Foto: BETAPHOTO/ Predsednistvo Srbije Dimitrije GollU kabinetu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, niti od srpskih zvaničnika, naš list juče nije dobio odgovor na pitanje na koju državu je Vučić mislio kada je rekao da je „jedna velika i moćna evropska zemlja tražila da nam Priština uvede takse, s ciljem da se Srbija navede na izlazak iz dijaloga“.
S druge strane, predstavnici diplomatskih krugova nezvanično tvrde da je predsednik aludirao na Nemačku, koja se izričito protivi podeli Kosova, dok pojedine diplomate, doduše daleko malobrojnije, ne isključuju ni mogućnost da se navedena tvrdnja, koju je Vučić izrekao u emisiji Ćirilica na televiziji Hepi, odnosi na Veliku Britaniju, takođe „protivnicu razgraničenja sa Prištinom“.
Izvori Danasa kažu da je primetno da se srpske vlasti, predvođene predsednikom, u poslednje vreme „okreću Sjedinjenim Američkim Državama“, u nadi da će Vašington „biti znatno fleksibilniji“ od Berlina u narednoj fazi pregovora o Kosovu.
Ta nada, smatraju diplomate, dodatno je osnažena angažovanjem Ričarda Grenela, specijalnog izaslanika američkog predsednika za dijalog Beograda i Prištine, što pokazuje i nedavno potpisivanje sporazuma o obnavljanju avio i železničke linije između dva grada.
„SAD vide obnavljanje avio i železničkog saobraćaja između Srbije i Kosova kao mali korak u procesu koji vodi ukidanju taksi koje je nametnula Priština, nastavku dijaloga o statusu Kosova, te konačnom dogovoru Beograda i Prištine o uslovima pod kojima Srbija priznaje Kosovo, kao i ka integraciji i Srbije i Kosova u EU, i, u idealnom slučaju, u NATO. Na taj način, Vašington se nada da će učvrstiti poredak nametnut na Balkanu 1990-ih i 2000-ih, „zaključati“ Srbiju u američku orbitu i neutralizovati uticaj Rusije na državu koju SAD vide delom sopstvene sfere uticaja na istočnu Evropu. Ipak, čak i da SAD uspeju da otklone prepreku nametnutu taksama i vrate dve strane za pregovarački sto, nije jasno kakvo zajedničko stanovište može da bude pronađeno. Kao što jasno pokazuju nedavna istraživanja javnog mnjenja, nema podrške kosovskih Albanaca za ponudu Srbije o podeli u zamenu za priznanje, a Srbija nema više volje da nudi bilo kakve dodatne ustupke budući da je njeno članstvo u Uniji, praktično, pod znakom pitanja“, konstatuju diplomate.
Sagovornici Danasa iz diplomatskih krugova napominju da Grenel nije u dobrim odnosima sa administracijom u Berlinu, na čelu s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel. Podsetimo, nemačke vlasti zastupaju „čvrst“ stav da „nema novih granica na Balkanu“, što znači da ne bi bile spremne na podelu Kosova, za razliku od delova američke administracije.
Diplomate navode da je „čudan“, „ako ne i licemeran“, Vučićev pristup po kojem on godinama javno hvali kancelarku Merkel, te ističe da je „Nemačka za nas ključna zemlja“, a nezadovoljan je ponašanjem Nemačke u kontekstu kosovskog problema.
Igor Novaković, član Saveta za inkluzivno upravljanje, kaže za Danas da nije siguran koliko je tačna Vučićeva tvrdnja o „velikoj i moćnoj državi koja je tražila da Priština uvede takse“.
– Sigurno da su neke zainteresovane strane bile voljne da se dijalog koji bi rezultirao razmenom teritorija zaustavi, te su stoga takse za njih bile dobrodošle. S druge strane, takse nisu mogle da zaustave dijalog da je postojala stvarna sigurnost Beograda da je dogovor blizu. Uostalom, tema ograničavanja izvoza Srbije na Kosovo već dugo je prisutna u kosovskom javnom diskursu, i bilo je samo pitanje kad ce neko od političkih aktera da je primeni, poručuje Novaković.
Dačić: Sagledati prave Kurtijeve namere
Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je juče za TV Prva da smatra da će novi predsednik vlade u Prištini Aljbin Kurti „nastaviti jednostrane poteze kao i njegovi prethodnici“, „što neće voditi pronalaženju kompromisa“ za kosovsko pitanje. On je napomenuo da obavezno služenje vojnog roka na Kosovu, koje je Kurti najavio, „nije u skladu sa Rezolucijom 1244“. „Čak su i međunarodni faktori izrazili neslaganje o formiranju vojske, ali nisu poništili tu odluku. Biće potrebno dosta vremena da se sagledaju prave namere Kurtija i kakva je namera onoga što je pričao u predizbornoj kampanji i kada je došao na vlast, rekao je Dačić. Upitan o čemu Beograd može da pregovara sa Prištinom ako kosovski predsednik Hašim Tači u Briselu kaže da ko god bude imenovan za izaslanika EU za dijalog mora da tretira Kosovo kao nezavisnu državu, on je odgovorio „Ko njih pita nešto“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
