Srbija je danas potpisala istorijske sporazume, iako se to ne ističe u provladinim medijima: Nemanja Štiplija o Berlinskom procesu 1Foto: Fonet/ Aleksandar Mijailović

Sporazumi potpisani u okviru Berlinskog procesu su istorijski, jer Zapadni Balkan, po prvi put, čini korake za formiranje zajedničkog tržišta. Ti sporazumi omogućavaju mobilnost, stanovništva i radne snage – kaže za Danas Nemanja Štiplija, glavni i odgovorni urednik portala Evropski Zapadni Balkan.

Berlinski proces je jedina inicijativa na Zapadnom Balkanu koja ima konkretne rezultate, smatra on, komentarišući upravo održavajući samit.

– Ono što je karakteristično je da Bosna i Hercegovina i Kosovo konačno ukidaju vize jedni prema drugima. To je istorijski događaj, jer je to jedan od sporova koji je dugo trajao, još od proglašenja nezavnisnosti Kosova. To su bile jedine dve zemlje koje su bile u viznom režimu u regionu – ističe sagovornik Danasa.

Prema njegovim rečima, u odnosu na Otvoreni Balkan, u okviru Berlinskog procesa vidi se inkluzivnost, odnosno, napominje, ne samo boljitak za one države koje su pristupile već i za ostale.

– Ovo su sporazumi koji će imati zaista suštinsku snagu i važiće u svim zemljama – smatra Štriplija.

Takođe, ističe, potpisani sporazumi danas u Berlinu idu jedan korak unapred u odnosu na dijalog Beograda i Prištine.

Upitan zašto u provladinim medijima nema  isticanja važnosti potisivanja sporazuma važnih za građane Srbije, Štiplija kaže da je to zato što su se provladini mediji isključivo bavili Otvorenim Balkanom, iako ta inicijativa nije donela nikakve konkretne rezultate.

– Osim tog skorašnjeg sajma vina nemamo nikakve konkretne rezultate. Iz mog ugla, to je prazna priča, iako je toliko para uloženo u nju, kroz provladine medije, ne samo u Srbiji već i u Albaniji. Berlinski proces je jedina inicijativa na Zapadnom Balkanu koja ima konkretne rezultate – kaže Štiplija.

Kako podseća, predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, od kada je na toj funkciji nije učestovao na samitima Berlinskog procesa.

– Ne znam šta je razlog toga. Samit organizuje Evropska unija, koja je u odnosu na Kosovo neutralna, jer neke članice EU ne priznaju Kosovo, te su statusno neutralni. S druge strane, konkretne zemlje koje organizuju samit su priznale Kosovo, kao što ga i Nemačka smatra ravnopravnom državom u celom procesu, a to smo videla na otvaranju samitu. Tu je bila i zastava Kosova – ističe naš sagovornik.

Upitan da prokomentariše navode da će Srbija na Berlinskom samitu biti „pritisnuta“ da uvede sankcije Rusiji, Nemanja Štiplija kaže da će se na marginama samita više govoriti o Kosovu i nemačko-francuskom predlogu za rešavanje tog pitanja, nego o zahtevima Srbiji da uvede sankcije Rusiji.

– To će verovatno biti pomenuto ali verujem da su pritisci na Srbiju da uvede sankcije Rusiji opali u poslednje vreme, kao i da Berlinski samit nije mesto gde bi se to pominjalo – zaključuje Štiplija.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari