Srbija je bila lider, a sada zaostaje: Javno čitanje izveštaja EK

Zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji Plamena Halačeva rekla je da je u EU obnovljen zamah za proširenjem, podsećajući na pregovore sa Bosnom i Hercegovinom, Ukrajinom i Moldavijom, odnosno otvaranja klastera za Albaniju ili dobijanje IBAR za Crnu Goru i moguću još jednu međuvladinu konferenciju sa Podgoricom do kraja godine.

Pregovori o proširenju vratili su se u sam vrh prioriteta Evropske komisije, imaćemo komesara samo zaduženog za taj resor, rekla je ona na skupu koji su organizovale organizacije civilnog društva u Evropskoj kući.

Kada je reč o Srbiji, Halačeva je rekla da je Evropska komisija ponovo preporučila otvaranje klastera 3, dodajući da je u određenim oblastima bilo određenog napretka, ali je sveobuhvatno usporena brzina reforme zbog izbora.

Sada pošto nema izbora na vidiku, nadamo se da će se reforme ubrzati, rekla je Halačeva i istakla da je preporuka Komisije da se primene u potpunosti sve preporuke ODIHR kada je reč o izborima.

Srbija je kao svoj strateški cilj proglasila članstvo u EU, podsetila je ona, dodajući da je potrebna proaktivna komunikacija procesa evropskih integracija.

Halačeva je rekla da ostaje određena zabrinutost zbog pritisaka na pravosuđe, sudije i tužioce, neispunjenosti preporuka kada je reč o medijima, bezbednosti novinara.

U poglavlju 24 beleži se napredak kada je reč o sporazumu sa Fronteksom, migracijama i usklađivanja Srbije sa viznom politikom EU, kako je to definisano i u Reformskoj agendi, dodala je ona.

Prema rečima Halačeve, Beograd i Priština su se obavezali da primene odredbe iz Ohridskog sporazuma, a EU očekuje da Beograd preduzme mere i privede pravdi počinioce nasilja na severu Kosova.

Halačeva je rekla da u usklađivanju sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU pozdravlja konstruktivno angažovanje i podrška Srbije Ukrajini, ali je njena usklađenost 30. septembra sa politikom EU iznosila 51 odsto.

Jedna stvar koja je vidljiva i postoji jasan fokus je da je pristupanje EU geostrateški izbor i najvažnija indikacija da delite vrednosti EU, rekla je Halačeva i napomenula da se Unija raduje progresivnom usklađivanju Srbije sa politikama EU prema trećim zemljama.

Izvršna direktorka Fondacije Centar za demokratiju Nataša Vučković rekla je da je rezime izveštaja da je
napredak vrlo slab i ograničen.

Ako pogledamo kako su ocenjene i druge zemlje, i Crna Gora i Albanija su dobile velike pohvale. Drago nam je što one napreduju, ali mi nije drago što je iza njih Srbija, koja je bila lider u procesu evropskih integracija, predočila je Vučković.

Za naše napredovanje ključni su vladavina prava i normalizacija odnosa sa Prištinom, rekla je ona i ponovila da je usklađenost sa EU jedna od najozbiljnijih zamerki, koja se ponavlja se iz godine u godinu.

Koordinatorka Nacionalnog konventa o EU Bojana Selaković ponovila je da je situacija takva da najveći deo obaveza nije urađen ili je napredak koji je očekivan izostao.

Pominjući segment Izveštaja koji se tiče organizacija civilnog društva (OCD), Selaković je rekla da se hvali institucionalni okvir, saveti, saradnja, finansiranje civilnog sektora, a onda istovremeno slede rečenice da OCD rade u teškim uslovima, da su izložene kampanjama diskreditacije i postoji uzlazni trend SLAPP tužbi.

Premijer Miloš Vučević je dao vrlo mlake poruke o postupanju Srbije i tome da je shvaćeno ono što je trebalo da se pročita u izveštaju o napretku, konstatovala je ona.

Jovana Spremo ispred Jukoma osvrnula se na reformu pravosuđa, kao dela poglavlja 23, u kojem se kosntatuje da je značajan broj podzakonskih akata prilagođen izmenama tokom ustavne reforme.

Onda nas je u septembru iznenadila informacija o izmeni pet ključnih zakona koja se tiče krivičnog zakonodavstva, rekla je ona.

Ono što je dominantno je fokus na pritiscima u pravosuđu, odnosno da nema reakcije nadležnih na prijave sudija i tužilaca da trpe nedozvoljen uticaj na svoj rad, ukazala je Spremo.

Ona se osvrnula i na kritike rada zaštitnika građana i poverenika za dostupnost informacija od javnog značaja, odnosno nepostojanje kontrolne uloge tih tela i neinsistiranje na primeni sopstvenih preporuka.

Sveprisutan je govor mržnje, tabloidne kampanje prema OCD, medijima i svima koji pokušavaju da kritikuju, a posebno mesto u izveštaju posvećeno je slobodi okupljanja, jer su ljudi svesni da pred institucijama ne mogu da ostvare svoja prava, rekla je Spremo i ukazala na nesrazmeran odgovor vlasti u vidu hapšenja ili optužbi za rušenje ustavnog poretka.

Jelena Pejić Nikić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku rekla je da u oblasti poglavlja 24 Crna Gora prednjači, dok je Srbija „gora“ od Albanije koja tek treba da pregovara o ovim temama u okvoru klastera 1.

Kada je reč o borbi protiv organizovanog kriminala, Ukrajina je bolja od Srbije, dodala je ona, uz rezervu da li je opšte moguće upoređivati te podatke.

Napredak koji je registrona za Srbiju je, navela je Pejić Nikić, povezan sa sporazumom sa Fronteksom, policijskom i pravosudnom saradnjom sa telima EU i pohvalama za upravljanje migracijama.

Očekuje se da Srbija uvede vize za još tri zemlje, istakla je ona i ukazala da je u ovoj oblasti ukazano i na nerazjašnjavanje slučaja Banjska.

Jelena Pejić Nikić je ocenila kao drobu vest da je posle tri godine raspisan i konkurs za direktora policije.