Sem Fabrici: Srbija ide ka EU i to se ne menja

Solidarnost ne treba da se koristi kao „oružje“ za dobijanje geopolitičkih poena. Cilj solidarnosti je da sačuvamo živote i pomognemo jedni drugima. U januaru, kada je korona virus bio na vrhuncu u Aziji, EU je isporučila 56 tona medicinskog materijala Kini i vratila kući na hiljade ljudi koji su se tamo zatekli, između ostalog i građane Srbije. Sada Kina uzvraća. Kao što sam već objasnio, paket pomoći u okviru Globalnog odgovora EU za Srbiju, Zapadni Balkan i druge delove sveta je neviđenih razmera, inkluzivan i dugoročan pristup. EU predvodi međunarodni odgovor. Kada je reč o pravcu kretanja Srbije, tu nemam sumnje. Srbija ide ka EU i to se ne menja. Ceo region se kreće u istom smeru. Nemojte potcenjivati važnost otvaranja pregovaračkih poglavlja sa Albanijom i Severnom Makedonijom 24. marta. To je ključni signal i za Srbiju, kaže u razgovoru za Danas ambasador Sem Fabrici, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, odgovarajući na pitanje smatra li da Srbija „okreće leđa“ Uniji, odnosno favorizuje medicinsku pomoć koju pruža Kina, kako tvrde neke iskusne zapadne diplomate.

* Kako ocenjujete način na koji se Srbija bori protiv kovida 19?

– Odgovor na ovo pitanje bih ostavio stručnjacima u zdravstvu. Ono što mogu da primetim sa sopstvenog stanovišta je da je Srbija suočena sa vrlo teškom situacijom i rešava krizu ozbiljno i odlučno. Vidim posvećene doktore i medicinske sestre, policajce i vojnike, vozače kamiona i kasire u prodavnicama, nastavnike koji rade na daljinu sa svojim đacima, roditelje pune ljubavi koji žongliraju s radom od kuće i brigom za svoje porodice. Takođe sam vrlo srećan da dugogodišnja solidarnost EU i srpska kreativnost daju značajne primere saradnje. Recimo, nacionalna laboratorija za mleko u Batajnici koju je finansirala EU sada je preusmerena na obavljanje 1.000 testova na koronavirus dnevno; jedan IT startap finansiran od EU „IdeaLab“ iz Novog Sada proizvodi 100 3D-štampanih maski za bolnice; Pravosudna akademija iz Beograda, takođe finansirana od EU, koristi svoje IT aplikacije za držanje časova na daljinu svojim studentima. To su samo neki primeri koji pokazuju kako sredstva EU u Srbiji generišu i potom multiplikuju pozitivan odgovor i na Covid 19 u ekonomiji i društvu. Da zaključim odgovor na vaše pitanje, moramo uzeti u obzir i činjenicu da korona virus predstavlja nov i još uvek nepredvidljiv izazov. Treba da združimo snage i ujedinimo se u pronalaženju vakcine i rešenja koja će nam svima omogućiti da prevaziđemo ove teške trenutke. Dakle, strpljenje i izdržljivost su neophodni za rešavanje ove krize. Siguran sam da građani Srbije imaju i jedno i drugo. Naravno, moramo da nastavimo da poštujemo pravila i preporuke nadležnih: da bi ovaj period što brže prošao moramo da ostanemo kod kuće i držimo socijalnu distancu.

* Koliko iznosi finansijska i druga pomoć koju je EU dosad pružila Srbiji, uključujući organizaciju avio-transporta za isporuku medicinskih materijala, i kakvi su dalji planovi u tom domenu?

– Kao odgovor na zahtev Srbije od 16. marta za pomoć u borbi protiv Covid 19 EU je najavila inicijalan paket vredan 93 miliona evra. To obuhvata 15 miliona evra hitne zdravstvene pomoći i 78 miliona evra za privredni oporavak. Prvu liniju je činila prenamena 15 miliona evra. Dana 20. 3. potpisao sam sa ministarkom Joksimović bespovratnu pomoć od 7,5 miliona evra, preko UNDP-a, za finansiranje transportnih troškova hitne medicinske pomoći koju je Srbija kupila iz sopstvenih sredstava na međunarodnim tržištima (mahom iz Kine i Indije). Dok ovo pišem devet kargo aviona je sletelo u Srbiju dovozeći 300 tona materijala, i još će ih biti. Takođe, 3. aprila sam sa ministarkom Joksimović potpisao još jedan ugovor o bespovratnoj pomoći vrednoj 4,5 miliona evra, ovog puta za nabavku i transport, preko UNOPS-a, dodatnih najnužnijih medicinskih materijala (maski, respiratora, kontejnera). Prvi materijali (respiratori, maske, toplomeri i kontejneri) upravo se isporučuju. Takođe isporučujemo na hiljade paketa hrane i higijenskih materijala ugroženim grupama, poput Roma i žena kojima je potrebna pomoć. Jednako je važno da smo proširili druge mere EU i na Srbiju: – 20. marta smo ponudili pristup novom „rescEU“ zalihama medicinske opreme; – 26. marta smo pozvali Srbiju da iskoristi glavnu ekspertizu Odbora EU za zdravstvenu bezbednost zdravlja (HSC), Sistema za rano upozorenje i reagovanje (EWRS) i Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti, što su vodeći operativni mehanizmi EU za reagovanje na prvoj liniji zdravstvenog fronta; – od 31. marta Srbija može da traži pristup sredstvima za suzbijanje pandemije koje obezbeđuje Evropski fond solidarnosti; – 2. aprila pozvali smo Srbiju da pristupi Zajedničkom sporazumu za nabavku(JPA), namenjen zajedničkoj nabavci medicinske opreme (uključujući opremu za ličnu zaštitu, respiratore, itd.). Takođe smo ponudili dodatnu besplatnu pomoć u oblasti laboratorijskog testiranja materijala preko Zajedničkog istraživačkog centra (JRC) i otvoreni smo i za druge zahteve od srpskih institucija. Druga linija pomoći je namenjena privrednom oporavku. Već je opredeljeno 78 miliona evra. Pored toga, komesar Varhelji je najavio 8. aprila 290 miliona evra za Zapadni Balkan u okviru „Globalnog odgovora“. Razmatramo ovo sa vlastima u Srbiji, uzimajući u obzir i ekonomski paket koji je Vlada nedavno ovde predstavila.

Opsežnije, stavio bih našu pomoć za Covid 19 u širi kontekst dugogodišnjeg partnerstva između EU i Srbije. Obmanjujuće bi bilo pojednostavljivanje i redukovanje pomoći EU samo na poslednje dane, ma koliko oni bili kritični. EU će nastaviti da brzo odgovara na hitne potrebe, ali, svakodnevan rad koji zajedno sa Srbijom realizujemo već decenijama je, u stvari, taj koji pruža najbolje izglede za prevazilaženje ove krize. EU je ubedljivo najveći trgovinski partner Srbije, investitor i donator. U prethodne dve decenije EU je donirala više od tri milijarde evra bespovratnih sredstava, plus šest milijardi evra povoljnih kredita od Evropske investicione banke (EIB) – to je banka EU. Stepen našeg angažovanja u svakom delu društva je toliki da je reč „pomoć“ suviše blag izraz. Srbija je zemlja u procesu pristupanja i EU pomaže Srbiji da na putu ka članstvu razvije svoje društvo i privredu u svim sferama politike: javnoj upravi, vladavini prava, infrastrukturi, ekonomiji, društvu i životnoj sredini. Samo u zdravstvenom sektoru, koji je s pravom ovih dana u centru pažnje, EU je zaista mnogo toga uradila. EU je podržala Srbiju sa 450 miliona evra što bespovratne pomoći što povoljnih zajmova za jačanje srpskog zdravstvenog sistema. Ta sredstva su iskorišćena za izgradnju, modernizaciju i opremanje 20 bolnica širom zemlje – uključujući Institut Torlak, koji je ključan za Covid 19, laboratorije, institute za javno zdravlje i transfuziološke centre, i obezbedila 252 vozila hitne pomoći od kojih je 122 opremljeno respiratorima. Sve to pruža snažan osnov za borbu protiv Covid 19. Dakle, naš paket hitne pomoći u protekle tri nedelje i budući efekti koji će na Srbiju imati „Globalni odgovor“ koji je EU pokrenula 8. aprila samo su deo sveobuhvatnog, dvodecenijskog programa podrške.

* O čemu je tačno reč u tom novom globalnom pristupu EU?

– Covid 19 se prvo pojavio u Kini, a sada je globalna pandemija s kojom se niko ne može izboriti sam: odgovor na nju treba da bude međunarodna saradnja i solidarnost. EU kao glavni globalni donator stoji na čelu sa paketom mera vrednim 15,6 milijardi evra kao višedimenzionalni odgovor za rešavanje različitih aspekata ove krize. Nastavljajući da promoviše dobru upravu i vladavinu prava, EU će iskoristiti svoje bogatstvo i snagu da radi sa partnerima širom sveta. Za primenu globalnog odgovora EU na kovid -19 usvojen je pristup „Tima Evrope“. To znači metod u kom prioriteti, finansijski paketi, koordinacija sa finansijskim institucijama i globalnim forumima sledi združeni pristup između različitih institucija i agencija EU, u tesnoj saradnji sa zemljama članicama EU. Prioriteti su: urgentan, kratkoročan odgovor na vanrednu situaciju u zdravstvenom sektoru – ovaj prioritet se finansira sa 502 miliona evra; podrška jačanju istraživanja, zdravstvenog i sistema vodosnabdevanja – ovaj prioritet se finansira sa 2.858 miliona evra; i rešavanje ekonomskih i društvenih posledica – ovaj prioritet se finansira sa 12,281 milijardi evra. EU će predvoditi koordiniran odgovor na multilateralnom frontu i radiće sa UN, G7 i G20, kao i MMF-om i Svetskom bankom. Važno je napomenuti da je Globalna strategija jasno opredelila 700 miliona evra za Zapadni Balkan. To obuhvata: 38 miliona evra hitne pomoći zdravstvenom sektoru – Srbija dobija 15 miliona evra; 374 miliona evra je prenamenjeno i preusmereno na pomoć za rešavanje socioekonomskih posledica, posebno za najviše pogođene privrednike – Srbija tu dobija 78 miliona evra; i dodatnih 290 miliona evra je takođe utvrđeno za ekonomski oporavak čitavog regiona. Definisane su i brojne druge kako finansijske tako i nefinansijske mere (pristup Fondu solidarnosti EU, Zajednički sporazum za nabavku, HSC, ECDC – vidi gore). Paketi finansijske podrške prilagođeni specifičnim potrebama se realizuju za druge delove sveta, uključujući Afriku, istočno susedstvo, Severnu Afriku i Bliski istok, Aziju i Latinsku Ameriku i Karibe. Kada analizirate tako strukturiran, sveobuhvatan, globalan pristup sa svim troškovima, teško možete prihvatiti kritike onih što kukaju na nedostatak solidarnosti EU ili koriste priliku da umanje ulogu EU. Dok preduzimamo dosad neviđene mere unutar EU (odgovoriću na vaše pitanje), i oplakujemo na hiljade izgubljenih života svakog dana, EU pokazuje liderstvo i solidarnost na globalnom nivou.

* Da li će EU hteti da pruži neku finansijsku pomoć privatnim medijima u Srbiji, po završetku pandemije, jer će ta preduzeća nositi veliki teret krize?

– EU godinama već daje finansijsku pomoć javnim i privatnim medijima u Srbiji, potpuno transparentno kroz projekte i konkurse na koje mediji mogu da se prijave. Naš cilj je da podržimo slobodu i pluralizam medija, njihovu profesionalizaciju, istraživačko novinarstvo i da osnažimo medijsko upravljanje. Jasno, kovid -19 stavlja medije i ovde i drugde u svetu u vrlo tešku situaciju. Pad prodaje i gubitak prihoda od reklama ugrožavaju poslovne modele, dok zdravstvene brige i restrikcije u vezi sa kovid merama čine novinarstvo težim nego u normalna vremena. To zabrinjava jer je zdravo medijsko okruženje ključno za zdravo demokratsko društvo. A to posebno važi tokom krize kakva je ova, kada građani treba da budu dobro informisani kvalitetnim novinarstvom, dok se povećava broj dezinformišućih kampanja. Mediji i novinari su deo rešenja za kovid 19 – i oni su na prvim linijama fronta. Evropska unija zaista traži način kako da brzo preusmeri svoju finansijsku pomoć medijima da i oni prevaziđu krizu.

* Šta mislite o optužbama da EU nije pružila dovoljnu pomoć Italiji u borbi protiv virusa?

– U obzir treba da uzmemo tri elementa. Prvo, zdravstveni sistem je nacionalna nadležnost i EU kao takva ima ograničenu ulogu. Drugo, nakon sporog starta EU je dala impresivan odgovor u oblastima svoje nadležnosti za vrlo kratko vreme i to sa sledećim: miksom podrške fiskalne politike koja je jednaka 16 odsto BDP-a Unije; 750 milijardi evra za Program nabavke u vanrednom slučaju pandemije (PEPP) Evropske centralne banke;odbranom celovitosti jedinstvenog tržišta kako bi se osiguralo cirkulisanje robe i usluga; i relaksacijom pravila državne pomoći. A 9. aprila Evrogrupa se složila da upotpuni sistem tri „sigurnosne mreže“: panevropski štit od 200 milijardi evra za MSP koji finansira EIB; fond solidarnosti za nezaposlene vredan 100 milijardi evra kao pomoć radnicima da zadrže prihode, a privrednicima da ne potonu, pod nazivom SURE; i 240 milijardi evra Podrške u pandemijskoj krizi (oslanja se na ESM) koja daje svakoj zemlji članici mogućnost da pristupi kreditnoj liniji do dva odsto svog BDP-a za troškove povezane sa zdravstvenom negom. Sve zajedno, ove sigurnosne mreže za radnike, preduzeća i zdravstvene sisteme vredne su 500 milijardi evra. Konačno, nema dana da ne prođe bez nekog značajnog čina solidarnosti: italijanski i francuski pacijenti hospitalizovani u Nemačkoj, donacije maski i drugog medicinskog materijala između zemalja članica EU i doktori koji se šalju iz jedne zemlje u drugu. Epidemija korona virusa testira Evropu na načine koji su do pre koju nedelju bili nezamislivi. Na dubinu i obim ove krize odgovara se neviđenim razmerama, brzinom i solidarnošću. U Evropi i šire – kao što kaže sam Globalni odgovor.

* Prema Vašem mišljenju, da li je privreda EU dovoljno jaka da se oporavi od posledica pandemije?

– Ovo je, pre svega, zdravstvena kriza koja proizvodi ogromne negativne efekte uslovljene odgovorom na virus. To nije kriza ekonomije, kakva je bila 2008. Izbegavanje društvenih kontakata i ostajanje kod kuće, pak, menjaju osnove otvorene i globalizovane ekonomije. Proizvodnja, transport i potrošnja su pod velikim stresom. Zato moramo da pripremimo ponovno pokretanje ekonomije dok se zdravstveni i društveni sistemi, koji su trenutno prvi na udaru, ne vrate u normalne tokove. To je razlog što EU – interno i globalno – predvodi koordiniran, strukturiran i multilateralan odgovor da povrati globalnu ekonomiju. Kriza stvara veću ujedinjenost u EU nego što se čini u ovom trenutku.

Imam mnogo posla

* Kako provodite ove teške dane?

– Zaista ima mnogo posla. Radim svaki dan, kao i svi drugi zaposleni u našoj Delegaciji EU. Bili smo primorani da za vrlo kratko vreme prilagodimo način na koji radimo novoj realnosti. Briga i kontinuitet poslovanja su bile glavne smernice kojima smo se vodili. 95 odsto zaposlenih u EUDEL radi od kuće od ponedeljka, 16. marta, i samo nekolicina je napustila Srbiju i vratila se u svoje zemlje porekla u EU da odatle radi. Istovremeno, svi radimo non-stop da isporučimo neophodnu hitnu pomoć koju ljudi u Srbiji očekuju od nas. Tesno sarađujemo sa našim srpskim partnerima u svim službama, posebno sa Ministarstvom za evropske integracije oko hitne pomoći i Ministarstvom spoljnih poslova oko konzularne pomoći i oni rade sjajan posao. Tesno sarađujemo, naravno i sa svim ambasadama EU, koje zaista veoma mnogo pomažu Delegaciji EU u njenim naporima. Takođe treba da vodimo preko 600 projekata koliko ih EU ima u Srbiji – vladavina prava, životna sredina, migracije, ekonomija, da pomenem samo neke. Ni u jednom od njih nema zastoja. Pronašli smo dobru ravnotežu, zahvaljujući IT platformama koje nam omogućavaju da stalno budemo u kontaktu. Srećan sam što imam sjajan tim i talentovane rukovodioce. Brinemo jedni o drugima i svake nedelje imamo video konferenciju celog kolektiva. Lično, uglavnom radim od kuće, ovde u rezidenciji EU u Beogradu. Nakon dugog radnog dana punog imejlova i video-konferencija ponekad pogledam neki film sa sinovima ili se igram sa psom u bašti. Moja supruga i ja često zovemo familiju u Rimu, Milanu, Londonu i Madridu da vidimo kako su. Naravno, ovo je stresan period za svakoga i moje misli su sa zaposlenima u bolnicama, sa policajcima, prodavcima, državnim službenicima i svima drugima u Srbiji, Evropi i po čitavom svetu koji pomažu našim zemljama da i dalje funkcionišu. No, nemam nikakvih sumnji da ćemo zajedno uspeti da prevaziđemo ove teške trenutke.

Pred nama su teške lekcije

* Da li će svetski poslovi biti drugačiji posle pandemije, uključujući socijalne i druge odnose?

– Iskreno, teško mi je da poverujem da će promeniti celokupan svetski poredak, mada je suviše rano predviđati sve posledice ove krize. Zasigurno su pred nama teške lekcije za sve nas. A kako virus ne zna za granice, multilateralizam će ostati ključ za suzbijanje globalnih izazova. Transparentnost informacija će morati da se postavi na mnogo viši nivo. Postali smo svesni krhkosti naših društava pred nevidljivim virusom, i to će stvoriti veći osećaj poniznosti i odgovornosti u našoj interakciji sa ovim svetom. Ali, nadam se, imaćemo nov fokus i akcije tamo gde su one zaista važne, kao što su zaštita blagostanja, naše prirode, otpornost naših društava i solidarnost sa onima kojima treba pomoć. Setili smo se da su doktori i medicinske sestre heroji – nadam se na duže vreme. Lanci vrednosti će se naći pod lupom. Biće i drugih posledica – nadam se čak i pozitivnih. Kovid-19 je gurnuo ceo svet u digitalno doba. Proleće u kom se ceo svet prebacio na rad na daljinu, tele-obrazovanje i digitalizaciju ostaviće veliku baštinu. Čitave aktivnosti i mere će morati ponovo da se osmisle. Ko će hteti da provodi sate i sate u saobraćaju na putu do posla? Što je još važnije, moraćemo resetovati način na koji koristimo naše resurse – da li mi zaista treba da kupim sve ovo – a i vreme, posebno u našim porodicama.