Srbija i dalje ne sledi spoljnu politiku EU u vezi s Rusijom

U 2018. je EU objavila 54 spoljnopolitičke deklaracije za koje je od trećih partnerskih država traženo usaglašavanje a Srbija se usaglasila sa svega 28, odnosno 52 odsto.

Kako se navodi, 11 neusaglašenih deklaracija se tiče Ukrajine, četiri Sirije i isto toliko Venecuele, dve DR Kongo a po jedna Irana, Mjanmara, Zimbabvea, Burundija i Gruzije.

Rezultati analize, rečeno je danas na predstavljanju, pokazuju da je Srbija pojačala delovanje na međunarodnom nivou na zaštiti interesa svojih partnera – zemalja koje podržavaju Beograd po pitanju Kosova.

Navodi se da Srbija dosledno nastavlja praksu neusaglašavanja kada su u pitanju deklaracije EU koje su u direktnoj ili indirektnoj vezi sa Rusijom, a kojih je tokom 2018. godine bilo 16.

Dva glavna spoljnopolitička cilja Srbije – evropske integracije i očuvanje Kosova u sklopu svoje teritorije u priličnom su neskladu, pošto je Srbiji potrebna podrška Rusije, stalne članice Saveta Bezbednosti u UN za ostvarivanje ovog drugog.

Iako u neskladu sa okvirom poglavlja 31 – zajednička spoljna, bezbednosna i odbrambena politika, Srbija čuva, i u pojedinim segmentima produbljuje svoj odnos sa Moskvom, navodi se u analizi ISAC.

Kako dalje piše, prihvatanjem sadržaja poglavlja 35, Srbija se obavezala na normalizaciju odnosa sa Prištinom, čiji bi rezultat, obavezujući sporazum o normalizaciji, trebalo da reši izazove sa kojima se Srbija suočava i otvori put prema EU.

Međutim, Srbija smatra da to ne sprečava dalje spoljnopolitičke akcije usmerene ka sprečavanju novih priznanja nezavisnosti Kosova, poništavanju nekih priznanja, i sprečavanju ulaska Prištine u međunarodne organizacije poput Uneska ili Interpola.

Poređenja radi, u 2017. je procenat usaglašenosti Srbije sa spoljnopolitičkim deklaracijama EU bio 46, dok je za prvu polovinu tekuće godine 44, tako da se, kako se ističe, tendencija pada u usaglašavanju donekle stabilizovala.

Naime, 2016. se Srbija usaglasila sa 67 odsto spoljnopolitičkih deklaracija EU a godinu dana ranije sa 74 odsto.

Kako je istaknuto u analizi, taj kontinuirani trogodišnji pad u usaglašavanju predstavlja značajan izazov za spoljnopolitički i bezbednosni pristup Srbije kao kandidata za članstvo u EU.

U odnosu na Albaniju, Crnu Goru i Makedoniju, čak i Bosnu i Hercegovinu, Srbija ima „dramatično manji stepen“ usklađivanja sa spoljnopolitičkim deklaracijama i merama EU.

Albanija i Crna Gora su za 2018. godinu bile 100 odsto usklađene sa spoljnopolitičkim deklaracijama EU, Makedonija 85 odsto, a BiH 67 odsto.

Srbija je takođe manje usklađena u odnosu na zemlje Evropskog ekonomskog prostora – Island, Lihtenštajn i Norvešku, a od zemalja Istočnog partnerstva, Moldavija i Gruzija imaju veći procenat usaglašenosti, dok je Ukrajina u odnosu na 2017. smanjila procenat usaglašenosti.

Analiza usaglašenosti Srbije sa spoljnopolitičkim deklaracijama i merama EU deo je projekta koji su podržali Ministarstvo spoljnih poslova Kraljevine Švedske i Fondacija za otvoreno društvo.