Strateško partnerstvo Srbije sa Rusijom ne sme da bude u suprotnosti sa težnjom države da postane članica Evropske unije, već bi moglo da posluži kao sredstvo posredovanja za okončanje građanskog rata u Ukrajini i da omogući Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju da radi u skladu sa svojom misijom.
Srbija mora da snažno razmotri da uskladi spoljnu politiku prema Rusiji i Ukrajini sa EU, navodi za Danas Johana Dajmel, zamenica direktora nemačke Asocijacije za Jugoistočnu Evropu, komentarišući izjavu šefa srpske diplomatije Ivice Dačića da povodom krize u Ukrajini Srbija „ne može da sankcioniše veće i jače od sebe“.
Prema mišljenju Dajmelove, ukoliko Vlada Srbije želi da ozbiljno bude shvaćen njen stav da Srbija podržava teritorijalni integritet Ukrajine i pronalaženje mirnog rešenja, uvođenje ekonomskih sankcija Rusiji predstavljalo bi pokušaj da se ostvare takvi ciljevi.
– Sankcije su bolne jer će imati negativne efekte i na države EU, uključujući Nemačku. Ako se Srbija pridruži sankcijama EU, ruske banke koje posluju u Srbiji, poput Sberbanke, neće biti pogođene. Dakle, ekonomske posledice za Srbiju bile bi prilično ograničene, ali politička šteta ako Srbija ne uskladi spoljnu politiku sa EU bila bi znatno evidentnija u budućnosti – ukazuje sagovornica Danasa.
Ona ističe da je nivo ruskih investicija u stratešku infrastrukturu u Srbiji već dostigao „kritični nivo“, pa se postavlja pitanje da li je nedavni dogovor Srbijagasa i Gasproma o Južnom toku zaista koristan za Srbiju koliko je trebalo da bude.
– Bugarska je morala da obustavi izgradnju Južnog toka zbog povrede Trećeg energetskog paketa EU, odnosno pravnih žalbi na tenderske procedure tog projekta. Ruski Gasprom bi kontrolisao ceo gasovod u Bugarskoj, pa bi umesto diversfikacije bio uspostavljen monopol Rusije. Koliko mogu da primetim, moguće je da će isto važiti za Srbiju i ugovor potpisan 8. jula. Stoga, poštovanje pravila EU koja se odnose i na demonopolizaciju izgradnje Južnog toka bilo bi korisno za Srbiju – smatra nemačka ekspertkinja za Zapadni Balkan.
Rok do oktobra
Povodom najave ministra Dačića da će posetiti Nemačku krajem meseca, Dajmelova kaže da poziv za dolazak u Berlin samo nekoliko dana pre održavanja konferencije o Zapadnom Balkanu pokazuje da nemačka vlada „intenzivno koristi svoje diplomatske kanale da obustavi krizu u Ukrajini i ubedi političku elitu Srbije da se pridruži EU u tom nastojanju“. „Srbija treba da do posete ruskog predsednika Vladimira Putina planirane za oktobar odredi koja joj je pozicija“, zaključuje Johana Dajmel.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
