Srbija i Kosovo su se složili da se neće međusobno blokirati na putu ka EU. Neizbežan princip u zajednici zrelih država glasi da se „sporazuma valja držati“. Potrebni su nam pouzdani partneri. Dakle, Bundestag je priznao konkretne korake koji su već učinjeni u tom pravcu, ali zatražio je još dokaza – ukazuje za Danas Johana Dajmel iz nemačke Asocijacije za Jugoistočnu Evropu i uticajna ekspertkinja za Zapadni Balkan, komentarišući Deklaraciju Bundestaga da pregovori o članstvu Srbije mogu uslovno da počnu u januaru.
Odgovarajući na pitanje zašto se nemački parlamentarci nisu ograničili samo na pitanje datuma početka pregovora, već su trajno uslovili pregovarački proces odnosom Beograda prema Kosovu, naša sagovornica navodi da takva odluka nije predstavljala „grom iz vedra neba“, već da je bila na liniji zahteva koji su prethodno više puta formulisani.
„To je lekcija koja je naučena ne samo na primeru Srbije i Kosova, već i prilikom pridruživanja nekih drugih država. Primeri poput Hrvatske i Slovenije, kao i Grčke i Makedonije, pokazali su da su države sklone da otvaraju bilateralna pitanja tokom pregovora. U slučaju Srbije, to pitanje je još osetljivije, budući da je Nemačka bila među prvim državama koje su priznale Kosovo, a Berlin i nemački poreski obveznici izdvojili su značajna sredstva da pomognu Kosovu da se stabilizuje“, navodi Dajmelova.
Prema mišljenju sagovornice Danasa, stav Bundestaga uslovljen je i zaokretom u ponašanju Srbije nakon što je postignut sporazum o integrisanom upravljanju prelazima. „Ubrzo nakon što je taj sporazum potpisan, Srbija je dobila status kandidata, ali su nakon nekoliko dana ponovo postavljene barikade. Dakle, potrebno je da Srbija stekne poverenje. Nemačka nije rekla „ne“ datumu, već „da“ zrelosti i pouzdanosti“, ocenjuje ona.
Dajmelova navodi da pitanje proširenja EU nije popularno u nemačkom društvu, budući da je u toku izborna kampanja i da su ljudi više zabrinuti za krizu evra nego što razmišljaju o Srbiji i Kosovu.
„Druga strana medalje odnosi se na Srbiju i na njen narod. Moguće je da će biti frustracije, znam da su se moja prijateljica Sonja Biserko i drugi snažno zalagali da se Srbiji sada odredi konkretan datum. Možda će građanima Srbije biti teško da razumeju da će država biti ocenjivana ne samo na osnovu reformi, već i na osnovu odnosa prema Kosovu, ali bilateralna pitanja se moraju rešiti pre članstva“, ukazuje nemačka analitičarka.
Govoreći o stavu Bundestaga da pregovori o članstvu Srbije mogu biti prekinuti u svakom trenutku ako Beograd ne bude ispunjavao obaveze, sagovornica Danasa ističe da će „svih 28 država članica EU pratiti i kontrolisati taj proces, kao i Evropska komisija u redovnim izveštajima, Evropski parlament, koji će davati svoje mišljenje, i na kraju Evropska služba za spoljne poslove“.
Komentarišući insistiranje Nemačke da proces normalizacije odnosa mora da bude okončan potpisivanjem pravno obavezujućeg sporazuma Srbije i Kosova pre nego što Srbija postane članica EU, Johana Dajmel navodi da to pre svega podrazumeva da, iako Beograd formalno ne prizna Kosovo, mora da u potpunosti primeni Sporazum o normalizaciji, koji je „već pravno obavezujući iz ugla EU, bez obzira na to da li su ga potpisala dva premijera ili dve nezavisne države“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
