Srbija izbegla „novo blamiranje“ na svetskoj sceni

Ipak, oni napominju da je rano govoriti o zaokretu u spoljnopolitičkom „kursu“ naše države, odnosno o spremnosti zvaničnog Begrada da se u većoj meri usaglašava sa odlukama Evropske unije i ispunjava obaveze iz Poglavlja 31 u pregovorima o članstvu u EU.

Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici pozdravio je, podsetimo, putem Tvitera, odluku Srbije, a isto je kasnije učinio i ambasador SAD Entoni Godfri, poručivši da je „sjajno videti da Srbija stoji uz svoje evropsko okruženje“.

U Deklaraciji se, između ostalog, navodi da „izbori u Belorusiji nisi bili ni slobodni ni fer“, kao i da su državni organi „primenili nesrazmernu silu prema demonstrantima, da je dodatno sužena sloboda govora, okupljanja i medija“.

Igor Novaković, direktor istraživanja ISAK fonda, komentariše za Danas da „nije siguran da je u pitanju nagoveštaj većeg usaglašavanja“ Srbije sa spoljnom politikom EU.

– Prava pitanja su Rusija i Kina, i deklaracije u vezi sa njima. I ranije se Srbija usaglašavala sa deklaracijama oko Belorusije, i to nije smetalo da Srbija ima i dalje dobre odnose sa ovom državom. Čak je bilo i međusobnih poseta na visokom nivou. Ovo mi više liči na prepoznavanje političkog momenta, odnosno da je vlada u Beogradu uvidela da je korisno da se po ovom pitanju ne ističe i ne iskače iz evropskog reda, ističe naš sagovornik.

Prema Novakovićevom mišljenju, „cena ovakvog poteza je verovatno mala, i u političkom i u ekonomskom smislu, imajući u vidu sporazume između dve zemlje i aranžmane koji će verujem nastaviti da se sprovode“.

– Ali u svakom slučaju ovo predstavlja pozitivan signal, pogotovo imajući u vidu činjenicu da se tokom prve polovine 2020. Srbija nije usaglasila sa jednom deklaracijom koja je za temu imala Belorusiju, ističe Novaković.

Marko Savković, izvršni direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost, takođe konstatuje da je dobro što se Srbija saglasila sa Deklaracijom.

– Nakon što su utvrđene sve okolnosti koje su pratile izborni proces u Belorusiji i demonstracije koje su usledile, EU je izašla sa jednim oštrim i nedvosmislenim stavom. Podsećam da je u planu bila uzvratna bilateralna poseta, da je prošlogodišnja poseta predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka prošla vrlo dobro, ali i to da predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije čestitao pobedu kolegi u Minsku. Dodajemo i činjenicu da je deo „migova 29“ naših vazduhoplovnih snaga remontovan u jednom od beloruskih zavoda, objašnjava sagovornik Danasa.

Savković ukazuje da su u Predsedništvu i Ministarstvu spoljnih poslova Srbije „očigledno procenili da je, bez obzira na dobre bilateralne odnose, Lukašenko ovoga puta prešao granice strpljenja EU, koja mu je 2016. u najvećoj meri suspendovala sankcije uvedene četiri godine ranije, a čak i razmatrala viznu liberalizaciju.

– Odbijanje Srbije da se svrsta uz EU u ovom slučaju tumačilo bi se kao krajnji indikator više trendova – da je naša zemlja još jedna autokratija, da između evropskog puta i podrške autokratama, biramo autokrate. Da ne govorim da smo se na međunarodnoj sceni već „blamirali“ braneći neodbranjive postupke Kine i Rusije, pravdajući to zaštitom interesa oko Kosova. Ne bih rekao da se ovim signalizira zaokret, mada ga mnogi očekuju, još je rano. Sve do trenutka sporazuma sa Kosovom do zaokreta neće doći, a možda čak ni tada, ako uzmemo u obzir popularnost Rusije u Srbiji. Videćemo kakve će biti posledice po naše bilateralne odnose ako Lukašenko ipak ostane na vlasti, poručuje Marko Savković.

Brnabić: Nadam se da Lukašenko neće zameriti

Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je juče da se „ne može zaboraviti“ da je Lukašenko „jedini svetski državnik koji je tokom NATO bombardovanja 1999. posetio Srbiju“. Kako je preneo FoNet, Brnabić je kazala: „Ne smemo da zaboravimo prijateljstvo Lukašenka prema našem narodu u teškim trenucima. Nadam se da Lukašenko neće zameriti.“