Srbija ima moratorijum na nuklearke

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Sagovornici nisu adekvatni za ovu tematiku i standardno su se nalupetali. Fali eventualno i neki kuvar da nešto doda. Meho gasi!

   1. Viši naučni saradnik Instituta za savremenu istoriju;
      Vladimir Radojičić iz Inicijative Ne da(vi)mo Beograd;
      Stvarno fali i neki kuvar.

2. Na stranu politička pozadina ove priče u koju ne zalazim, gospodin Radojičić barata nekakvim pretnjama oslanjajući se na priče o Černobilju i Fukušimi. Nuklearna energija je daleko od zastarele, a ne može biti bliže činjenici da u budućnosti neće imati alternativu. Neka za primer posluži Nemačka koja je u proteklim decenijama imala planove za obustavljanje rada nuklearnih elektrana, pa kada su uvudeli posledice na energoprivredu, vraćali su ih u pogon pre nego što je dekomisija i počela. Kao i u svim oblastima bilo kakvog rada gde postoji opasnost od akcidenta, on ne sme da potisne prednosti koje data tehnologija pruža. Rendgen pluća sa sobom nosi rizik, pa ipak nije napušten jer sa sobom nosi daleko veće benefite. Na kraju svega druga je stvar treba li Srbija da ima reaktor ili je bolje ne petljati sa nečim toliko opasnim kad znamo da nismo u stanju da održavamo drvorede, a komoli kritičnost procesa fisije.

3. Sribiju prestavlja simbol izopacenosti, rugla i razvrata.

   1. Moje misljenje je uvek bilo da svoju licnu seksualnu orijentaciju nikom ne treba nabijati na nos i paradirati zbog iste ulicama gradova svuda po svetu. Sa druge strane, to je licni i privatni izbor svakog pripadnika ljudske rase i ako je taj izbor izmedju dve odrasle osobe dobrovoljan, nemam nista protiv toga. Tvoje kvalifikacije su preterano neodmerene, izgleda da bi vrlo rado bacio prvi kamen? NIje nama problem drugacija seksualna orijentacija fikus premijerke, nego politika koju zastupa i sprovodi u delo. Ono sto je ovde konkretan problem je sto se Srbija davi u otpadnim gasovima i milionima tona pepela koje emituju srpske termoelektrane svake godine. Ekonomski gledano, ako ne racunamo solarne elektrane, vetroparkove i hidrocentrale, mnogo je isplativije koriscenje nuklearne energije. Opet, sa druge strane, ekoloski posmatrano, termoelektrane emormno zagadjuju vazduh, vodu i zemljiste (pepeo), za razliku od nuklearnih, koje imaju jednu vrlo negativnu osobinu, a to je naravno emitovanje radijacije u slucaju veceg udesa. Istine radi, u svetu postoji na hiljede nuklearki, a za zadnji 50 godina je bilo samo nekoliko ozbiljnih udesa, sa vrlo ozbiljnim posledicama, tu nema dileme. Bilo bi lepo da Srbija dobija elektricnu energiju iskljucivo iz obnovljivih izvora, ali to nije realno ni u najavi. I sta sad? Da zabijemo glave u pesak i da se pravimo da je problem resen? Sve te zemlje koje danas koriste obnovljive izvore, ili vecina njih, su poslednjih nekoliko decenija koristile i nuklearke, a sada drugima zabranjuju isto. Da li smo svesni kolika je to kolicina cinizma? Oni su imali skoro besplatan izvor energije vise od pola veka i na miru su mogli da se razvijaju. Mi, sa druge strane, koristimo jos uvek vrlo skup nacin za proizvodnju struje, koji jos i enormno zagadjuje zivotnu sredinu. Sve te silne strane fabrike kod nas koriste veliku kolicinu elektricne energije, za nas bi bilo vrlo isplativo da nas proizvodnja iste ne kosta mnogo. Po mom misljenju, mi jednostavno u ovom trenutku nismo u stanju da realizujemo pricu sa proizvodnjom struje iz obnovljivih izvora, u vecoj meri, pa mozda ne bi bilo lose da razmislimo o kompromisu sa privremenim uvodjenjem u pogon neke od trenutno najmodernijih nuklearki, bar na pedesetak godina, da se i mi malo razvijemo i oporavimo, i da nasu jeftino proizvedenu struju skupo prodajemo strancima, kao sto su i oni ne tako davno radili. Mozda su bas i zbog toga svi oni u grupi najrazvijenijih zemalja sveta, a mi bas i nismo?

4. Moratorijum je istekao 2015. godine ali svejedno, moramo se okrenuti obnovljivim izvorima električne energije.

   1. Kako? Kada su listom protiv MHE. Videli smo kako tuzno izgleda Vetropark koji su izgradili Arapi, od plodne oranice napravili pustinju pa vise se moglo zaraditi para savintezivnom proizvodnjom oraha ili lesnika sa te povrsine nego zaraditi od proizvedene el.en. ili onaj Vetropark iznad obnovljenog Golupca… Cuj, srednjevekovna tvrdjava i moderne vetrenjace jos nam samo Don Kihot fall.
      Sa Solarnim Panelima je jos gore, ogromne povrsine reflektuju sunce i buse ozonski omotac.
      Uljni skriljci i soja su tek najstetniji – toliko cadji i CO² ni termoelektrane na ugalj ne proizvode.
      Dakle, necete MHE dobicete Cenorbilj i Fukusimu.

      1. Svaka turbina otprilike zauzme 20×20 m za temelj, ostala površina oko toga je potpuno obradiva. Lično sam prolazio pored više vetroparkova i nigde nisam primetio pustinju. Ovo sa solarnim panelima je potpuni nonsens i neću komentarisati dalje pošto se vidi da niste čovek iz struke.