Srbija i Kosovo potpuno drugačije shvataju „normalizaciju“

Prema rečima sagovornika Danasa, stručnjaka za evropske integracije i poslove, ovakva vrsta dokumenta predstavlja takozvani interni „brif“, koji, kako navode, ništa ne znači službeno, ali može da utiče na odlučivanje.

Na osam stranica, autor ovog dokumenta, analitičar Branislav Stanicek, informiše evropske parlamentarce o ključnim problemima koji opterećuju problem dve države, među kojima su i rezultati istraživanja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, sprovedenog u novembru 2020. godine, gde se navodi da je 81 odsto građana Srbije protiv priznavanja nezavisnosti Kosova čak i ako bi to ubrzalo integracije u EU.

Dodaje se da samo osam odsto građana smatra da bi cilj dijaloga sa Prištinom trebalo da bude priznanje nezavisnosti Kosova, dok 48 odsto njih smatra da dijalog treba da bude usmeren na povratak Kosova Srbiji „sa većom autonomijom“.

Takođe, u ovoj analizi ističu se i rezultati ustraživanja Međunarodnog republikanskog instituta sprovedenog 2020. godine koje je pokazalo da samo 29 odsto građana Srbije podržava isključivu EU ili prozapadnu spoljnopolitičku orijentaciju, dok bi 36 odsto njih podržalo uravnoteženu zapadno-rusku orijentacija.

Dodaje se i da se na Kosovu 88 odsto ispitanika zalaže za proevropsko orijentisanu spoljnu politiku.

Autor ovog dokumenta navodi evropske parlamentarce na zaključak da bi predsednik Srbije bio spreman na kompromis sa Kosovom, prihvatajući više od takozvane „ekonomske normalizacije“.

On je citirao Aleksandra Vučića, koji je rekao da se nada se da će EU dobro razumeti da neko ne može da potpiše ugovor o sporazumu u Briselu pod pokroviteljstvom Unije samo da bi se donela rezolucija kojom se negira postojanje Zajednice srpskih opština, dodavši da to nikada neće prihvatiti.

U ovom dokumentu se citira i Vučićeva navodna zapitanost o tome pita da li EU zaista želi Srbiju kao članicu, odnosno da li je taj cilj realan.

„Moramo sačekati odluku i zaključak Evropske unije, o tome da li žele da vide Srbiju kao deo Evropske unije ili ne“. Dodaje se da je Vučić naglasio da Srbija „ne vidi pravu alternativu tom putu …“, ali i da je na tom putu već 20 godina.

„Osim Turske, nijedna zemlja nije čekala toliko godina“, citira se u ovom dokumentu Aleksandar Vučić, uz konstataciju autora da spori napredak ka članstvu u EU takođe utiče na javno mnjenje.

Među ključnim problemima u dokumentu „Trnovit put normalizacije“ ističe se i potpuno drugačije shvatanje te „normalizacije“ – dok za kosovske zvaničnike to znači međusobno priznanje, za srpske je priznavanje nezavisnosti Kosova crvena linija preko koje neće ići, odnosno da stav Beograda nagoveštava samo normalizaciju u ekonomskom smislu, odnosno olakšavanje trgovine i investicija.

Šta piše o ZSO

U odeljku ovog dokumenta, pod nazivom „Nerešeno pitanje asocijacije-zajednice sprskih opština na Kosovu“, autor ističe da, iako je osnivanje asocijacije-zajednice srpskih opština bio jedan od najvažnijih elemenata Briselskog sporazuma iz 2013. izveštaj Evropske komisije za 2020. godinu o Kosovu navodi da u ovom delu nije postignut napredak i da Kosovo tek treba da se konstruktivno uključi u njegovo uspostavljanje. Dvostruko ime („asocijacija/zajednica“) stvorilo je, ističe se u dokumentu, dodatne probleme: Srbija je doživljava kao upravljački entitet koji će biti uspostavljeni sporazumom, dok je za Kosovo to samo međuopštinsko udruženje, koje već postoji, kako bi pomoglo lokalnim samoupravama da koordiniraju i dele stručnost. Tumačenje sporazuma otvorilo je, ističe autor ovog teksta, vrata nizu simboličkih tumačenja, u rasponu od kosovske verzije bosanske Republike Srpske do nejasnog udruženja ili nevladine organizacije.