Najavljen izlazak na izbore liste Srbija na Zapadu: Podršku dali Milojko Pantić, Basara, Bešlin, David…

Pisac Svetislav Basara se kratko obratio prisutnima i rekao da je dovoljan razlog za njegovu podršku ovoj koaliciji „politička volja da se istraži puč od 12. marta 2003. godine.“

Nakon Basare, poznati sprotski novinar Milojko Pantić se kratko obratio i istakao da su predsojeći izbor unapred izgubljena utakmica, ali da će podržati listu Srbija na Zapadu – Da se struka pitajer je to „prilika da na političku scenu kroči Srbija normalnih civilizovanih ljudi.“

Dok je Zoran Vuletić istakao da se moramo suočiti sa devedesetima, Milojko Pantić je naglasio da se nakon izbora mora doneti odluka o zabrani političkog delovanja onih koji su uništili Srbiju, odnosno SNS, SPS, SRS i Jedinstve Srbije.

Konferencija za štampu, na kojoj je najavljen izlazak na izbore liste Srbija na Zapadu – Da se struka pita, održana je u prostorijima Nove stranke.

Predsednik Nove stranke Vladimir Kovačević koji je naglasio da će nam na putu do boljeg života pomoći jedino iskustvo, i da veruje da to iskustvo poseduju upravo ljudi sa liste Srbija na Zapadu – Da se struka pita.

Fokus predstavljanja liste, kako je naveo, biće reforma zdravstvenog sistema, sa ciljem „da se efikasnije i jeftinije lečimo“, ali će biti predstavljene i mere za sprečavanje kriminala i korupcije koje su, prema njemu, glavni razlog odlaska mladih iz zemlje.

Lider pokreta Glas Nemanja Milošević, osvrnuo se najpre na diskurs o „evropskom putu“ i istakao da put ka EU nije ono što je potrebno Srbiji, već punopravno članstvo. Da bi se taj cilj ispunio, tvrdi Milošević, potrebno je ispuniti određene kriterijume koji se tiču institucija.

Milošević je rekao da iako put ka EU jeste težak i jesu potrebni „bolni rezovi“ i odluke zbog kojih društvo neće biti srećno, cilj ove liste jeste da uvere društvo da su one nepohodne.

Naglasio je da je Srbija stala 12. marta 2003. (na dan ubistva premijera Zorana Đinđića, prim. urednika) i da je potrebna potpuna promena stanja. Ona bi prema Miloševiću podrazumevala „punu normalizaciju sa Kosovom, prihvatanje evropskog plana, i ulazak u NATO.“

Đorđo Žujović, lider Libdem-a, istakao je da je ovo prvo pravo okupljanje građanskih snaga još od 2012. od kada su, kako tvrdi, takve snage bile skoro pa zabranjene.

Zoran Vuletić, predsednik Građanskog demokratskog fronta, se osvrnuo na proteste i naglasio da su ljudi na njima tražili bezbednost i perspektivu za svoju decu, a da je lista Srbija na Zapadu – Da se struka pita upravo pročitala želje građana i ponudila rešenje u vidu smenjivanja REM-a, donošenja novog medijskog zakona…

Evroatlanske integracije su, tvrdi Vuletić, jedina jasna alternativa politici Srbije od 2003. godine, i da je od tada samo nuđena „zamagljena perspektiva do koje se ne može doći“.