Srbija ispunila odredbe Saveta Evrope o odgovornosti pravnih lica za pranje novca

Konferencija zemalja poptpisnica Konvencije Saveta Evrope o pranju, traženju, zapleni i oduzimanju prihoda stečenih kriminalom i o finansiranju terorizma, poznatije kao Varšavska konvencija, objavila je 20. januara najnoviji izveštaj o tome koliko efikasno 36 zemalja potpisnica primenjuje član 10. o korporativnoj odgovornosti za dela pranja novca.

„Krivična odgovornost pravnih lica može biti posebno korisna važna za efikasnu borbu protiv pranja novca pošto kriminalci često koriste preduzeća, neprofitne organizacije ili poslovanje kako bi oprali ilegano stečeni novac“, navodi se u saopštenju, a prenosi portal Euraktiv Srbija.

„Kroz razrađene metode pranja novca, često uspevaju da izbegnu odgovornost tako što skrivaju umešanost u kriminal i pouzdaju se u slabosti sistema kada je reč o sankcionisanju pravnih lica i zapleni njihove imovine“, dodao je Savet Evrope.

U izveštaju je, kako se navodi, posebno analizirano kako potpisnice u domaćem zakonodavstvu primenjuju član 10. o odgovornosti pravnih lica, uključujući i slučajeve kada je saučesnik ili podstrekač fizičko lice.

Zaključak konferencije potpisnica Varšavske konvencije je da je 17 zemalja u potpunosti preuzelo sve odredbe člana 10. i to Azerbejdžan, Grčka, Gruzija, Hrvatska, Italija, Kipar, Letonija, Litvanija, Mađarska, Malta, Moldavija, Portugal, Rumunija, San Marino, Slovačka, Srbija i Švedska.

Od 36 potpisnica, 35 je krivičnu odgovornost pravnih lica uglavnom ugradilo u svoje krivične zakonike kroz opšte odredbe, ali se to preuzimanje znatno razlikuje od zemlje do zemlje. Osam od ukupno 36 država potpisnica još nije uspostavilo odgovornost pravnih lica za krivino delo koje je kao saučesnik ili podstrekač počinilo fizičko lice.

Uz to 22 zemlje preuzele su i odredbe iz člana 10. o odgovornosti pravnog lica, kada je krivično delo pranja novca počinjeno zbog odsustva nadzora nekog rukovodećeg fizičkog lica – menadžera. Sedam zemalja je tu odredbu preuzelo delimično, a osam još nije ili je to učinilo u veoma ograničenom obimu.

U saopštenju se dodaje da će Konferencija potpisnica Varšavske konvencije izdati opšte preporuke za jačanje implementacije člana 10. kao i specifične preporuke pojedinim zemljama.

Konvencija Saveta Evrope o pranju, traženju, zapleni i oduzimanju prihoda stečenih kriminalom i o finansiranju terorizma, čije je potpisivanje počelo 2005. godine u Varšavi, prvi je međunarodni sporazum koji se odnosi kako na sprečavanje i kontrolu pranja novca, tako i na finansiranje terorizma.

Taj sporazum vlastima zemalja potpisnica daje ovlašćenja da zaustave sumnjive transakcije u najranijoj fazi i spreče njihov ulazak u finansijski sistem. Pored toga, konvencija obavezuje i finansijske vlasti zemlje članice da zaustave takve transakcije na zahtev druge potpisnice.

Konferencija je telo koje prati u kojoj meri potpisnice sprovode i poštuju konvenciju.