, mora imati jasan strateški okvir kada je u pitanju ova oblast. Zbog toga je, kaže, donošenje Strategije neophodno.

„Na ovaj način će ne samo da se sačini jedan takav strateški dokument nego će da se uredi i koordinacija između određenih državnih organa i službi koje imaju u svojoj nadležnosti borbu protiv korupcije – da se zna ko je odgovoran za koji deo“.

Spremo napominje da se od prošle godine, kroz izveštaje Evropske komisije, insistira na toj sveobuhvatnoj Nacionalnoj strategiji za borbu protiv korupcije najverovatnije iz razloga što u ovoj oblasti već duži niz godina nema vidljivih pomaka.

Iako je Srbija već godinama bez Strategije Jovan Nicić, direktor Prospector-a, konsultantske kuće za razvoj antikorupcijskih politika, podseća da je poslednjih godina doneto nekoliko dokumenata koji su obuhvatili mere i aktivnosti u oblasti borbe protiv korupcije ili su pak služili da „pripreme teren“ za izradu novog strateškog dokumenta.

Tako je Akcioni plan za Poglavlje 23 iz 2016. godine koji je obuhvatio i potpoglavlje posvećeno borbi protiv korupcije, objašnjava Nicić, revidiran 2020. i tada se Srbija opredelila da pre izrade nove Strategije donese Operativni plan za sprečavanje korupcije u oblastima od posebnog rizika – carina, lokalna samouprava, privatizacija, javne nabavke i policija, ali i posebne operativne planove za borbu protiv korupcije u oblastima zdravstva, poreza i obrazovanja.

Strategija van fokusa, politička volja upitna

Nicić podseća da je Vlada usvojila taj dokument u septembru 2021. godine te da je njegov poseban deo posvećen aktivnostima koje treba sprovesti do kraja ove godine kako bi se adekvatno pripremila buduća Strategija i prateći Akcioni plan.

Inače, da je Srbija rešena da se uhvati u koštac sa korupcijom neretko se čuje od strane predstavnika vlasti. Tako je sadašnji predsednik Aleksandar Vučić još u vreme dok je bio premijer izjavio da borba protiv korupcije mora da bude trajna misija društva.

„Ono što jeste suština – mislim da pažnja društva mora da bude na nultoj toleranciji, da jednako osudimo onoga ko će za upis nekog deteta uzeti pare, kao i one druge koji su uzimali stotine miliona iz državnih banaka podmićujući političare, direktore“, rekao je 2014. Vučić, a preneo Tanjug.

Nedavno je i ministarka pravde Maja Popović izjavila da je sprečavanje i eliminisanje korupcije čvrsto opredeljenje naše države. U svom govoru na konferenciji povodom međunarodnog dana borbe protiv korupcije, koji se obeležava svakog 9. decembra, pomenula je i izradu Nacionalne strategije rekavši da je, uz prateći Akcioni plan, to najznačajniji poduhvat u oblasti borbe protiv korupcije na kom Ministarstvo trenutno radi.

Međutim, proces rada na njoj zaostaje.

Kašnjenje Strategije Nenadić vidi kao pokazatelj toga koliko mali značaj Vlada Srbije u ovom trenutku pridaje borbi protiv korupcije.

„Da pridaje veći značaj onda bi Strategija bila doneta makar iz promotivno-propagandnih razloga ako ne iz razloga stvarne volje. Drugo, kad govorimo o političkoj volji zaista bi bilo čudno da se Strategija donosi a da se ne vidi zašto ona prethodna koja je na velika zvona doneta 2013. nije dala bolje rezultate“, objašnjava Nenadić.

Sličnog mišljenja je i potpredsednik Saveta za borbu protiv korupcije Miroslav Milićević koji kaže da sem deklarativno, izrada Strategije nije bila prioritet kojem se poklanja adekvatna pažnja.

Ostatak teksta pročitajte na sajtu EWB.