„Srbija je spremna za promenu vlasti“: Penzionisani vojni pilot i zastavnik prve klase Saša Jovanović za Danas o protestu Srbija protiv nasilja

Ko vas je pozvao i zbog čega mislite da je bilo važno da se obratite okupljenima na protestu? Da li se bojite da bi vlast mogla da vam nanese kakvo zlo ili nepravdu zbog vašeg nastupa?

Poziv da se pojavim na šestom protestu građana Srbije, dobio sam direktno od organizatora. U prvom momentu bio sam iznenađen, ali i veoma počastvovan, da sam kao bivši vojnik pozvan da izađem pred skup građana, gde se nalaze moji brojni prijatelji, kumovi, članovi porodice, brojni poznanici i da mi se pruža prilika da ponovo podsetim javnost Srbije o vojnicima i problemima naših vojnika. U prvi mah, zamolio sam organizatore da sačekaju sa mojim odgovorom jer mi je trebao jedan dan, da prvo sam odlučim o svim prednostima, ali i posledicama koje mogu u ovakvom sistemu da očekujem. Takođe, želeo sam da se konsultujem sa nekoliko prijatelja, do čijeg mišljenja mi je stalo i želeo sam da to i čujem. Organizatori su imali puno razumevanja za takav moj stav. Jedan od prijatelja otvoreno mi je rekao da me dobro poznaje, da sam i kao vojnik uvek imao jasan stav o svemu i nisam bio nem kada je trebalo reći istinu i govoriti o problemima, tako da je bio siguran, da sam već odlučio da idem, ali da sam samo želeo i podršku prijatelja za takvo nešto. Takođe, jasno mi je rekao da sam od momenta izlaska na binu, pa do ko zna kad, sebi nacrtao metu na leđima. Na žalost, smatram da je u pravu i spreman sam na takve posledice.

Pomenuli ste da svakoga dana jedna grupa ljudi koristi vojsku i vojnike za svoje lične potrebe. Na koji se način danas zloupotrebljava vojska?

Zloupotreba vojske je svakodnevna. Politički vrh zemlje, veoma dobro zna, da je pored svih modernizacija društva, savremenih trendova i promena pogleda na mnoge stvari, za većinu porodica u Srbiji, vojska simbol države, stub na kojem ona opstaje. Tu još jedino postoji red i rad i to je za primer. Upravo kroz tu vojsku, politička vlast želi sebe da poistoveti, sebe prikaže da je ona sve to što simbolizuje vojsku i da putem kontrolisanih medija, kroz sve aktivnosti vojske, prikaže sebe u najboljem svetlu. Zato se konstantno organizuju vojne parade, razni prikazi operativnih sposobnosti, medijski prate svi detalji grandioznih vojnih vežbi…To stvara veličanstvenu sliku kod naših građana, građana bez dovoljno pravih informacija, ostavlja ih zadivljene i sigurne u bezbednost ove zemlje. Preneseno, “dok smo mi na čelu ovoga, to je tako, jer u suprotnom sve će propasti”. To se tako prikazuje, ali ja kao vojnik znam da je naša vojska preživela brojne i dobre i loše vladare i opstaće i nakon ovih. Moje mišljenje je da kao što vojnici ne treba da počinju da se bave politikom i ulaze u Skupštinu, tako i političari ne treba da se bave vojnim poslovima i ulaze u kasarne.

Kako ste se osećali, vi lično ali i vaše kolege, kada su pilota Omera Mehića, koji je postupio po naredbi da spasi bebu, nakon tragične nesreće proglasili za pijanca?

Osećao sam se razočarano. Razočarano jer sam smatrao da i među pojedinim političarima i u sistemu koji oni vode, postoji barem mali deo ljudskosti, iskrenih emocija, saosećanja za bol i suze. Shvatio sam da oni vide samo cilj i ništa ih drugo ne interesuje. Život vojnika, suze njihovih porodica, tuga cele nacije, za njih su neprimetni. Oni samo gledaju u cilj i kad nisu uspeli danas, razmišljaju kako će sutra uspeti. Takođe, u Srbiji, u našem narodu imamo nekoliko nepisanih pravila i zakona, ali to su pravila i zakoni koji su jači i važniji od svega. O tome su nas učili u porodici, babe i dede ponavljali su stalno smirenim glasom, kumovi su nam to ponavljali, očevi davali kao poslednji savet. Jedan od njih je “o mrtvima samo najbolje”. Kad se to već desilo. Dok leže u sanducima heroji, šest dobrih ljudi i jedna beba, takve stvari može da govori samo osoba koja nema niti jednu dobru ljudsku osobinu.To što su rekli, puno govori o njima, a nimalo o poginulim herojima.

Slušajući skandiranje „Vučiću, odlazi“, dok ste stajali na bini, prokomentarisali ste „vreme mu je“. Da li zaista mislite da je došlo vreme da se vlast u Srbiji promeni i na koji način mislite da bi to moglo da se dogodi?

Naravno da sam mislio da mu je vreme jer prvenstveno sam mišljenja da niko ne treba da ostane na vlasti u jednoj zemlji više od dva mandata. Sve što je duže prelazi u neke druge oblike vlasti, a nema veze sa demokratijom. Srbija je spremna za promenu vlasti, Beograd to očekuje već godinama i ovaj narod ima nadu u tu promenu – da će biti bolje. A kako bi se dogodila promena vlasti? To je pitanje za mudrije glave, iskusne političare, akademike i najbolje među nama. Bojim se kao i mnogi danas, da ova grupa ljudi neće hteti da ustupi vlast mirnim putem. U fer borbi. U normalnim uslovima.

Zbog čega smatrate da država zanemaruje vojne veterane?

Još je Laza Lazarević napisao „Sve će to narod pozlatiti…“ verujući u pravdu vlasti posle ratova. Mi možemo da se pohvalimo da imamo vojsku preko dve stotine godina, brojne uspone i padove, ratove, još teža primirja i teške periode posle ratova. Kod nas je postalo normalno da deca sirotih poginu u nerazumnom ratu, a da deca bogatih provedu rat u inostranstvu na školovanju. Nakon rata, deca bogatih preuzmu najodgovrnije dužnosti u ovoj zemlji i kad donose odluke ne pokazuju niti malo saosećajnosti za poginule, invalide i one koji su nekako preživeli rat. I tako dva veka. Poslednjih trideset godina, mi nemamo nikakvo rešavanje problema naših ratnih veterana, rešavanje njihovih raznih zdravstvenih, socijalnih i društvenih problema sa kojima su se vratili iz tih ratova. Nemamo rešeno recimo njihovo lečenje, mnogi žive u siromaštvu, ne mogu da rade jer ih vlasnici firmi ne vide kao važne u društvu već kao problem koji oni neće da imaju u svojoj firmi. Mnogima su porodice na rubu preživljavanja, a ne znaju gde bi se obratili za pomoć. U Hrvatskoj imaju ministarstvo posvećeno boračkoj populaciji. Zašto toga nema u Srbiji, gde imamo mnogo više veterana?

Kada bi vam neka opoziciona stranka ponudila da se angažujete, da li biste to prihvatili?

Ja sam penzioner, bio sam vojnik celog života. Čuvao sam tri decenije ovaj narod. Nisam vičan političkom radu i mislim da vojnici ne treba da ulaze u te mutne vode. Naravno ima u istoriji i pozitivnih primera, ali za sada nisam zainteresovan.

Ko je Saša Jovanović?

Saša Jovanović je penzionisani vojni pilot i zastavnik prve klase. Oženjen je i ima dvoje dece srednjoškolaca. Rođen je u Zagrebu u vojnoj podoficirskoj porodici i jedan je od tri generacije podoficira. Tri decenije bio je pripadnik Ratnog vazduhoplovstva na dužnostima letača na helikopterima i transportnim avionima. Poslednjih desetak godina vršio je najviše podoficirske dužnosti u jedinici, na funkciji Glavnog podoficira. Učesnik je svih ratova na teritoriji bivše Jugoslavije i priznat mu je statut Borca prve kategorije u Republici Srbiji. Takođe, učesnik je i UN mirovne misije na Kipru u trajanju od šest meseci, gde je za savesno vršenje misije odlikovan UN medaljom, kao i medaljom Slovačke Republike. Nosilac je sedam medalja Republike Srbije.

Šta je za vas patriotizam?

Patriotizam je reč koju danas ljudi na vlasti sasvim drugačije tumače od građana ove zemlje. Kao da govorimo na dva različita jezika i o potpuno drugačijem terminu. Za mene je patriotizam ljubav koju treba svakog dana da pokazujemo. U svojoj porodici, prema prvim komšijama, na ulici, na poslu i u odnosu sa svim sugrađanima. To je kad pridržiš vrata, ne baciš smeće na ulicu, kada ne gaziš tuđe cveće, poštuješ tuđi rad, kad očistiš reku pored svoje kuće, pomogneš starijima da pređu ulicu, kad na trubiš u saobraćaju, kada pomaziš dete u kolicima kao da je tvoje, kada više pomažeš, nego što tražiš pomoć. Sve ono što su nas u porodici naučili naši stari. To je u stvari jedno lepo ponašanje, koje bi trebalo da nas odlikuje u svakodnevnom životu i da tako širimo oko sebe pozitivnu energiju na sve oko nas. Ako to postignemo, Srbija će biti mesto gde svi žele da žive, i naša deca i naši sugrađani i svi stranci dobrih namera.