Podizanje dijaloga Beograda i Prištine na politički nivo može da predstavlja dobar korak napred, kao i da okonča kakofoniju i u Srbiji i na Kosovu. U tom slučaju krivica ne bi bila pripisivana pregovaračima kao što je to ranije bio slučaj. Konsultacije moraju da budu transparentne i da se sprovode u vladama i parlamentima.
Najvažnije je da dijalog i postignuti sporazumi više ne ostavljaju prostor za različite interpretacije. Ukoliko na čelu pregovaračkih timova budu premijeri, moraće da pokažu zrelost i odgovornost ne samo pred domaćom nego i pred međunarodnom javnošću – kaže za Danas Johana Dajmel, zamenica direktora nemačke Asocijacije za Jugoistočnu Evropu i uticajna ekspertkinja za Zapadni Balkan.
Naša sagovornica ističe da ljudi na KiM žele normalan život, zbog čega je pokrenut dijalog Beograda i Prištine, te podseća da su pojedini mediji izvestili da je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun osmislio plan za sever Kosova. Kako kaže, potrebno je da Srbija primeni sporazum o integrisanom upravljanju granicom, mora biti obezbeđena sloboda kretanja i rešena pitanja poput snabdevanja električnom energijom i telekomunikacija.
Šta mislite o ideji da se u Srbiji uspostavi nacionalni konsenzus o Kosovu, koju zagovara predsednik Tomislav Nikolić?
– Iako to zvuči dobro i pametno, srpska politička elita je već izgubila vezu sa običnim građanima Srbije koji već neko vreme ne mare za Kosovo. Rezultati istraživanja javnog mnjenja pokazuju da Kosovo više nije prioritet. Ljudi su realističniji i prihvatiće – ili su, čak, već prihvatili da je Kosovo izgubljeno. Kosovo je, u stvari, veliki teret koji blokira srpsku politiku i na unutrašnjem i na spoljnom terenu. Plašim se da je „nacionalni konsenzus“ igra „zamazivanja očiju“ kako bi se od međunarodne zajednica tražila podela Kosova.
Potpredsednica Vlade Srbije zadužena za evropske integracije Suzana Grubješić nedavno je izjavila da su šanse da Srbija dobije datum za početak pregovora sa EU do kraja godine minimalne. Slažete li se s takvim stavom i kada bi prema vašem mišljenju to moglo najranije da se dogodi?
– Mogu da kažem da je to nažalost iskrena izjava jer je početak pregovora o pridruživanju Srbije EU sada dalji nego što je to bio slučaj pre nego što je nova vlada preuzela dužnost. Ne samo da su pregovori Beograda i Prištine u višemesečnom zastoju, već nisu primenjeni ni do sada postignuti sporazumi. Iako je Suzana Grubješić realistična u svojim ocenama i zalaže se za normalizaciju odnosa s Prištinom, druge izjave i odluke koje su nedavno doneli visoki zvaničnici nisu konstruktivne.
Fraza premijera Ivice Dačić koju je izgovorio u Republičkom parlamentu da „Balkan posle krvi zaslužuje med“ podseća na staru retoriku prošlosti – zbog čega su, nesumnjivo, mnogi stranci osetili jezu. Mnogi u Evropskoj uniji su veoma skeptični prema pridruživanju Srbije EU i s velikom pažnjom posmatraju šta se događa u vladi SNS-SPS-URS. Činjenica da su se predsednici Srbije i Republike Srpske Tomislav Nikolić i Milorad Dodik dogovorili o uspostavljanju specijalnih i paralelnih odnosa između Srbije i Republike Srpske izaziva strahovanja da je zli duh prošlosti ponovo u usponu. Prvi potezi srpske vlade u unutrašnjoj politici izazivaju ozbiljnu zabrinutost i zasigurno ne doprinose približivanju početka pregovora sa Unijom. Izmena zakona o Narodnoj banci i odlazak Dejana Šoškića s funkcije guvernera podrivaju nezavisnost te institucije i kose se sa evropskim standardima. Uopšteno govoreći, Srbija ide unazad.
Koji su glavni uslovi koje Srbija treba da ispuni da bi naredni izveštaj Evropske komisije bio pozitivan?
– Veoma jednostavno: da ispuni merila koje je usvojio Evropski savet i kriterijume Evropske komisije koji su sadržani u izveštajima o napretku ka članstvu u Uniji. Najvažniji delovi toga odnose se na uspostavljanje dobrosusedskih odnosa, demokratskih standarda, nezavisnost institucija i monetarne politike.
Ekonomija kao najveći izazov
Prema vašem mišljenju, koji su najvažniji izazovi s kojima će se nova Vlada Srbije suočiti u narednih nekoliko meseci?
– Ekonomska situacija u Srbiji i socio-ekonomsko okruženje u kojem žive njeni građani su veoma zabrinjavajući. Agencija Standard end Purs je snizila kreditni rejting Srbije na „BB minus“. Stopa nezaposlenosti je veoma visoka, smanjuje se izvoz, nema direktnih inostranih investicija, a siromaštvo je široko rasprostranjeno. Dakle, srpska ekonomija je u dubokoj krizi. To će biti istinski izazov u narednih nekoliko meseci.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
